Ненад Стевандић

Ненад Стевандић: Пред нама је кључних и најважнијих 20 дана

Прво о добрим стварима. Блокада граница ЕУ, а поготову Србије и Хрватске, дала нам је бар 15 дана предности да се припремимо што смо у највећој мјери и учинили.

Међу првима смо затварали школе и кафане, смањили контакте и трансмисију, те почели масовну дезинфекцију простора, што у корелацији са чињеницом да смо добијали углавном репове инфекција из Италије, Аустрије и других географски и епидемиолошки сличних земаља, а не масовне контаминације као у Милану и аустријским скијалиштима, такође охрабрује.

Похвално је и што су наши грађани били много сталоженији и културнији. Да, управо културнији, приликом куповине и обављања неопходних послова, тако да није било нереда као у већини европских земаља.

Невјероватно, али истинито. Ипак, имали смо пораст позитивних случајева, некад два до три, а некад седам дневно, што значи да смо у средишту битке која се не може одложити или ескивирати.

Позитивно је и то што пораст позитивних долази из нама познатих или очекиваних путева и контаката доносиоца, па смо брзо у изолацију смјештали све већи број људи.

Сада је кључна дисциплина, да нам ти европски репови не постану жаришта која ће се почети ширити, што би нас довело у ситуацију сличну Аустрији или чак Италији, и зато је пред нама кључних 20 дана. Ако желимо побиједити, треба нам сљедеће тројство:

1. Апсолутна и неодложна дисциплина са највећим казненим мјерама за свако непридржавање епидемиолошких мјера, личне и хигијене хране и простора. Ту додајем и сурово спречавање и кажњавање ширења лажних вијести, панике, дезинформација и настанак црне берзе за тренутно недостајуће производе;

2. Паралелно са првом мјером наставити са масовном дезинфекцијом јавних простора, шалтера, чекаоница, аутобуских стајалишта и сваког мјеста гдје постоји масовна или мање масовна комуникација. И, наравно, кућа и станова;

3. Стална медијска промоција поштовања прописа и стварање свијести колективитета, заједништва и одговорности. Такође, свакодневна промоција синергије свих институција и појединаца са вјером да чинећи добро сигурно побјеђујемо. Редовно и правовремено информисање јавности.

Е, сад да видимо шта нам не иде у прилог. Број заражених у свијету прелази 200.000, а скоро половина је у Европи, и то у нашој непосредној близини, гдје се не биљежи пад броја инфицираних. Тај број расте! То значи да нема опуштања и да се опасност пандемије повећава, па и ми морамо повећати своје реакције. Дисциплина, дисциплина, дисциплина!

Потпуно је јасно да би брзи раст случајева онемогућио државу да у реалном времену региструје нове позитивне случајеве и изолује њихове контакте. Упамтите и подвуците ово.

Зато, да би били ефикасни и правовремено реаговали, морамо смањити на минимум или потпуно елиминисати могућност самовоље и недисциплине сваког појединца, ма ко био и ма како се звао.

Ово напомињем јер је из једног бањалучког локала и његових контаката било скоро трећина позитивних и изолованих у цијелој Републици. Исто важи и за неке особе склоне авантуризму или, што би наш народ рекао, паметњаковиће.
Већина институција и фирми је заиста реаговала на вријеме, а можда мањи – минималан број њих скоро па на вријеме.

И онда нам остаје појединац као кључна јединка, како у ланцу преношења вируса тако и као одговорна особа која чини све да се пандемија сузбије. Појединац руководи и извршава, појединац који није у ланцу команде и систему заштите сам доноси одлуке на основу своје перцепције и селектовања доступних информација и дезинформација.

На примјер, можда један дан откријемо 10 и више позитивних, али ако су сви одговорни и дају тачне податке, па све њихове контакте одмах изолујемо, а њих пазимо, за 15 дана сви излазе из изолације или су за око 20 дана излијечени.

А насупрот томе, ако се двоје неодговорних не јаве, не дају или сакрију информације и не дају контакте сваки појединачно према до сада доступним искуствима вежу – заразе још пет до шест, па они још пет до шест, па њихови контакти исто, па путују, иду у поште, болнице, чекаонице, аутобусе, састанке, и ето хаоса. То се управо десило у Италији, а потом у Шпанији, Аустрији, и зато више нема земље без позитивних носиоца вируса.

Зато док радимо дању, ноћу припремајући се за не дај боже теже догађаје (већ је спремна посебна операциона сала за позитивне пацијенте, стационари, шатори, залихе), док ван јавности Влада и штабови праве планове, пописују и креирају тимове и спремају ресурсе, молим сваку особу да да лични допринос у овој великој битки која је већ почела.

Први пут допринос у битки се може од куће, чак и у пиџами, али и на улици, дворишту, хаустору, чекаоници, фирми, продавници, болници, како већ кога западне и затекне.

Не дозволимо да будемо десетковани својом глупошћу, јер имамо шансу да можда по први пут будемо примјер другима како да нас ово зло жестоко не закачи. У памет се сестре, браћо, грађани, баке, деде, унуци.