Невесиње слави 136. година устанка

Служењем парастоса и полагањем вијенаца у Крековима, код Невесиња, обиљежена је 136. годишњица Херцеговачког устанка, у историји познатијег као Невесињска пушка.

Након парастоса погинулим устаницима, који су служили мјесни свештеници, вијенце и цвијеће на спомен-обиљежје српским јунацима положио је министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, Петар Ђокић, делегације Народне скупштине РС, Борачке организације РС, Трећег РС пјешадијског пука, Републичке организације породица заробљених бораца и несталих цивила, Савеза удружења ратних војних инвалида РС и општине Невесиње.

– Херцеговачки јунаци предвођени Пером Тунгузом поднијели су жртву за узвишени чин, дарујући будућим генерацијама слободу. Окупили смо се на овом часном и узвишеном мјесту да се присјетимо храбрости одважних јунака који нису трпјели угњетавање и који су изнад свега цијенили слободу. Обиљежавајући овај значајан датум из српске историје одајемо дужно поштовање и присјећамо се храбрости, јунашта и чојства храбрих јунака који су тих судбоносних година 19. вијека устали у одбрану својих огњишта и за спас народа од туђинског јарма – рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите, Петар Ђокић.

Он је казао да је судбина српског народа стално трагање за правдом и слободом, што је, како је нагласио, на бројним примјерима показао и народ невесињског краја, који не трпи зулум, неслободу и угњетавање.

– Невесиње је вјечно каљено у отпору, па многи други устанци у новијој и даљој прошлости српског народа нису могли без невесињског надахнућа – додао је Ђокић.

Живимо у нади да ће на крају тешког историјског пута једна свијетла тачка сјати заувијек, а то је наша Република Српска – рекао је Ђокић.

Обраћајући се скупу у Крековима, начелник општине Бранислав Миковић, рекао је да Невесињска пушка служи као украс и понос народа Невесиња, Херцеговине и свеколиког српског народа који је у свим бунама и устанцима био чувен по патриотизму, храбрости и честитости.

– Невесињска пушка је најзначајнији историјски догађај српског народа у другој половини 19. вијека, а храбри јунаци који су га покренули 1875. године остали су узор многим генерацијама које су браниле част и достојанство свог народа – поручио је Миковић.

– Наша слобода се мјери вјековима страдања и жртвовања, а то слободарско опредјељење најјаче је било изражено управо на овим просторима – рекао је Миковић, изразивши увјерење да ће историјски догађаји српског народа као што је Невесињска пушка заувијек бити обиљежавани у Српској.

У културно-умјетничком програму учествовали су КУД “Деспот Ђурађ Смедеревац“, КУД “Херцеговина“, народни гуслар Милош Паровић и глумац Народног позоришта РС-е, Бошко Ђурђевић и хор Свети Димитрије.

Одржано је и такмичење у традиционалним витешким дисциплинама, а награде за побједнике обезбиједила је општине Невесиње.

Почетак краја Отоманске империје

Историја ових простора протекла је у супротстављању сваком зулуму, самовољи и феудалном кулуку, трпљењу и борби за самоодржање, освајању слободе, очувању националног и духовног идентитета, етичких и културних вриједности.

То је и одредило судбину овог народа, да буду страдалници и ратници у политичкој мрежи европских дворова и интереса истока и запада.

Најзначајнији догађај овог периода неоспорно је Невесињска пушка, из које је испаљено 23. јуна 1875. године у Бишини, на Четној пољани, из руку невесињског хајдука и харамбаше Пера Тунгуза и његове чете.

Овај устанак дао је сигнал цијелој Херцеговини да се дигне у устанак, да би врло брзо прерастао у велику источну кризу – питање даљег опстанка Отоманске царевине на Балкану, као и подјели њених територија на том простору.

Посљедица устанка и ратова који су вођени против Отоманске империје био је Берлински конгрес, 1878. године на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска, вољом великих сила, окупирала БиХ на 30 година.

Најгласовитија имена устаника који су се истакли у борбама са Турцима су Лука Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим Баћовић, Лазар Сочица, Пера Тунгуз, Пеција Петровић, Голуб Бабић, Стојан Ковачевић и Богдан Зимоњић.