Нема Буњуелове собарице: Преминула Жана Моро

Жана Моро и Жан Пол Белмондо у филмком студију крај Париза, 1963. године Жана Моро и Жан Пол Белмондо у филмком студију крај Париза, 1963. године

Глумица, позната по сензуалној лепоти и дубоком гласу са савршеном дикцијом којим је фасцинирала бројне редитеље током 65 година каријере, пронађена је мртва у свом дому у Паризу, изјавила је Франс пресу Жана Отесер, предсједница општине париског Осмог арондисмана.

Други извори су пренијели да је глумицу рано јутрос пронашла једна од њених кућних помоћница.

Жана Моро је добитница бројних филмских награда, међу којима награда за најбољу женску улогу Канског фестивала за филм "Модерато кантабиле" редитеља Питера Брука, као и Цезара за филм "Старица која је ходала морем" Лорана Ајнемана. Добитница је и почасног Оскара за животно дјело.

Глумица, рођена 23. јануара 1928. године у Паризу, каријеру је почела 1946. године у париском позоришту Комеди франсез, са којим је дебитовала 1947. на фестивалу у Авињону.

На филм прелази 1951. Прославила се у филмовима француског новог таласа, послије Другог свјетског рата. Послије улога у филмовима француског режисера Луја Мала 1958. "Лудост и Љубавници" скренула је пажњу на себе.

Жана Моро је глумила у антологијским филмовима као што су "Ноћ" (1961), редитеља Микеланђела Антонионија, "Жил и Џим" (1962), Франсоа Трифоа, "Процес" (1962), Орсона Велса, "Дневник једне собарице" (1964), Луиса Буњуела, "Невјеста је била у црнини" (1969) Франсоа Трифоа и "Мало позотиште Жана Реноара" (1969), Жана Реноара.

Глумица је режирала два остварења "Свјетло" 1976. и "Адолесценткиња" 1978. године.