Невидљиви непријатељ

Као гром из ведра неба погодила нас је епидемија новог вируса и показала да се цивилизација, која се гради од краја Другог свијетског рата, налази на не баш тако сигурном ногама.

недеља, 9 августа, 2020 / 07:41

Аутор: мр Владимир Вучковић

Епидемије нису ништа ново, још су Тукидид и Хомер у својим дјелима писали о великим заразама широм старог свијета. Вируси су ту са нама од постанка планете и у њиховом ДНК-а је, исто као и у нашем, предодређено да се боре за опстанак и живот. Једноставно то је природа.

Црна куга или Црна смрт похарала је еврпоску цивилизацију неколико пута. Још у доба славног цара Јустинијана (483-565. год), господара великог и моћног Ромејског царства, десила се стравична пошаст која је десетковала царевину и направила пустош. Слична ситуација одиграла се и у вријеме владавине српског цара Душана Силног (1308-1355), када је Европом протутњала епидемија љуљајући царства и узимајући милионе живота. Црна куга, стравична и немилосрдна болест, успјела је да пољуља неприкосновени ауторитет и повјерење у цркву. Интересантан је и пут којим је Црна смрт долазила у Европу, Путем свиле из Кине преко Ирана (Персије) до Италије и Ђенове.

Интересантно је напоменути да појам „карантин“ потиче од италијанске ријечи Quarante = четрдесет. Наиме венецијанске власти су 1423. године установиле изолацију болесних или сумњивих у трајању од четрдесет дана. Овај временски период је одређен на основу библијских података, јер су Мојсије и Исус Христос четрдесет дана провели у изолацији пустиње.

И у новијој историји забиљежено је неколико великих епидемија.

Године 1854. за вријеме велике епидемије колере у Лондону Џон Снов љекар и криминолог успио је да на основу географског мапирања открије изворе заразе и спријечи њено даље ширење.

Шпанска грозница или Шпански грип 1918. године била је једна од најсмртоноснијих епидемија у историји током које је, према неким процјенама, умрло између 18. и 50.000.000. људи. Интересантно је поменути Мишију грозницу која се десила 1995. године и Птичију грипу из 1997. године, а Свињски грип (Х1Н1) 2009. године у свијету је узео око 18.000 живота.

Вируси типа „корона“ САРС 2002. године заразио је око 8.000 људи од којих је умрло 800 и МЕРС из 2012. године са заражених 2.500 и 912 преминулих.

Према истраживањима која су провели најреномиранији научници страх детерминисан потенцијалним обољењем израженији је код старијих особа, особа са нижим нивоом образовања и код људи који живе у урбаним срединама. Такође, значајну улогу у ширењу страха од вируса имају медији који својим непрофесионалним и сензационалистичким извјештавањем доприносе ширењу страха међу популацијом.

Размотримо ли све наведене чињенице, долазимо до закључка да се епидемије, већег или мањег интензитета, дешавају периодично. Интензитет ширења епидемије зависи од неколико фактора као што су повећање популације у свијету и различито поступање према жариштима, јер свака држава има свој модус операнди којим се бори са епидемијом. Различите државе су на актуелну епидемију одговориле на различите начине са већим или мањим успијехом. Вируси су ту око нас и биће ту са нама и даље, требамо бити свјесни њиховог присуства и своје активности ускладити са минимумом мјера како би смо заштитили себе и своје најмилије, јер ћемо само тако успјети да изађемо као побједници. Када ћемо имати ефикасно средство које ће нас заштитити од Ковида – 19 нико није сигуран, али до тада нам не преостаје ништа друго него да перемо руке и носимо заштитне маске, ма колико год то звучало као флоскула.



Оставите одговор