Није баш европски, али: Боље подијелити Македонију, да не буде рата

Боље је подијелити Македонију сада, него дозволити катастрофу, објављују рецепт ”рјешења” у региону у бугарском листу ”Новините”. Конкретно – ”превентивном подјелом” Македоније, која би се преуредила до нивоа ”Швајцарске на Балкану”, гдје ће, како се прецизира, корист имати сви. Албанци ће задовољити ”великоалбанске идеје”, а Македонци изгубити мање него што би изгубили ако би се […]

уторак, април 24, 2012 / 13:43

Боље је подијелити Македонију сада, него дозволити катастрофу, објављују рецепт ”рјешења” у региону у бугарском листу ”Новините”.

Конкретно – ”превентивном подјелом” Македоније, која би се преуредила до нивоа ”Швајцарске на Балкану”, гдје ће, како се прецизира, корист имати сви.

Албанци ће задовољити ”великоалбанске идеје”, а Македонци изгубити мање него што би изгубили ако би се Албанци одвојили за деценију-двије, јер њихов наталитет рапидно расте.

Поменуту рецептуру у бугарским ”Новинама” потписао је аутор – Иван Диков, а пренио скопски провладин дневник ”Вечер”, уз констатацију да се идеја из источног сусједства појављује десет година после сличног приједлога бившег македонског премијера Љупча Георгиевског о измјештању граница и размјени становништва са – Албанцима.

У ”сигналу” из Бугарске се тврди да би дестабилизација Македоније могла ”за пола сата” да активира међународни сукоб у Албанији, Србији, на Косову, у Бугарској, Грчкој, Румунији и Турској. Зато се констатује обавеза проналажења рјешења са гаранцијама трајне стабилности у Македонији. И, нуди се рецепт – да би се избјегао нови хорор, неопходно је размотрити – све опције.

У тим варијантама, како се сугерише, најстабилније рјешење је – ”превентивна подјела” Македоније. ”Новините” подсјећају да 2001. јесте избјегнут грађански рат ширих размјера у Македонији, али етничке тензије су тињале, а сада их је распламсало петоструко убиство код села Смиљковци на периферији Скопља. Наводи се да се етнички Албанци и Македонци међусобно сада заиста мрзе.

Диков примјећује да нико не зна колико тачно етничких Албанаца живи у Македонији, откако су међуетничке тензије онемогућиле планирани попис становништва у овој земљи.

Ова идеја је ојачана не само високим наталитетом Албанаца већ и чињеницом да су они у Македонији географски концентрисано у западном и сјеверном дијелу земље, врло близу ”преседану косовског отцјепљења” од Србије, уз подршку Запада.

Независност Косова Албанцима у Македонији заиста изгледа толико инспиративно да они и не узимају у обзир да је Милошевићев режим у Србији 1999. био непријатељ Западу, а да Македонија данас то није, наводи се у тексту бугарског листа.



Оставите одговор