Нерад који траје: Додикова служба се није огласила од 08.07.2020.

Ситуација са некориштењем дебело плаћених могућности за оглашавање путем службе српског члана Предсједништва, једино је објашњење због чега Додик и СНСД допуштају антисрпско насиље на БХРТ и уопште постојање установе са таквом уређивачком политиком.

среда, 12 августа, 2020 / 13:57

Срби оно што плаћају својим новцем као установе државне заједнице, уопште не користе за своје потребе. То не чуди, када први међу њима као изабрани, Милорад Додик, управо проводи такву политику.

Узимање плате, а игнорисање постојања неке институције и својих задатака у њој, потпуно сравњива са ситуацијом у случају говора мржње против Срба у Сарајеву, али за српске паре.

Прашина полако покрива покушај стајања у крај отворено србомрзачкој политици ширења вјерске и националне мржње путем лажи које емитује и производи БХРТ, а смишљају установе попут „Меморијалног центра Поточари“.

У исто то вријеме се у Ефбиху појачава харанга на српске кадрове на БХРТ, који су се усудили устати против самовоље која штети Српској, а прије свега миру у Дејтонској Творевини. За то вријеме политика разних чувара Српске, већих и мањих, остаје нијема и не пружа нити заштиту, нити смјернице онима који би се за српска права истински борили.

Од 27 писама, ни у једном нема Додика

У периоду од 08.07. – 10.08.2020. године, са адресе служби чланова Предсједништва БиХ, послато је 27 писама, од чега су шест најаве, а остало неке врсте саопштења. Ни у једном од њих се не спомиње Милорад Додик.

Апсолутно је јасно да то никако није нормално, односно да управо то није пут којим Република Српска треба стремити ка независности. Све, али апсолутно све тзв. „заједничке институције“, заправо су још једна установа ефбиховске провенијенције и која проводи њену политику. Кривицом, прије свега, српског кадра.

Без пуно прављења спектакла и србовања на батерије, довољно је у институцијама које мрзе српски народ, захтијевати исто оно што друга два конститутивна народа, односно њихови изабрани представници раде сваки дан.

Већ смо детаљно писали о томе како се предсједник свега што има везе са Српском, Милорад Додик се зове, слабо појављује на послу. А ако шта и ради, да његова служба путем саопштења не обавјештава пореске обвезнике о томе.

Ради ли тај Додик ишта?

Са једне стране је то навика владајућих партија у Српској, на првом мјесту СНСД, да своје иступе у јавност не шаљу свим медијима, већ се оглашавају директно преко РТРС и Срне. На начин као да су то њихови сервиси, а не сервиси плаћени новцем свих грађана.

Дакле нерадничка психологија и навике, које се компензују радом других, у овом случају новинара плаћених из буџета Српске. Опет на штету читавог друштва.

Са друге стране, то је јасна манфестација не само нестручности и нерада у медијској сфери, која је посљедица непостојања јасне и дефинисане политике која ће се водити у Предсједништву БиХ.

И иначе у СНСД, али и остатку његових пополовљених сателита, озбиљну политику води искључиво Милорад Додик. Сви остали га онда копирају или климају главом. А Додик је, многи то морају себи признати само обичан и то – један човјек.

Кад нема Баје, Бакировци коло воде (без упитника)

Детаљно смо се обавијестили о томе да Џаферовић дочекује табуте у транзиту за Поточаре пред Предсједништвом БиХ, послао телеграм саучешћа јапанском цару Нарухиту, да ће заједно са Комшом у Сребреницу на 25. годишњицу њеног ослобађања од муслиманских кољача Насера Орића.

Затим је примио ЕУ колонијалног представника у Сарајеву Јохана Сатлера и геговог колегу Оливера Вархељија, европског комесара за проширење. Продиванио је са амбасадорицом Индонезије, Амелијом Ахмад Јани; али и узео акредитиве новог амбасадора Норвешке – Олава Рајнертсена.

Потом је слао телеграм саучећа Илхаму Алијеву у Азарбејџан и породици Салке Букваревића, ефбиховског преминулог министра и предсједнику Либана који је задесила велика експлозија у луци главног града Бејрута.

За крај се опростио од амбасадора Ирана.

Љиљан Комшић на стазама естрадног геноцида

Комшић је пак финансиран новцем свих пореских обвезника (па и оних из Српске) званично боравио у Њемачкој и држи говор у Цркви сјећања у Берлину поводом измишљеног геноцида у Сребреници.

Писао је и писма. Слао честитке Милу Ђукановићу поводом Дана државности Црне Горе, затим Зорану Заеву од Северна Македонија честитао изборну побједу.

Састао се са представницима Хрватске странке БиХ, реисом Исламске заједнице Кавазовићем, те Мирсадом Хаџикадићем…

У исто вријеме кад и Џаферовић, честитао је Бајрам, изразио саучеће Букваревићевој породици и грађанима Либана.

Куда иде Српска: Културно би било бар честитати Бајрам, ако сте раније већ Васкрс?

Ни у чему од овог, макар да честита Бајрам, није учествовао Милорад Додик. Дакле говоримо о званичним каналима комуникације са јавношћу његовог кабинета. То није у реду, ако знамо да је са његове адресе из Предсједништва БиХ, ове године стигла честитка за Васкрс.

Додик се именом не спомиње ни у извјештају о редовној сједници Предсједништва, након које смо имали ванредну сједницу Народне скупштине РС, гдје су Џаферовићево и Комшићево прегласавање декласирани.

То је било позитивно дјеловање и сасвим је похвално што су за њега гласали и посланици опозиције, али овакав јавашлук и траћење ресурса на који српски народ има право преко свог члана Предсједништва, граничи се са издајом.

Додик (изгледа свјесно?!) пропушта прилику да на међународном нивоу промовише Републику Српску преко своје позиције, а да се не види уопште да ради било шта друго у том погледу.

Ако већ не може да се сам досјети, да преко свог имена и положаја који омогућавају дипломатске канале подсјећа свијет на постојање свог народа и његову жељу да изађе из државне заједнице и буде стамостална Република Српска, могао је то преписати од друге двојице. Муслиманских представника.

Они, или њихов кабинет, ево доказано знају како се тај посао ради. Ми би, рецимо, објавили и неку Додикову фришку фотографију у дипломатским или унутрашњеполитичким активностима, али је он напросто није послао…



3 КОМЕНТАРА

  1. Добро одабрана и обрађена тема.
    Аутор нам је „отворио очи“ у вези са нечим што би сваки ђак првак у РС требало да зна.
    И не само зна.
    Да се у складу с тим и понаша.
    Посебно на изборима.
    Али не….нама ‘ваки к’о додик требају….
    Нема нишза љепше од мазохизма.
    Још када инспирација за мазохизам долази из самога врха.
    Међутим, и поред тога, многи у нас(ке) не виде даље од носа. Не виде шта се иза брда ваља.
    Када, и ако, прогледају, биће већ касно.
    Ако касно већ није.

  2. Миле мисли да је свугде као у Лакташима и БЛ,па и у читавој Републици Српској. Може како хоће и шта хоће. Није лако сачувати државност, углед, економски напредак и позицију Републике Српске. То ова нова “репрезентација“ нити зна, нити умије, нити јој је стало до тога. Навалиле и але и вране на РС, а наши политичари ни у дому ни на путу. Лични интереси, незнање и поданички менталитет. Знам ја нас… Само два питања која су за сваког нормалог Србина веома важана: Колико представника Републике Српске у инстиуцијама БиХ користи искључиво ћирилично писмо, сваки радни дан и у свакој прилици? Зашто се толики број младића из РС јавља у ОС БиХ за војника по уговору? Стотину проблема, а ни једно ваљано рјешење. На жалост, нису били ништа бољи, нити способнији већина представника “мањег ентитета“, прије ступања на терен ове Милове “А репрезентације“. Све у свему “Зачин Ц“.

  3. Koja komedija… kao srpski poreznici placaju Komsica a on drzi predavanja o genocidu. A bosnjacki placaju Mileta da im negira drzavu…
    Oximoron

Оставите одговор