Неколико чињеница о Уставу Републике Српске

Већ је, од стране више аутора и редакцијских текстова на страницама Фронтал.РС, предлагано како ући у борбу за повратак надлежности које су Српској гарантоване Дејтонским мировним споразумом.

Прије свега, требало је кренути од рјешавања статуса Дистрикта Брчко, јер неправедно дијели Републику Српску на два дијела, док Ефбих не даје ништа слично заузврат.

И поред тога, владајући су се одлучили за стихијски приступ, те све дјелује савршено непромишљено и без озбиљнијих мотива, осим тренутне заштите свог положаја, односно руководећих лица у власти, за којим је тзв. Тужилаштво БиХ издало потјернице.

Ево пет чињеница о старом-новом Уставу Републике Српске:

1То је најстарији устав на територији БиХ. Старији је од устава ФБиХ (1994.) и БиХ (1995.).

2. Нацрт новог устава не враћа заставу и химну Републике Српске, на снази остају ПЦ амблем и шлагер Моја Република.

3. Нацрт новог устава не спомиње Арбитражну одлуку за Брчко, нити се зна какво се рјешење предвиђа за њега, а то је питање, рекли смо раније, од животне важности за Српску.

4. Посебна опасност је што нацрт новог устава не познаје човјекову приватност, која се штити у члану 13. садашњег устава. Члан 19. нацрта новог устава (сличан као и 13. важећег) осигурава "људско достојанство, тјелесни и духовни интегритет", али не и човјекову приватност.

5. Једина новост нацрта новог устава је проглашавање Бање Луке главним градом, а Источног Сарајева пријестоницом. Није враћено ни име "Српско Сарајево".