Никад није касно: Независне саставиле списак директорских примања кроз одборе

Влада Републике Српске, разрјешењем функционера на посљедњој радно-консултативној сједници у Бањалуци, ослободила је око 40 позиција у управним, надзорним и одборима за ревизију јавних предузећа, установа и републичких организација.

Из информације на основу које је Влада РС разријешила појединце чланства у неколико одбора, а која је у посједу „Независних“, видљиво је да су појединци поред основног и сталног запослења били ангажовани и у пет или шест одбора и установа.

Убједљиво највише ангажовања поред званичног радног мјеста имао је Миленко Јанић, један од директора у „Поштама Српске“, који је током прошле године, поред плате у овом предузећу, кроз чланство у одборима за ревизију ЈП „Путеви РС“, „Жељезница РС“, ЈУ СЦ „Борик“, АД „Топлана“, „Космоса“ и Пословне зоне, додатно зарадио 22.921 КМ. Јанић је задржао само функцију члана Одбора за ревизију ЈП „Путеви РС“.

За њим не заостаје ни Снежана Вујнић, директор Инвестиционо-развојне банке РС, која је била члан у пет одбора. Вујнићева је била предсједник Одбора за ревизију у „Крајина осигурању“, као и члан Одбора за ревизију „Жељезница РС“, ЈП „Шуме РС“, члан Надзорног одбора у Банци Српске и „Лутрије РС“.

На основу ових анганжмана, поред плате директора у Инвестиционо-развојној банци РС, током прошле године остварила је додатна примања од чак 24.199 КМ. Највећу зараду имала је по основу чланства у НО Банке Српске, и то 8.000 КМ, а задржала је чланство у Одбору „Лутрије РС“, из које је прошле године инкасирала’4.800 КМ.

Ништа мање није био ангажован ни Младен Милић, директор Фонда ПИО РС, који је као члан НО Друштва за управљање ПРЕФ-ом, Агенције за информационо друштво РС, НО Банке Српске и УО Компаније „Боксит“ током прошле године инкасирао 23.571 КМ.

Милић је задржао функцију члана УО Компаније „Боксит“, по основу које прима 1.064 КМ мјесечно.

И у сектору енергетике поједини директори хидроелектрана, електродистрибуција и извршни директори „Електропривреде РС“ поред званичне функције били су ангажовани у управним и надзорним одборима углавном предузећа из електроенергетског сектора.

Тако је Благоја Шупић, извршни директор у „Електропривреди“, поред редовног радног мјеста, додатно зарађивао и у „Електродобоју“, РиТЕ Угљевик, „Електродистрибуцији“ Пале и граду Требињу. Занимљиво је да се Шупић није изјаснио у којем управном или надзорном одбору жели да задржи функцију.

Слична ситуација је и с Владиславом Владичићем, директором „Електрохерцеговине“, који је био у управним и надзорним одборима у ХЕ на Требишњици, РиТЕ Угљевик, „Електрокрајини“, а остваривао је примања и од града Требиње. Владичић се изјаснио да жели да задржи функцију члана НО ХЕ на Требишњици, одакле инкасира 500 КМ мјесечно.

Ни у финансијском сектору и институцијама није другачије, па је тако Саша Стевановић, извршни директор Друштва за управљање ПРЕФ-ом, поред плате у овој институцији током прошле године остварио и додатна примања од око 20.000 КМ и то кроз чланство у Одбору за ревизију Павловић Интернатионал Банк те Управном одбору „Крајинапетрола“ и „Електродобоја“. Стевановић је задржао функцију члана Управног одбора „Електродобоја“.

И његов претпостављени Дарко Лакић, директор Друштва за управљање ПРЕФ-ом, поред основне плате зарадио је 20.428 КМ кроз анганжман у УО „Алумине“ из Зворника и као члан Одбора за ревизију у „Телекому РС“. Лакић је задржао функцију у „Телекому“.

Већина директора, што је и логично, задржала је функције које су плаћеније, а занимљиво је и то да их је већина напустила чланство у органима Банке Српске.

Из информације коју је разматрала Влада РС, а у којој се наводе и примања функционера и директора по разним основама, видљиво је да је рекордер по примањима, поред основне плате, Миленко Пађен, извршни директор Фонда здравственог осигурања РС, који је током прошле године додатно зарадио готово 40.000 КМ. Њему је од априла до децембра прошле године из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање РС исплаћено 12.880,53 КМ, затим из ЈЗУ Дом здравља 6.196,38 КМ, Народне скупштине РС 19.638 КМ и из ЈЗУ Институт за јавно здравство 130 КМ.

Мало мање, тачније око 32.000 КМ поред основне плате примио је и Вељко Марић, директор Универзитетске болнице у Фочи и то као посланик Народне скупштине РС, одакле је инкасирао 21.317 КМ, и као професор Универзитета у Источном Сарајеву, гдје је током прошле године зарадио 10.425 КМ.

Иначе, готово сви директори из сектора здравства поред основне плате имали су и додатна примања, било кроз одборничке додатке, анганжман на универзитету или кроз чланство у управним и надзорним одборима других здравствених институција.

И Бранкица Бабић, извршни директор у Фонду здравственог осигурања, током прошле године кроз анганжман у ЈП „Путеви РС“ зарадила је додатно више од 15.000 КМ.

Поред плате, великим додатним примањима може се похвалити и Душко Рачић, директор Клиничког центра Бањалука, који је додатно зарадио око 20.000 КМ и то од града Бањалука, Дома здравља, Универзитета у Бањалуци, Основног суда и компаније „Хемофарм“.

На сједници одржаној у сриједу Влада РС је разријешила директоре, замјенике директора и извршне директоре у јавним предузећима, јавним установама, агенцијама, ванбуџетским фондовима и Инвестиционо-развојној банци чланства у надзорним одборима, управним одборима и одборима за ревизију. С обзиром на закључак Владе РС донесен неколико дана раније, директорима је остављена могућност да изаберу чланство у само једном управном, надзорном или одбору за ревизију.

Премијерка РС Жељка Цвијановић изјавила је јуче да ће убудуће сви који буду конкурисали за чланство у надзорним и управним одборима морати потписати изјаву да нису чланови неког другог одбора.

Она је рекла да ће у наредних седмицу или двије бити именовани вршиоци дужности, а након тога ће се ићи у редовну процедуру расписивања конкурса, истичући да је веома важно да ће разрјешењима бити отворен простор за неке стручне људе који могу допринијети раду надзорних и управних одбора.