Нека ти увјерење о учешћу у рату издају они против којих си ратовао!

Господин Никола Кобац устао је, у уторак 15. октобра ове године рано, доручковао, узео похабану војничку књижицу бивше СФРЈ и кренуо у зграду Администравне службе Града Бања Лука да му издају Потрду о учешћу у рату пошто све има уписано и потврђено печатима у војничкој књижици.

Тамо му рекоше да му не могу удовољити већ да прије мора отићи у Борачку организацију Републике Српске (БОРС) да му регулишу статус. У БОРС-у му рекоше да му не могу удовољити јер такве као ОН немају у Закону. И тако Никола остаде сам на брисаном простору – не може добити потврду о учешћу у ономе у чему је учествовао на српској страни. И сјетио се тада и Граховске декларације, Приједорске декларације, референдума о уједињењу западних српских земаља, коридора, заклињања српске браће, љубљења предсједника, обећања, тапшања… И то све би бадава – данас га нема у Закону Републике Српске.

Кад му Потврду неће (- не могу – не смију – одричу га се) издати браћа Срби из Републике Српске (а кажу да је тако и у Републици Србији), Николи не преоста ништа друго него да се обрати онима који сигурно имају податке о његовом учешћу у рату – надлежном органу у Републици Хрватској.

Речено – учињено – посла писмо у Загреб:

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РХ

З А Г Р Е Б

Сарајевска цеста бр. 7

н/р Министра

Штовани г. Министре,

Ја, доље потписани Никола Кобац, рођен 09.03.1954 године у селу Трепча под кућним бројем 28, опћина Вргинмост, сада привремено смјештен у Бања Луци молим да ми:

МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ РХ ИЗДА ПОТВРДУ О УЧЕШЋУ У РАТУ од 03.07.1991 до 06.08.1995 г. РАДИ РЕГУЛИСАЊА ОСПОРЕНИХ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА У БиХ, ОДНОСНО РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ.

Своју молбу образлажем слиједећим:

1. Био сам и остао грађанин Хрватске који је своје ново привремено (посљедњих 18 година) уточиште нашао у Бања Луци. Том грађанину (мени) у БиХ и Р. Србији нико неће и не жели да изда Потврду о учешћу у рату у којем сам стварно учестовао. На тај начин не само што се пред другим не могу „похвалити“ са својим ратовањем већ ми се оспоравају одређена стимулативне награде који други борци са Потврдом имају.

2. У рат сам писмено и службено позван 03.07.1991 године. Одмах по примитку позива јавио сам се у Штаб ТО Вргинмост. Рат сам завршио када ме је јача политика и војска исћерала из Домовине.

3. На позиву је стајало колико се сјећам име двије државе и то: СФРЈ и СРХ. У рат ме зову посредством ЈНА, у то вријеме једине оружане силе обје државе. Требао сам, тако ми рекоше да браним те државе од унутрашњих и вањских непријатеља. Са задовољством сам то прихватио мислећи да при томе чиним свету патриотску дужност као што су то чинили мој ђед Никола, па ћаћа Милан па и од ћаћиног ћаће ћаћа. Генерације предака. И сви са истог кућног броја кога више нема.

4. Будући да сам тада обављао дужност директора „Петровац“ Вргинмост мало времена бијадох у Штабу а више у фирми желећи да сачувам (и сачувао сам је до краја рата) имовину од свих разним бојама офарбаних српских и хрватских патриота.

5. У рату сам учествовао тако што сам Хрватску бранио од Хрвата а Србе из Хрватске од Хрвата, Муслимана и Срба. (СФРЈ више није вриједило бранити јер су је сви до тада издали. Захваљујући хрватској бриљантној акцији „Олуја“ ја сам се повукао на резервни положај на ком се и сада налазим. Нисам судјеловао на Вашој страни г. Министре а нисам ни на мојој јер ме је комада из Книна претекла у повлачењу.

Поштовани г. Министре,

Вјерујем да Ваше службе и без овог мога штурог објашњења у својим архивима имају све податке о кретањима не суђеног ратника те да би са тога наслова требало да ми се изда тражена потврда.

Да ли сам био у српској или хрватској војсци вјерујте ми сада ми је свеједно јер ме ни једна не призна.

Официрске чинове које сам стекао у „свом рату“ радо ћу замјенити за очекивану Потврду.

Уколико позитивно ријешити мој Захтјев потврду доставите на адресу:

Никола Кобац,

Ул. А. Чарнојевића 1

Бања Лука

У напријед захвалан!

Никола Кобац, с.р.