Нерадо иде Швабо у војнике: Ко путује дуже ван земље, мора добити дозволу Бундесвера

Наравно да не знате, кад се већина "медија" у Српској, а посебно у сусједном Ефбиху, поноси тиме да су заправо владини пројекти земаља Европске уније, међу којима је и Њемачка, са гомилом својих шифтунга и "шитунга".

Да у Српској постоје слободни медији, неко би вам већ рекао колико се милитаризује друштво у западној Европи и да је Њемачка поново почела са плановима за наоружавање и мобилизације, док европски званичници већ имају и годину када их, пазите сада – напада Русија.

2027. нови велики рат!

Ове забрињавајуће тврдње изнио је генерал-потпуковник Кирил Буданов, начелник Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, али по томе поступају и званичници ЕУ.

Русија, наравно, није напала НАТО, као што они причају својим и нашим пореским обвезницима од завршетка Хладног рата и уједињења Њемачке. Извршила је војну интервенцију у Украјини, гдје штити рускоговореће становништво и своје стратешке интересе на постсовјетском простору.

Рат је изазван непоштовањем руских црвених линија, које су често исмијаване кроз Минск 1 или Минск 2 преговорне процесе. Те линије су финално исмијане почетком марта 2022. године у Истамбулу, када је Владимир Зеленски, предсједник Украјине, прихватио савјет тадашњег премијера Велике Британије – Бориса Џонсона, да – просто ратује.

Европљани открили да нису толико јаки?

Дугогодишњи рат, који је због такве одлуке услиједио и већ дубоко загазио у пету годину, показао је многе слабости европске намјенске индустрије, а највише на подручју производње артиљеријских пројектила. Такође, видјело се да земље НАТО, посебно сада на примјеру Ирана, у главном до сада успјешно ратују само против оних који су много, много слабији од њих.

Сада су се сјетили да постоји Русија. Москви је војни потенцијал у односу на економски сада измјерен у Украјини, те Њемачка и остале земље европског Запада намјеравају да се наоружају, без обзира што на папиру имају комбиновано много веће снаге (и војника, и технике) него што их има Русија.

Како ће се воук агенда уклопити у служење војног рока, биће занимљиво видјети у пракси. Када приговор савјести, жене у црном и сличне нама пласиране полуге; почну активно дјеловати унутар њемачког друштва. До сада смо знали да је рат превазиђен, јер нема смисла ратовати са НАТО – они увијек побјеђују, а имају и атомску бомбу.

Е, сада смо дошли до тога да је овај закон уведен, а да о њему нико не прича. Закон је ступио на снагу 01.01.2026. године, а чак се и у самој Њемачкој не прича пуно о њему. Јасно и зашто.

Нови њемачки закон о војној служби је донио промјену у којој је грађанин ове земље постао поново мушкарац, а не један од хиљаду могућих полних идентитета који ова земља признаје, те биолошки мушкарци не могу да напусте земљу без одобрења Бундесвера. Да је то заиста тако, потврдиће вам и два чланка (први је Дер Шпигл, други је Дојче Веле), о томе шта се заиста дешава у овој земљи по питању регрута.

Шпигл: Они који се не пријаве Бундесверу да иду у иностранство на дуже, могу бити кажњени

Ако мушкарци између 17 и 45 година путују дуже од три месеца, генерално морају добити дозволу од Немачких оружаних снага (Бундесвер). Ово је прописано Законом о војној служби од почетка године.

Са новим Законом о војној служби, сви мушкарци између 17 и 45 година морају, у принципу, добити одобрење од Немачких оружаних снага за боравак у иностранству дужи од три месеца. Овај амандман на Закон о војној обавези (WPflG), који погађа неколико милиона мушкараца у Немачкој, ступио је на снагу релативно непримећено 1. јануара и добио је мало пажње јавности.

Савезно министарство одбране потврдило је одговарајуће информације из извештаја у "Франкфуртер Рундшау" као одговор на упит Немачке новинске агенције (дпа). Међутим, портпарол је додао: "Разјаснићемо путем административних прописа да се овлашћење сматра датим све док је војна служба добровољна." Да ли ће погођени мушкарци и даље морати да добију ово овлашћење у пракси, или шта се на њих односи док се не донесу административни прописи, портпарол је одбио да детаљније објасни када га је питао Шпигл.

Такозвани Закон о модернизацији војне службе на снази је од почетка године. Његов основни елемент је обавезни регрутациони испит за младиће рођене 2008. године и касније. Циљ је регрутовање добровољаца како би се оружане снаге прошириле са више од 180.000 мушкараца и жена за 80.000 на 260.000 активних војника.

Знање за "ванредне ситуације"

Истовремено, нови прописи такође успостављају оквир за војну регистрацију и праћење, објаснио је портпарол Министарства одбране. "Према формулацији закона, мушкарци од 17 година морају имати унапред одобрен боравак у иностранству дужи од три месеца од стране надлежног каријерног центра Бундесвера (Немачких оружаних снага)." Ова обавеза престаје са 45 година, према закону.

Бундесвер треба да зна, у случају нужде, ко би могао да борави у иностранству дуже време, објаснио је портпарол. "Тиме је створен правни основ за подршку практичној примени обавезних елемената нове војне службе – као што је обавезни регрутациони испит, који је на снази од 1. јануара 2026. године – ако је потребно." Према закону, захтев за одобрење важи и ван стања напетости и националне одбране.

Пропис се примењивао и током Хладног рата

Портпарол је одбио да коментарише колико често су таква одобрења тражена од почетка године. Објаснио је како се кршења овог захтева могу открити или казнити. "Овај пропис је већ био на снази током Хладног рата и није имао практичну важност; посебно се не спроводи."

Портпарол је нагласио: "Последице овог прописа за младе људе су фундаментално дубоке. Посебно имајући у виду да војна служба остаје добровољна." Сходно томе, "посебни прописи за одобравање изузетака од захтева за одобрење тренутно се развијају у Савезном министарству одбране, такође како би се избегла непотребна бирократија." Текући процес прегледа и развоја не може се предвидети.

Међутим, портпарол је објаснио да дозвола за распоређивање у иностранство увек треба да се изда ако се "не очекује конкретна служба као војника током предметног периода". "Пошто се војна служба заснива искључиво на добровољном учешћу према важећем закону, такве дозволе се генерално морају издати."

Дојче Веле: Покрет против регрутације у Њемачкој се све више шири

Војна служба остаје добровољна у Немачкој. Међутим, с обзиром на то да Бундесверу треба више војника, регрутација би ускоро могла да се врати. Али све већи број младића одлучује да се одрекне.

Фил Веринг размишља о одбијању да служи војску. Не жели да се придружи немачкој војсци, Бундесверу.

"Они увек кажу да се ради о одбрани", рекао је студент за DW. "Али ја не видим претећу ситуацију и стога немам интерес да завршим обавезну војну службу."

Војна служба остаје добровољна у Немачкој, али то би се ускоро могло променити. Војсци је потребно најмање 60.000 додатних војника у наредних неколико година.

Сматра се мало вероватним да ће се многи Немци добровољно пријавити – не само од стране војних стручњака. Ни Веринг тако не мисли: "Само је питање времена када ће се увести обавезна војна служба."

Заједно са истомишљеницима, Веринг је помогао у организовању националног "Школског штрајка против обавезне војне службе". Веринг, који похађа средњу школу у западном граду Минстеру, један је од портпарола иницијативе.

Ове године пуни 18 година и питање регрутације је велико за њега и његове пријатеље. То је такође због нових немачких закона о војној служби: Од почетка 2026. године, војска свим младићима шаље упитник око њиховог 18. рођендана на који су обавезни да одговоре.

"Да ли сте заинтересовани да постанете војник?" једно је од питања. Младићи могу да одговоре на скали од нула до 10, где нула значи да "немају интересовања". Постоје и даља питања о физичкој спремности и образовним достигнућима.

Али попуњавање упитника није крај. Чак ни људи који су изразили "нулто интересовање" да постану војници не могу да избегну војничку службу – то јест, лекарски преглед од стране војног лекара. Ово је такође обавезно за младиће рођене од 2008. године па надаље од почетка ове године. Жене се могу добровољно пријавити за служење у војсци, али само мушкарци могу бити законски обавезни да обаве лекарски преглед или војну службу.

Интензивирана кампања регрутације Бундесвера, могући повратак регрутације, дискусије о могућем нападу Русије на територију НАТО-а — све то има последице. Многе младе људе то је подстакло да размотре подношење захтева за приговор савести на војну службу. Ако је неко признат као приговор савести, не може бити позван да служи војску, чак ни да брани земљу.

Право на приговор савести утврђено у немачком уставу

"Нико не сме бити приморан на оружану војну службу против своје савести", наводи се у немачком Основном закону, уставу, реакцији на искуства из два светска рата и националсоцијалистичке диктатуре. Није битно да ли је регрутација тренутно на снази.

Активни војници и резервисти такође имају право да одбију војну службу. Немачка је деценијама имала обавезну националну службу, а младићима је понуђена опција цивилне службе ако нису желели да буду у војсци. Ово је обустављено 2011. године. У наредним годинама, војска је знатно смањена и само је неколико људи одбило војну службу.

Ситуација се променила са пуном руском инвазијом на Украјину 2022. године. Од тада, број приговарача савести континуирано расте. У 2025. години достигнут је нови максимум са 3.879 захтева, рекао је за DW портпарол Савезне канцеларије за породична питања и цивилно друштво (BAFzA). Тренд се наставио током прва два месеца ове године: до краја фебруара регистровано је око 2.000 захтева за приговор савести.

Подношење такве пријаве није тривијално и захтева припрему. Као резултат тога, саветодавне организације које саветују људе кроз процес приговора савести виделе су све већи број упита. Немачко друштво за мир — Уједињени противници ратне службе (DFG-VK) сада је успоставило националну мрежу од више од 200 добровољних саветника.

Лична морална дилема је одлучујући фактор

У последњих неколико недеља, Лотар Еберхард је водио бројне саветодавне интервјуе за DFG-VK у Берлину. Они се углавном фокусирају на кључни елемент пријаве: лични разлог због којег неко не може да служи војну службу из разлога савести.

"Која је морална дилема и индивидуалне околности особе које су је навеле да каже не рату?" То је оно што он покушава да извуче из људи које саветује, рекао је Еберхард за DW. Такав разговор може трајати сат времена или више. Сам Еберхард је признати приговарач савести и саветник је по овом питању већ око 50 година.

Формуларни поднесци и општи аргументи нису од помоћи подносиоцима захтева — њихова лична изјава мора да убеди стручног проценитеља. "Ако је неко добро размислио о свом образложењу и веродостојно артикулисао своју моралну дилему и сукобе, онда генерално ништа не би требало да стане на пут признању", рекао је Еберхард, према свом искуству. Међутим, пријаве се с времена на време одбијају.

Фил Веринг такође разматра да се пријави за приговарача савести. Може да замисли како се окупља са пријатељима и школским друговима како би објаснили да желе да одбију војну службу.

"Онда ћемо у јавној акцији високог профила показати да немамо интереса да будемо послати у рат", рекао је. У сваком случају, када стигне његов упитник Бундесвера, одговориће "немам интереса".