Необичан случај у прњаворској средњој школи: Географија, правилници и печена прасетина

Многе бољке нашег крхког друштва преламају се као у призми кроз радно мјесто професора географије у средњошколском центру у Прњавору.

Физика не би занемарила ни утицај таквих елемената и сила као што су локални, политички, лични сукоби и интереси. Збир ових фактора троши године, живце и животе, али богами и паре из буџета Републике Српске, и то за сада 16.000 КМ, “са тенденцијом раста", како кажу економисти.

Учесници играрије су Сузана Шврака, бивша директорица ЈУ Центар средњих школа "Иво Андрић" Прњавор, Министарство просвјете и културе Републике Српске, Природно-математички факултет Бања Лука, те суд у Прњавору. Ту је и један пензионисани припадника МУП-а и бивши начелник полиције у Прњавору, и члан Социјалистичке партије, истакнути. Крше се правилници, закони се тумаче између слова, а све се на крају легализује једном судском пресудом, која своју снагу извлачи из "промијењеног мишљења" пристиглог током судског процеса.

Слободан Савић, дипломиран географ -демограф из Прњавора, обавио је приправнички стаж за наставника-професора географије у једној основној школи, а затим су га примили на радно мјесто у средњој школи у Прњавору. Савић као дипломирани географ-демограф није могао законски обавити приправнички стаж, нити бити примљен да ради као професор, јер са својим звањем није био верификован за извођење наставе. Као дипломирани географ-демограф могао је бити запослен само у институцијама на пословима из области демографије и демогеографије

Због жалбе једног другог кандидата за радно мјесто, интервенише просвјетна инспекција и налаже школи да га отпусти. Та одлука је испоштована, не без потешкоћа. Он подноси тужбу против школе, добија пресуду, на основу "промијењеног мишљења Министарства" о стручној спреми и професорским радним мјестима, те га враћају на радно мјесто које је у међувремену, путем конкурса, попунио професор са траженим звањем: професор географије. Слиједи постутупак утврђивања технилошког вишка, који је школа морала провести због "дуплог професора географије", када Савића поново отпуштају, јер је имао мање бодова од колеге који има све потребне квалификације, потребну диплому, али и предност као дијете погинулог борца ВРС.

Али прича је далеко од краја.

На основу оне судске пресуде, Савићу је из буџета Српске исплаћено 16.000 КМ на име одштете због отказа, тј. времена које није радио у школи.. Сада је опет поднио тужбу, код истог суда, а прво рочиште је експресно заказано за 29. фебруар.

Сила на силу, инспекција против директорке

Савића је на радно мјесто у средњој школи примила тадашња директорица Сузана Шврака кршећи правилник о стручној спреми. У Службеном гласнику, у Правилнику о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у ОШ, који је био на снази када је Савић примљен, јасно стоји да наставу из предмета географија може да изводи: – наставник који има завршену педагошку академију, група географија са другим наставним предметом, – професор географије и – дипломирани географ (Сл. Гласник РС, бр. 20, страна 805/Петак, 29. октобар 1993.). Дакле, не и дипломирани географ-демограф, тако да он није био верификован за извођење наставе из предмета географија у средњој школи.

Просвјетна инспекција је ту безазленост и утврдила – да он не испуњава услове правилника о врсти стручне спреме. Тада је школи наложено да радно мјесто професора географије попуни верификованим кадром, али све то ће сачекати новог директора школе. Директорица Шврака, иако по Закону дужна да поступи по налогу просвјетног инспектора, избјегава је да отпусти Савића, те је он још као радник школе дочекао Швракин одлазак са мјеста директора због истека мандата.

У судској пресуди која дошла касније, а којом је Савић враћен на посао, дословно пише да је она свјесно прекршила правилник када је он примљен на радно мјесто ("На основу изведених доказа утврђено је да је директор Тужене свјесно одступио од примјене Правилника…"). Понављамо, пресуђено је у корист такве одлуке. Главно оправдање изречено тада је да је Савић запослен због уштеде на "трошковима превоза", јер он је из Прњавора, а други кандидати нису били. И то оправдање је уважено.

Проблем је што ово није истина јер је за исто радно мјесту истовремено конкурисала Бранка Видић, која је имала и потребно диплому, а и прњаворску адресу!

Неважно-важна чињеница је да је Шврака била "кадар" СНСД-а, у оно вријеме док је ова странка владала у Прњавору. Само неко са таквим страначким самопоуздањем, које ваљда само код нас имају осиони директори, од школа до јавних предузећа, жалиће се и министарству, па и након одбијене жалбе одбити да спроведе налоге просвјетне инспекције, да Савића отпусти.

То ће сачекати новог директора, Драгослава Нинковића.

Институција Промијењеног Мишљења

Слободан Савић у новембру 2012. подноси тужбу против школе Основном суду у Прњавору и у току процеса, добија промијењена мишљења Министарства и Природно математичког факултета о свом случају.

Напоменимо да поменути географ-демограф, у међувремену, након одласка из школе, добија стално запослење у Општини Прњавор, које ће због љубави према географији касније напустити.

Иако је 2012. објављен нови Правилник о врсти стручне спреме наставника и стручних сарадника у средњим техничким и средњим стручним школама, у којем нема промјена у односу на Правилник из 2009. везано за лица која могу изводити наставу из географије, Савић школи доставља одговор Министарства просвјете и културе РС, од 13.12.2012. (достављен му је на кућну адресу), у којем је наведено да Министарство, на основу мишљења Природно-математичког факултета, сматра да лица са врстом стручне спреме дипломирани географ-демограф, могу изводити наставу из наставног предмета географија.

Дакле, не мијења мишљење тако лако само неки политичар-каријериста, нити неодлучна млада пред удају, већ како видимо то ради – Факултет који је 2010. године тврдио да географ-демограф није верификован за извођење наставе из предмета географија, а 2012. да јесте, а и надлежно Министарство, које је рјешењем од марта 2012. одбило жалбу школе, а у децембру исте године доставља Савићу на кућну адресу мишљење да се географ-демограф може сматрати квалификованим за извођење наставе из географије.

Поставља се питање – чему служе правилници ако се тумаче на основу мишљења некога ко сједи у канцеларији, сркне кафу и викне: "Ма добро, може то, није то баш тако како пише", затим удари Државни Печат и пошаље поштом?

Тим мислима није се бавио Основни суд у Прњавору, који крајем септембра 2013. доноси пресуду којом поништава рјешење о престанку радног односа и налаже школи да Савића врати на посао и распореди на послове и радне задатке професора географије.

Након неуспјелих жалби школа Савића враћа на радно мјесто у децембру 2014. године и овим – захваљујући слободном тумачењу правилника, министарству склоном мијењању мишљења и охолој директорици – долази у проблем, јер ова школа може имати само једног професора географије. Тражи се мишљење Министарства рада и борачко-инвалидске заштите које предлаже поступак утврђивања технолишког вишка који подразумијева бодовање кандидата. Професор Александар Вучановић, са свим потребним квалификацијама, који је примљен након Савића, добија 46 наспрам Савићевих 29 бодова.

Иако је то требала бити само процедура, школски одбор не прихвата резултате и налаже директору да поново покрене поступак технолошког вишка, и све се на крају заврши сличним бодовањем. Савић се жали на резултате али овога пута школски одбор жалбу одбија. По окончању жалбеног поступка директор доноси рјешење којим Савићу престаје радни однос због организационих разлога. То се догодило у децембру 2015. године.

Можда је неважно, али одбијање школског одбора да први пут прихвати процедуру звучи као куповина времена. Такође, може звучати неважно да је отац Слободана Савића, Миленко Савић, истакнути социјалиста у Прњавору, члан странке која је у коалицији са тамошњим владајућим СДС-ом. Све би се то могло прогласити злурадом и глупом политичком инсинуацијом, само да господин Савић старији новинару Преса РС, који га је крајем прошле године звао поводом случаја, није рекао: “Ајмо се кладити у печено прасе да ће мој син опет радити у школи!”

У овај дио текста лијепо би сјела изјава неког политичког аналитичара, који би нам растумачио у коју „врсту социјализма“ и политике спада овакво понашање. Да ли је то карактеристично за „социјалистичку интернационалу“, коалиционе односе СП-а на републичком нивоу, или су то можда социјалистички идеолошки алати на локалу, у односу са другим странкама? Аналитичар не би занемарио ни гласине и сазнања како се ради о готовој ствари и о томе да се Савић ускоро враћа у школу.

Након што је по други пут добио отказ, Слободан Савић је по други пут тужио школу Основном суду у Прњавору. Процес је у току, код истог суда и истог судије, Небојше Врховца, а прво рочиште је експресно закзано за 29. фебруар (веома брзо, рећи ће било ко које имао посла са судовима, обзиром да је отказ добио крајем децембра).

На крају, закључујемо да је господин социјалиста Савић, у праву. Ништа овде није до краја јасно, ни зашто Савићи кибицују на то радно мјесто, ни како министарство слободно тумачи правилнике, ни феудална моћ неких директора; ни за шта се не можете чврсто ухватити, или се у нешто са сигурношћу кладити.

Осим у печено прасе.

Још мало политике за крај

Слободан Савић се почетком јануара огласио преко једног локалног портала и оптужио „појединце из прњаворског СДС-а који покушавају заштитити свог директора и просвјетног инспектора изношењем лажи“, али и запрепастио читаоце својим непознавањем правописа. Тако Савић пише: дјете, невлада, подписао, предходни, мимо законито, упуство, незнају, просљеди, одказу итд.