Необичaн текст, афирмативан за Град
Појавио се најновији кружни ток који у својој средини открива детаљ из чаробног свијета телетабиса. Читам ја прије неки дан Устав Републике Српске и случајним отварањем тог кратког издања налетим под чланом 32. на сљедеће: "Грађани имају право да јавно износе мишљење о раду државних органа и других органа и организација, да им подносе представке, […]
Појавио се најновији кружни ток који у својој средини открива детаљ из чаробног свијета телетабиса.
Читам ја прије неки дан Устав Републике Српске и случајним отварањем тог кратког издања налетим под чланом 32. на сљедеће:
"Грађани имају право да јавно износе мишљење о раду државних органа и других органа и организација, да им подносе представке, петиције и приједлоге и да на њих добију одговор.
Нико не може бити позван на одговорност нити трпјети друге штетне посљедице због јавно израженог мишљења о раду државних органа или ставова изнесених у представци, петицији и приједлогу, осим ако је тиме учинио кривично дјело."
…
Необичан текст
Крај је 30. по реду септембарског дана. Киша пада мање/више цијели дан. Јесен је, хвала Богу, стигла на вријеме што је необично у посљедњих пар година.
Појавио се најновији кружни ток који у својој средини открива детаљ из чаробног свијета телетабиса.
Лијеп призор кад се иде од ЕТФ-а према Мејдану. Поглед пуца кроз сивило кишног јесењег дана, а у њему неуобичајени призор парка који пркоси просторним, временским и материјалним приликама. На сред раскрснице.
`Необично`, помислих.
Необично, али ништа на шта један Бањалучанин већ није навикао. Имали смо ми већ таквих паркова још од времена уређења платоа некадашњег Зенита, сада правог телетаби вондерленд-а, са бистом Бана у средини, двије полицијске кућице са стране, брдашцима попуњеним разним неаутохнотим четинарима и розо-љубичастом-бијелом заставом Републике Српске, начињеном од цвијећа, повијеном према Академији наука.
Необично, али ништа на шта један Бањалучанин већ није навикао. Имали смо ми већ таквих остварења од отварања првог кружног тока са фонтаном окупаном у спектру боја, у, како је бивши градоначелник Давидовић рекао : `Оној улици… оној… код Мај Веј-а`.
`Необично`, помислих, `градоначелник који не зна име улице у граду којим управља.
Необично, али ништа на шта један Бањалучанин већ није навикао. Имали смо ми од истог лика оправдања за уништавање аутохтоних паркова. Кум је градио Сити. Гради га и даље. Све по закону.
`Необично`, овај пут толико необично да су се десеци Бањалучана окупили да то и искажу. `Необично`, одјекивало је ужареним јунско/јулско/авугоствским предизборним алфастом цијело прошло љето.
`Необично`, одјекивало је у главама оних који су пролазећи поред школских игралишта наилазили на предизборно-општенародне вашаре у којима су се флексерицама сјекли голови да би стао стандардни формат мањачанског шатора, који је у своја њедра примао потенцијалне гласаче.
Нико није помислио да је необично то што је опозиција била подијељена. Шта више, једва се чекало на то да се изгрди Стевандић, односно Чавић. `Необично`, неко је рекао на постизборном скупу владајуће олигархије.
Годину дана касније се `необично` чуло тек у пар прилика. У једној од њих је под партијским надзором откривена тајна љубавних гнијезда љубавника Шмитрана. Човјек је био тема дуго времена, па је та необична спона љубави, обнашања јавне функције и увећања броја некретнина, понеком Бањалучанину који је неутралан према необичностима, ипак била необична.
Најнеобичнија ствар која се десила овог љета јесте била појава заиста необичног кружног тока на праволинијској дионици пута који спаја Венеција мост и остатак свијета који није гласао за владајућу опцију. Чудан неки свијет, преживјели су љето са мањком воде и вишком растиња у свом насељу, чије име не спомињем, статистички највећем у Српској Републици.
`Необично`, казаше градски оци и послаше им турску војну мисију да им отворе вртић за дјецу, чисто да их тролују у стилу својих подређених, коментатора по порталима.
`Необично`, чуло из насеља чије име не спомињем јер није афирмативно за Град. Навикао је грађанин из насеља чије име се не спомиње на необичне ствари, нпр. да љети нема воде и да му је насеље зарасло у џунглу, али на вртић? Необично…
Иако необично, са радошћу у срцима примише вијест грађани насеља које није афирмативно за Град. Напокон ће своју дјецу моћи слати да излажу и презентују.
`Ништа необично`, помислио је Раденко Ђурица, `имају вртић па нека тамо презентују, градска скупштина није вртић`.
…
(Хамураби/Фронтал)
Није тешко препознати аутора. B-)
http://kuruzovina.blogspot.com/2013/10/blog-post.html
A da čujem autora je li se pojavio na javnoj raspravi o uredjenju ovog djela grada gdje je kružni tok?
Znam da fino svi kenjaju a kad su trebali biti tu nema ih nigdje!
Тек ћемо сазнати колико су афирмативно писани сви финансијски и буџетски извјештаји 🙁
Миленко, сви знамо како су завршили коментари на приједлоге регулационих планова, па чак и поднесене петиције грађана.
Да не говоримо да се РП-ови за потребе мафијаша промијене преко ноћи, а за обичне грађане усвојени регулациони план је „кровни закон“, како су изјављивале Миланка Зец и Верица Кунић.
Сједи, један из владања 😀
meni je naj onaj plastičnjak kružni, ali autor je očito iz kruga dvojke 😀
Hvala Draženu i Bojanu, te redakciji koja je uvrstila moj komentar među svoje tekstove. A i ostalima kojima se svidio, pa i onima kojim nije.
Autor je iz kruga keca, ako takvo nešto uopšte postoji u ovom gradu. I nekoliko puta je bio na odrađivanju minumuma profesionalne dužnosti koja se još i naziva javna rasprava. Komentator pod pseudonimom van pameti je to objasnio precizno pa nema potrebe za diskusijom. Tekst je bio prvenstveno namjenjen šprdnji trenutnim stanjem jer je očigledno samo to preostalo. Sapienti sat.