Небојша Вукановић: Браћа по матери

Наша јавност је, наравно, поново џелатски мирна када је прогоњен грађанин Српске. Ипак, за Фронтал стиже реакција из епицентра гњева. Требиње на линији. Хапшење Божидара Вучуревића на граничном прелазу Каракај од стране полиције братске Републике Србије изненадило је многе, али вјероватно није добре познаваоце прилика у сусједној нам држави, са којом имамо специјалне братске и […]

петак, април 8, 2011 / 07:51

Наша јавност је, наравно, поново џелатски мирна када је прогоњен грађанин Српске. Ипак, за Фронтал стиже реакција из епицентра гњева. Требиње на линији.

Хапшење Божидара Вучуревића на граничном прелазу Каракај од стране полиције братске Републике Србије изненадило је многе, али вјероватно није добре познаваоце прилика у сусједној нам држави, са којом имамо специјалне братске и пријатељске везе.

Пише: Небојша Вукановић

Још прошле године током посјете Требињу и Херцеговини, регионални лидер, пацифиста, космополита и „просрпски“ предсједник Борис Тадић; изјавио је да је Декларација о Сребреници усвојена јер је била нужна, и да је морала да се донесе зарад евроатланских интеграција наше мајке Србије.

Свима је тада могло и морало бити јасно, да ће ова распикућа урадити све што је потребно, како би земљу коју је у потпуности упропастио и оборио на кољена, макар мало приближио обећаној заједници народа. Наравно, европских.

За Европу вриједи скинути и гаће

Тако је и хапшење ратног предсједника општине Требиње, Божидара Вучуревића, још један у низу корака ка Европској унији, али и релаксацији односа са сусједима, прије свега Хрватском. Овај плејбој из круга двојке, последњих година учинио је све, вјероватно чак и више него што се од њега из сјенке тражи и очекује, како би се приближио нашим добрим сусједима.

Пошто је хрватским тајкунима и ратним профитерима поклонио велики број фирми, земљишта и природних реусра, одлучио је да зарад добросусједских односа у Загреб или Дубрвник шаље главе српских политичара, како би показао своју лојалност, оданост и приврженост великим идејама.

Борис је помиловао и опростио покољ својих сународника Пурди, Ганићу, Илији Јуришићу, издају генералу Влади Трифуновићу (који ће вјероватно добити и орден за европску предају и побољшање добросусједских односа) а у Загреб, Хаг, Сарајево или Анкару; послаће још десетак Срба са јавних или тајних оптужница или спискова, у духу интеграција и помирења.

Ако треба, Борис ће се до краја жртвовати и гаће скинути зарад статуса кандидата, па ћемо тако, након трицепса и бицепса, бити у прилици да видимо и још неке мишиће.

Манекен распикућа

Милош Обреновић је послао кумову главу напуњену сламом султану у Инстамбул , па иако је пуно урадио на стварању Србије, готово ниједна његова слика или портрет не виси у кућама српских домаћина. Треба се запитати како ли ће онда тек историја оцијенити потезе и понашање српског Вожда, који је распродао и раскомадао све што је могао, а главе слао туђину као на покретној траци?

Прво је као министар европским модернизацијама уништио војску, повлачењем Резолуције у Уједињеним нацијама дефакто признао независност Косова, ударио темеље за још неколико звјездиица на европској застави у будућим европским регијама и државама, Војводини и Санџаку, стотине хиљада људи оставио без посла и хљеба, задужио државу са неколико нових милијарди евра, распродао све, од нафтне и прехрамбене индустрије до Телекома; од којих као просјак и шибицар тражи коју стотину милиона евра више, како би се распикућа на видео бимовима боље церекала на предизборним скуповима.

Нажалост, народ у Србији кроз наочаре европских медија, умјесто распикуће, види манекена који са својим другарима и лидерима из региона на кошаркашким утакмицама показује мишиће, како би ваљда љепша половина нације са осмјехом утонула у снове. Јадна ли је држава која је такву сподобу имала за предсједника, а какве су посљедице његове владавине, знаће не само наша већ и будуће генерације.

Док се наивни народ омамљен Фармом, Двором, Паровима и другим великобратовским риалити шоуима и емисијама пробуди, схватиће да државе и куће више нема и да ју је бата Борис са Млађом, Ивицом и својим другарима – прокоцкао.

Шамар по оцу?

Није ово први пут да Србија удара шамар прекодринским Србима, и хапшење Вучуревића подсјетило нас је на блокаде на Дрини, мирно посматрање скрштених руку хрватског Маестрала, Олује и других војних акција, у којима је протјерано неколико стотина хиљада Срба.

У Првом и Другом свјетском рату Срби у Крајини, Романији, Сембарији, Подрињу и Херцеговини су масовно страдали од усташа и окупатора, зарад ослобођења своје браће, али је питање до када ће Србија према нама бити маћеха.

Јесмо ли ми браћа по крви и матери, или смо терет све бројнијим лицемјерима из круга београдске двојке, који братску љубав мјере властитим интересом и свежњима новчаница које имамо у џеповима. Јесмо ли спали на тако ниске гране, да су нам водећи интелектуалци, умјетници медиокритети и националне вође постали Срђа и Беба Поповић, Борис Тадић, Наташа Кандић, Жарко Кораћ, Мирјана Карановић и остали компрадори и плаћеници.

Срећом, не живе сви Срби у центру наше пропале и обамрле пријестонице у којој од 2.000.000 становника једва њих десетак посјети вишедневну изложбу о страдању браће са ове стране Дрине у последњем рату. Надамо се да ће се са позорнице, на сметљиште историје што прије бити бачени Чеда, Беба, Борис и екипа; и да ће вријеме и нареден генерације показати да смо права браћа и да нам је Србија једина и права мајка, а не маћеха.



0 КОМЕНТАРА

  1. Tekst je totalno amaterski. Ajde, za početak, da nešto naučimo, pa kažemo da, ako se govori za Borisa da je raspikuća, onda se kaže „taj raspikuća“, a ne „ta raspikuća“. Nekoliko puta se ponavlja u tekstu, pa nije lapsus, nego neznanje. Uči li se to u kakvoj školi? Postoji li uopšte kod nas neki pismen novinar?

    To bi bilo o formi, što se tiče suštine, od teme, a to je hapšenje Vučurevića, imamo par puta da je Boris maneken (ha, baš duhovito), imamo krug dvojke, imamo plaćenike i tako to. Kako je to samo novo i osvježavajuće, a nadasve pronicljivo i analitično.

  2. @Igorbl
    Mnogo je gore od neznanja kada neko misli da zna, poluinformacija zna biti opasnija od dezinformacije. Da te profesor malo nauci. „Raspikuca“ je imenica zenskog roda, pokazne zamjenice se slazu u rodu i u broju kao i imenice uz koje stoji tako da „ta raspikuca“ je ispravna konstrukcija, bez obzira ko je raspikuca, musko ili zenko. Ne ulazim u to da li je pomenuti zaista raspikuca 🙂
    I ja sam bezbroj puta nasao greske u tekstu (kako slucajne, tako i materijalne, gramaticke…) ali ovo je u redu. Ali evo da ne bude da nisam nista rekao o tekstu, podrska Vucurevicu i sve pohvale za Vukanovica.

  3. Profesore, duboko se ne slažem sa takvim tumačenjem, s obzirom da riječ raspikuća u tekstu pobliže označava Borisa Tadića koji je muškog roda, tako bi se zamjenice i ostale riječi trebale slagati s imenicom u muškom rodu.
    Tako bi trebalo da stoji, parafraziram tekst, „raspikuća Boris bi se cerekao na video bimovima“, umjesto „raspikuća Boris bi se cerekala“.

  4. Игоре, професор ти је баш одржа лекцију…

    Ја сматрам да је налажење правописних замјерки на неки текст баш неукусно. Поготово што ти замјераш читаву концепцију коју заступа Вукановић Небојша. Никада не објашњаваш шта је то погубно, а опет добро у тим очигледним распикућама који Србију воде у пропаст.

    Мислим да сви треба да се бринемо за Јову Дивјака, шта нас брига за Вучуревића… Срећа је па Вукановић и Алексић нешто написаше на ту тему јер смо иначе срамота најгора.

  5. igorbl,

    ne razumjem šta tebe ima da zanima o čemu će ljudi pisati. Ako te tema ne interesuje, pa brate mili, iskuliraš je. Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje i svoje viđenje stvari, pa i novinar.
    Ako te baš toliko privlače teme „Proljeće/Ljeto/Jesen/Zima je došlo u naš grad“ ti napiši, ali nemoj druge zato vući za rukav jer je to krajnje neumjesno.

  6. Заиста се тешко сконцентрисати од ових стручњака који се у све разумију, а нарочито у правопис. Ајд они који кажу текст је препун грешака, али ови што као грешку наводе непостојећу грешку, они су посебна прича.
    Е сад тема: Мени се чини да је Милош барем знао зашто шаље Карађорђеву главу у Цариград. Он је јачао Србију, радио је што се мора, а ови је уништавају. Ја бих ипак на прво мјесто ставио Динкића и Ђелића, а Тадић је ту тек иза њих.
    Примијетио бих двије ствари. Ко се са тим и оваквим Тадићем највише грли, и да је Шпирић на БН рекао да Српска треба да доживи отрежњење након овог. Па ако ко сретне Шпиру, од чега да се отријезни, и ко да се отријезни? Хоћемо ли се опијати ко пред прошле изборе и за следеће? Треба ли србија да се отријезни? И зар нам је тек сад пало на памет да се тријезнимо?

  7. Tako bi trebalo da stoji, parafraziram tekst, „raspikuća Boris bi se cerekao na video bimovima“, umjesto „raspikuća Boris bi se cerekala“.
    Ти дубоко не познајеш српски језик (што не чуди за неког ко пише латиницом) и не осјећаш смисао, природу и дух језика.

  8. Србија је крива за све негативно што се десило Србима у Хрватској и БиХ у прошлом вијеку. Хегемонистичке претензије Карађорђевића, стварање Краљевине СХС која се већ у првим годинама и већ у првим покушајима састављања првог Устава показала као немогућа мисија. Да би се та немогућа мисија одржала Србија је пристајала на уступке и тиме припремила, можда несвјесно, терен за Јасеновац, Крајину, Херцеговину… Србија је главни и одговорни кривац за то што су се највећи злочини у историји (јер нигдје на тако малом простору на стравичнији начин није убијено толико људи) ставили под тепих. Под паролом „братства и јединства“, „словенеске браће“ и „ми мирамо заједно“… потпуно су уништени српски крајеви, исељени, претворени у пустиње, поклоњени другима… То стављање под тепих нас је довело до деведесетих у којима је Србија опет одиграла негативну улогу затварањима граница, условљавањима, уцјенама да се пристане на све и свашта… Чувена реченица Милошевића, а затим и брата Грка на једној од чувених сједница је показала ко је брат, а ко је нешто друго. „Шта год да одлучите грчки народ ће увијек бити уз вас“. Са друге стране, нешто друго. Сву помоћ Србија је наплатила. У кешу или натури. Наравно, не мислим на народ, мислим на власт. 1995. су жртвовали Крајину поруком „Мартићу убиј се“ спуштањем слушалице… Данас, исте пароле, исти уговори, заједнички, састанци по вилама Обреновића, споразуми о заједничкким братство-јединственим наступима на трећим, петим, седмим… тржиштима. Када дође до проблема, кола ће опет да се сломе на нама. Ми плаћамо сваки пут када се јединствена браћа поткаче међусобно, Словенци, Хрвати, Србијанци. Није ово први пут да Србија доказује да је „правна држава“ користећи туђе месо као топовско. Многи грађани Републике Српске су осуђени за све и свашта пред „Судом“ за ратне злочине у Београду, а да никоме није ни пало на памет да реагује. Вучуревић је само карика у ланцу. Требао је да зна шта га чека и да ће бити искориштен за „подизање добросусједских односа“ на виши ниво. Тадић наравно неће назвати Јосповића као овај њега због Пурде јер још увијек чита књигу о Вуковару коју му је овај поклонио посјећујући Београд, те нема времена, а и осјећа силно усхићење због врло духовите досјетке да „колеги“ поклони ни мање ни више него Југословенски рјечник. Друг прешједник је ипак на челу земље која је увијек била мало јединственија од остале јединствене браће. Тек да се зна! И не треба само Тадића, круг двојке… кривити за ово. Сви су криви. Крив је и народ који ћути. Анкета у Шапцу, непосредно послије хапшења, је показала да они имају преча посла. Имали су их и за вријеме сребреничке, истамбулске декларације, имали су и за вријеме Олује, Бљеска… Али, све то тако мора и може док коначно не покажемо једном да и ми имамо нешто што се зове самопоштовање, а можда и немамо. Ако је тако, нисмо ништа боље ни заслужили.

  9. Pa dobro, ja nisam mislio tjerati mak na konac oko ovoga, ali ako baš hoćete, evo.

    Dakle, za ovog raspikuću, Rečnik Matice srpske kaže da je imenica muškog ili ženskog roda (a ne striktno ženskog, profesore), te kao primjer upotrebe ove riječi kaže „TAJ mladi raspikuća je praznovjeran“. A ne TA mlada raspikuća je praznovjerna. Što će reći, ipak se vodi računa o kome se radi, o muškoj ili ženskoj osobi, kad dolazi do slaganja riječi.

    A može i još jedan primjer, Aleksa Šantić, pripovijetka Majčina suza. Kaže Aleksa ovako: „Što je još nešto imanja imao, proda ga i novac utjera. Zavlada opet njim piće i postane pravi raspikuća.“ (A ne prava raspikuća.)

    Evo profesore i ŠikuljakM, ja se potrudio, pa našao argumentaciju za ovo što govorim. Ako lažu Matica srpska i Aleksa Šantić, neka lažem i ja. A ŠikuljakM posebno, pošto si ćirilično superioran u odnosu na mene, pa korištenjem tog pisma smatraš da automatski poznaješ srpski jezik i njegov smisao, prirodu i duh, bilo bi lijepo da svoje tvrdnje potkrijepiš i nekim argumentima i izvorima, a ne samo šupljim kvalifikacijama.

  10. Ljudi ovo je obican komentar na netu gdje je moguce u sred teksta ladno „udariti“ ili ti ga metnuti smajli ili lajk B-),
    tako da ne vidim smisla trazenju gramatickih gresaka.

    A sto se tice naslova,ne vidim sta je sporno, ovo mi lici na ono kad Milina omladina kaze „kako mu se magazin moze zvati 60 minuta, a pljuje naseg idola preko dva sata“, i Jovan Ducic je nazvao knjigu Blago cara Radovana a po meni se tu uglavnom prica o zagonjenju (od glagola zagoniti) da prostis 😉

  11. Бане материн добри сине – свака ти је златна. 🙂 🙂 🙂

    Мислим да је небитно да ли је Вукановић погријешио у роду или броју или падежу – све што је рекао за Боту је тачно!

    Вукановићу свјетлаш образ тој Херцеговни доле, што се срозала са чојства и јунаштва на шверц дроге или на побјегуље које иду у Србију и постају Боте. Док је тебе нама у Требињу не бринем се ја за чојство и јунаштво.

  12. Нећу о правопису јер нас има свакаквих…
    Прво ме занима гдје живе „igorbl“ и „Прва линија“?
    Немојте нам, драга браћо Крајишници, причати о „чојству и јунаштву“ јер злоупотребљавате те наше врлине у своје сврхе!
    Ваши политичари које је Вукановић „прозвао“ уз Тадића нас поткрадају, а онда један мали дио НАШЕГА новца улаже у пут Гацко-Фоча и каже „улажемо у Херцеговину“!?
    Херцеговини свјетлају образ Вукановић и бројни слични њему, али какве користи када ваши малоумници НАШЕ интелектуалце шиканирају и шаљу у затворе од балканског полуострва до земаља Бенелукса!
    Толико од мене за сада док очекујем одговор на питање и СВАКА ЧАСТ Симићу, Шикуљаку, Вукановићу и њима сличнима који шире истину, ма како она болна била.

  13. „prijedor“ ima li kakve šanse da bar mi u Prijedoru napravimo nekakav skup podrške, kad ovi drugi ne smiju u strahu od Milorada? Mi kao da živimo u drugom svijetu i drugim vremenima, kod nas su okupljanja jedino za: „Dane meda“, „Dane jagoda“, „Dani slovačke kulture“, „Dani češke besjede“, „Dani roma“, „Dan Opštine“ ali iz starih vremena, „Dani dijaspore“, „Badnji dan“ u sve manjem broju“, koncerte neću niti spominjati,…kao da smo u raju, sve nam super, samo se kulturom bavimo, činjenice ako tražite pogledajte „Novosti“ RTV Prijedor u zadnje 2 godine, najveći dio vijesti, bar 2/3 otpada na kulturu i rome, inače, sve emisije(imaju 3 sedmično koje 30 puta repriziraju) odnose se na prenošenje informacija koje im dostave javne institucije, nema istraživačkog, ali ni slobodnog novinarstva! mada, to je normalno, vlast ih finansira kao i većinu drugih!
    Udaljio se i ja od teme, sreća nisam stavio sliku:)
    Srbi su pokazali ovih dana ko su i kakvi su, ako nisu mogli napraviti skup u Sarajevu ispred ambasade Srbije i MIP-a BIH, pa mogli su bar Dobanovcima, Knežici ili slično, 30 ljudi i kamera, koja oštra riječ,…smeće smo braćo, šteta je što nas nisu istrijebili, a svojski su se trudili, mi i naš inat!

Оставите одговор