Невладинићи плаћени од САД, налазе да је БиХ по отворености иза Македоније, ЦГ и Србије, док је Влада РС најгора

У преводу њиховог налаза оне земље које имају проамеричку власт (С. Македонија) или су већ у НАТО (Црна Гора) отвореније су од Србије и Дејтонке, при чему је (сумњате ли у то) Влада РС најгоре оцијењена.

среда, децембар 23, 2020 / 12:34

Непрестано, већ деценијама, засипани смо са оваквим "анализама", које заправо не говоре ништа конкретно, већ су методе којим су они долазили до својих налаза, увијек "регионални индекс отворености" које су опет развили они, без јаснијег информисања јавности шта то значи и како они те ствари тумаче.

У сваком случају, ових и оваквих анализа не мањка, као ни издашних средстава да се овдашње друштво не избацује из индуковане депресије по којој смо најгори на свијету у готово свему, а гдје је спас само слијепи послух финансијерима оваквих "истраживања". Но, пошто Фронтал.РС није они, закључите сами из саопштења и запитајте се – А зашто па да?

Остављамо и њихов наслов за поднаслов, те их пресловљавамо машински у код српског језика:

БиХ на посљедњем мјесту у региону када је у питању отвореност и транспарентност извршне власти

У.Г. "Зашто не” је у сарадњи са невладиним организацијама из регионалне мреже АЦТИОН СЕЕ развило Регионални индекс отворености, те на годишњем нивоу мјери отвореност власти на основу четири принципа: транспарентност, приступачност, интегритет и учинковитост. Овогодишње истраживање је обогаћено скупом критеријума којима се заговара виши ниво проактивне транспарентности који је, као међународни стандард, срж методологије нашег истраживања. Увођењем нових критеријума отворености жељели смо провјерити колико извршна власт у региону ради на развоју својих политика и пракси отворености и омогућити допринос том развоју.

Резултати истраживања свједоче да су убрзани развој интернета и стварање нових могућности за отворено и транспарентно дјеловање државног апарата и даље у раскораку са њиховом практичном примјеном.

Када је у питању извршна власт у региону, она просјечно задовољава 44.88% индикатора отворености. Према овогодишњем мјерењу, у просјеку је најотворенија извршна власт у Сјеверној Македонији (52.09%), затим у Црној Гори (51.67%), Србији (40.17%) те Босни и Херцеговини (35.60%). Као и у претходним годинама, резултати показују да се ниво отворености смањује како се крећемо ка оним органима власти који су на нижем хијерархијском нивоу у јавној управи. Владе у региону у просјеку задовољавају 56.59% критеријума отворености, министарства 47.45%, а органи управе 30.61%. Знатне неуједначености постоје и унутар самих група институција, тако да постоје органи који су примјер отвореног и транспарентног дјеловања, али и они који без икаквих посљедица не поштивају не само принципе и праксе доброг управљања, него чак ни законске обавезе јавности рада.

Што се тиче извршне власти у БиХ, коју чине Вијеће министара БиХ, Влада Федерације БиХ, те Влада Републике Српске, задовољено је укупно 48,12% индикатора отворености, и то:

Вијеће министара Босне и Херцеговине – 59.51%
Влада Федерације Босне и Херцеговине – 48.31%
Влада Републике Српске – 36.54%

Принцип "приступачност", који је фокусиран на приступ информацијама, интеракцију са грађанима/грађанкама, те провођење јавних консултација, извршне власти у БиХ задовољавају са 52,5% индикатора. Учинковитост свеукупне извршне власти у БиХ задовољава 45% постављених индикатора. Када је у питању интегритет извршне власти у БиХ, она задовољава 47% испитаних индикатора, а критериј транспарентности са 49% задовољених индикатора. Буџетска транспарентност задовољава свега 26% постављених индикатора, што у односу на прошлогодишњих 48% представља огроман пад. Разлог томе је то што Влада Републике Српске није објавила свој буџет за претходну годину. Такођер, могућност претраге буџета је ограничена, што отежава било какво поређење, анализу или употребу података за даљу обраду. Иако је Влада ФБиХ направила позитиван искорак и креирала буџет за грађане, друге двије владе и даље нису омогућиле грађанима/кама ову врсту документа.

Државна и ентитетска министарства у Босни и Херцеговини у просјеку задовољавају свега 31% анализираних критерија у областима транспарентности, приступачности, учинковитости и интегритета, што додатно свједочи о ниском нивоу отворености извршне власти у БиХ. Међусобне разлике у укупним резултатима између државних и ентитетских министарстава у БиХ су велике. Најбоље рангирано је Министарство правде БиХ, које испуњава 55% укупних индикатора, а најлошије је Федерално министарство енергије, рударства и индустрије са 17%.

Интегритет свих ресорних министарства (на државном и ентитетским нивоима у БиХ) износи 17%, што не изненађује с обзиром на чињеницу да имовински картони министара/ки нису јавно доступни нити на једној званичној wеб страници, као ни то да институције не приступају стратешком рјешавању проблема попут сукоба интереса. Поражавајућа је и информација да свега 15% министарстава у цијелој држави има доступне одређене податке о буџету на својим званичним wеб страницама.

Органи управе у БиХ (у узорак за истраживање ушло је 45 органа управе) такођер имају скроман резултат од 27% задовољених индикатора отворености. Ови резултати у односу на прошлогодишње показују благе осцилације које не представљају ни прогресивну ни регресивну промјену. Готово 83% органа управе на својим wеб страницама нема објављене буџете, а око 66% органа управе не објављује чак ни планове јавних набавки. Ипак, поред незадовољавајућег цјелокупног резултата, постоје и институције које се истичу проактивним и транспарентним начином објављивања података. Па тако Уред координатора за реформу јавне управе задовољава 73% испуњених индикатора, Дирекција за европске интеграције 68%, те Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине 60%.



Оставите одговор