Немања Видић: Држава Србија уводи ћирилицу у ново загробно доба

"Новости" су нам јавиле да је истекао рок од пола године за ступање на снагу Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма. Спремио сам књигу о превари српског народа наведеним законом као спасиоцем ћирилице, а сада само укратко о томе.

среда, 23 марта, 2022 / 14:48

То су исте оне "Новости" које су прошле године објавиле око четрдесетак текстова познатих Срба као јавну подршку предлогу закона о језику и писму којег је пре више од четири године приредила лингвистичка "елита", с циљем да натера државу да га извади из неке фијоке и изнесе пред народне посланике. Али не хтедоше да објаве ниједан текст људи из удружења за одбрану ћирилице од Срба који већ двадесет једну годину опомињу лингвисте и политичаре да ћирилица не може да опстане у двојству са хрватском латиницом,него само као једино српско национално писмо. Активисти тих удружења су о томе написали двадесетак књига и заслужни су за постојећу уставну норму о језику и писму,која по члану 10. гласи

"У Републиси Србији су у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо."

Ја сам још 2017.г у својој књизи "ИЗДАЈА СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ" прогнозирао да предлог лингвиста никада неће ни стићи пред народне посланике,а камоли да ће бити усвојен,што се и обистинило.

И изазвала је лингвистичка елита преко "Новости" председника државе да јој брутално одговори напрасно урађеним својоим предлогом закона у коме се уопште не спомиње уставна обавеза враћања ћирилице српском језику и српском народу.Она је тај предлог прво дочекала на нож,али је онда нагло ретерирала и чак јавно нашла да је он добар, да је чак и обогаћен многим решењима из њеног предлога. Скоро да су њен и председников предлог веома слични.А слични су таман онолико колико су слични коњ и овца. Имају по једну главу, по два ока, по четири ноге,по један реп.Ма скоро да су исти!Чак је председник Одбора за стандардизацију српског језика проф.др Срето Танасић по доношењу Закона у интервјуу датом новинару "Политике" подржао његов став да су се тек сад стекли услови заново јачање ћирилице, и да за њу наступа НОВО ДОБА.Ја сам одмах писао да настаје НОВО ЗАГРОБНО ДОБА ЗА ЋИРИЛИЦУ. Међутим,то није хтео да објави ниједан "родољубиви" сајт, а у то време је престао са радом сајт проф.др Зорана Милошевића "Балканска геополитика",који би то једини објавио.

Овде се мора признати да није само лингвистички крем потпуно игнорисао рад удружења за одбрану ћирилице у једноазбучју,него се то не би могло ни десити да укупна српска елита,па и она која себе сматра родољубивом,није пустила ћирилицу низ воду.

И тако,док је Закон пола године добијао на снази,ћирилица је исту додатно изгубила.За то време председник државе није за њу ништа учинио.Додуше, бивало је лажних обећања и раније.На пример, проф.др Милош Ковачевић је писмено таксативно навео шта је председник шест пута обећавао за васкрс ћирилице,али ниједно од њих није испунио.Чак је ућуткао Милорада Додика кад је

-2-

овај прерано кукурикнуо да он није никакав Босанац, него Србин из РепубликеСрпске који пише ћирилицом.

Одложеност примене предметног закона за шест месеци је предвиђена зато да би се народ и државна управа упознали са законском обавезом и припремили за њено спровођење.За то време председник државе се није ниједном јавно огласио по питању писма.То је и добро, јер се раније оглашавао ставом да је "наша" и латиница,а што је смртно за ћирилицу да смртније не може бити.Изјаве су спуштене на нижи ново, па су председникову мудрост имања двају српских писама проследили народу министри образовања и културе.И то је све што су за њу учинили.

И сада читамо како новинар "Новости" јуче пропитује лингвистичке прваке професоре Танасића и Милановића какав је резултат постигнут у спасавању ћирилице.Први је и даље оптимиста, а други тешки песимиста. Овакво разилажење језичких ауторитета није ништа необично. Тако је главни редактор српског правописа Матице српске проф.др Мато Пижурица писао да су два писма српско богатство и да ћирилица није угрожена, а главни рецензент истог правописа академик Иван Клајн је истовремнео писао да два писма нису никакво богатство него баласт, и да ће се и Србима поново догодити једноазбучје, али овог пута у латиници.И, поврх свега, није крио радост што је латиница већ победила, а да је ћирилица остала још само као режимско писмо.Не знам како други обичан свет ово разуме, а мени се чини да је струка по питању писма крајње неозбиљна и неодговорна.

У том интервјуу речеТанасић да има позитивних примера.А ја сам видео супротно."Електродистрибуција Србије" је раније слала ћириличке дописе,а сада је ћириличко само име.

А како у просвети усмеравају српску младост по писму после доношења закона, "спасоносног" по ћирилицу? У једној београдској гимназији професор српског језика пише искључиво хрватском латиницом.Ученик не сме да га пита за ћирилицу на самом часу,него тихо за време одмора. Професор му одговара да је важно само то да се они разумеју,те да га за ћирилицу боли дупе.

У истој гимназији други професор користи само ћирилицу и унапред опомиње да ће добити оцену мање онај ко текст не исписују њоме.Па се питам, има ли уопште српске државе да уведе ред Овај професор као да не мари за став једног професора са Богословног факултета који је писао у "Новостима" да ми Срби требамо бити умерени са коришћењем ћирилице, јер не живимо овде сами!.Тј, да имамо националне мањине које Срби требају питати колико ћирилице у српском језику њима не би сметало.

На Косову и Метохији Срби ће и даље бранити свој субјективитет неговањем латинских слова.Тако можемо видети у Београду латиницом означено возило дома здравља из неке српске енклаве.

Што се тиче самих тамношњих улица пре доношења закона честита проф.др Митра Рељић је писала да оне требају бљеснути ћириличким натписима како би се народу повратило национално самопоуздање.Али,ништа од тога, и поред председниковог "спасоносног" закона остаде Митра сама.Ту самоћу је потврдио и историчар проф.др Милош Ковић на предавању студентима у Бања Луци када је

рекао да не требамо одбацити латиницу,али се мора знати који је главни српски културни ток.Дакле, избегао је да изговори реч ћирилица.

А да ли је држава за протеклих шест месеци основала законом прописани Савет за српски језик? Наравно да није, а и боље је што није,јер већину Савета предлаже Одбор за стандардизацију српског језика,кога чине управо они који неће да ускладе српски правопис са српским Уставом-једно писмо ћирилица за један српски језик.

Сада ћу показати како је Матица српска,предвођена проф.др Драганом Станићем у другом мандату,што значи да је више него добро радио у првом, просто "гине" у спашавању ћирилице.

"Политика" је дана 9.8.2021 објавила његов текст"Ћирилица као идентитетски феномен".У њему је српско писмо поменуто само једном,и то уз латиницу,на овакав начин:"Сви ови приручници (Матице српске-Н:В) штампани су на ћирилици,а ћирилица је дефинисана као српски идентитетски феномен: могу Срби користити и латиницу,али она није српски идентитетски чинилац."А то што у главном њеном "приручнику" "Правопису српскога језика" пише да је и латиница српско писмо-ником ништа!Србима треба да је довољно то што је ћирилица идентитетски феномен, а није важно што је он сам објавио да је у улици Матице српске избројао читавих 1,5% тих идентитетских феномена.Тако Станић преко појмова идентитетски феномен и идентитетски чинилац избегава да каже да ли је и латиница српско писмо,иако је могао и морао знати да је проф.др СретоТанасић већ у много прилика рекао да латиница није српско писмо.

Ево сада како Станић у том свом тексту уздиже вођу који је одредио да се ћирилица стави у тор од неких 1,5% до 5% ћирилице, па и до неких огромних 10%:

"Ко је у политичкој сфери учинио да се овакав драгоцени,спасоносни пут утврди на државном нивоу,не морамо посебно наглашавати.То је довољно јасно сваком патриоти који уме политички и духовно ваљано да мисли."

Иако би неки незахвалници могли помислити да ово малкице подсећа на Северну Кореју, био је ред да и Матица српска помогне вођи на том путу,у смислу оне давне изјаве проф.др Ранка Бугарског да се преласком на латиницу "приближавамо цивилизацијском кругу".Биће да је то онај круг у коме нема места за Достојевског,Чајковског , руских спортиста,и било чега другог што подсећа на православну и ћириличку Русију.

Ја ипак имам разумевања за оволику оданост Станића нашем председнику. Наиме,присуствовао сам једном састанку у Матици српској када је њен председник академик Чедомир Попов рекао да Матица ради оно за шта је плаћена,као што је било и у прошлости. Па и Станић као председник мора знати како да се намакну државне паре.

Ових дана у Русији се води полемика зашто су на руским тенковима слова каквих нема у руској азбуци ( латиничка). Неки руски професор је јавно рекао да је то зато што у Русији нема државне језичке политике, те да ће се она сигурно васпоставити с обзиром на нове околности.Не може се Русија супротставити Западу само ракетама, колико год оне биле моћне,него и својим вредносним симболима.Губитак руског националног самопоштовања био је довољно видљив још онда када је некадашњем Петрограду дато име Петерсбург. А наивни Срби се питали зашто се "Гаспром" као истински симбол руске моћи представља у Србији хрватском латиницом.Ваљда ће се призвати памети и Срби који су школовани, плаћени и титулисани да брину о српској националној култури.И да не живимо у државној лажи.