Не може Србин, а да се не правда због свог писма

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић изјавио је да приједлог Закона о службеној употреби језика и писама није акција против латинице, већ да се сачува ћирилично писмо. У Хрватској никад ништа слично не чусмо.

петак, август 3, 2018 / 10:30

Хрватска је извршила тзв. "књигоцид", када је организовано избацила и самљела или спалила све "неподобне" књиге српских писаца, или чак и хрватских које су штампане азбуком. Но, чак и данас се Срби некоме извињавају и правдају због свог писма, док, у Црној Гори рецимо, Срби бивају прогоњени и нема никаквог говора, а камоли назнаке да би говорници српског језика могли добити оно што су имали – ћирилицу као своје писмо у службеној употреби.

"Сматрамо да треба поштовати Устав Србије. Треба ускладити употребу језика и писма и укинути једну лажну и незгодну дистинкцију, односно дуализам да постоји службена и јавна употреба писма", рекао је ресорни министар.

Вукосављевић је навео и да Устав Србије наводи да је у употреби српски језик и ћириличко писмо, а да је ћирилица све мање у употреби.

"Ово није акција против латинице, то је бесмислено и детињасто говорити, желимо да се сједини службена и јавна употреба ћириличног писма", рекао је Вукосављевић.

Вукосављевић је рекао и да предложене измјене тог закона прво иду на јавну расправу, па тек онда у скупштинску процедуру.

Он је навео да је предложено да ћирилица буде у употреби тамо гдје је држава сувласник или власник предузећа, у медијима са националном фреквенцији, као и да у привреди упутства, фактуре и декларације буду на ћирилици.

"Писмо постоји у оној мери у којој се користи. Дух времена и околности су такве да латиница доминира. Ћирилици прети занемаривање, а писмо је један од основа нашег културног идентитета", рекао је Вукосављевић.



14 КОМЕНТАРА

  1. Босански језик се развијао, обликовао и богатио кроз три писма која му припадају и којима он припада: латиници, ћирилици и аребици. Писма су богатство, а плашити их се или их мрзити могу само тешко унесрећени људи…

    1. Наравно да је има, тамо гдје су Бошњаци нема проблема с двојезичним таблама с називима градова и села, односно смјерницама, путоказима и сл. као што постоје проблеми тамо гдје су на власти Додикови стратешки политички партнери, напримјер. У наставном програму, у уџбеницима за босански језик (узми неке уџбенике па прелистај ако ми не вјерујеш) пола лекција/прича/пјесмица је на латиници, а пола на ћирилици, а дјеца се оспособљавају да лијепо пишу на оба писма, иако је латиница присутнија и увијек претегне, из више разлога, али мржња наспрам тог писма или негирање ћирилице није један од тих разлога.

  2. У званичном и јавно објављеном саопштењу Републичког завода за статистику Републике Српске под називом
    „ПОПИС СТАНОВНИШТВА, ДОМАЋИНСТАВА И СТАНОВА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ 2013. ГОДИНЕ

    РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА

    ГРАДОВИ, ОПШТИНE, НАСЕЉЕНA МЈЕСТА“

    на страни 167 налази се табела број 6 с називом „Становништво према матерњем језику и полу, градови / општине и подацима“. У тој табели се налазе подаци да на територији РС-а, од укупног броја становника који износи 1 170 342, босанским језиком говори 150 221 грађанин РС-а, српским језиком 982 480, хрватским језиком 17 315, итд.
    Не будите издајници и противници РС-а, њених званичних институција (попут Републикчког завода за статистику) и цијелог православног народа у БиХ негирајући основна људска права грађанима РС-а у која се убрајају и питања идентитарних права међу које спада и право на матерњи језик и његов назив.
    http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/gradovi_opstine_naseljena_mjesta/Rezultati_Popisa_2013_Gradovi_Opstine_Naseljena_Mjesta_WEB.pdf

  3. Овај министар зна суштину проблема писма у Срба, али не може против српско-кумровачке лингвистичке школе да они имају два писма. Није он глуп, али свира по нотама лингвиста. Па замислимо само глупост да ће се ћирилица користити у фирмама у којима је већински државни капитал. То значи да неће бити ћирилице у приватним предузећима, којих је више од 95% у односу на мешовита са државним капиталом. Сва приватна предузећа су регистрована код државе, заједно са печатом и потписом особе за заступање. Те фирме међусобно праве уговоре који су оверени печатом и потписом. И сад , неко каже да то није службено. Министре, то је глупо да глупље не може бити. Али има још нешто горе од тога : у Републици Српској нико од јавних личности уопште не помиње ћирилицу. Значи, добро је што од Градишке до Бања Луке нема више од 5 ћириличких исписа фирми. Садашњи председник Додик је затекао Српску у српској ћирилици , а напушта функцију у хрватској латиници.Он говори да Српска треба јачати институције, без помињања неговања и грађења идентитета. Ево , поставио бих политичарима и универзитетски професорима једно крајње једноставно питање . Ако говоре да је Српска против унитаризма да ли треба користити унитарну латиницу или српску ћирилицу? Недавно је штампана моја књига „ИЗДАЈА ЋИРИЛИЦЕ спроведеним увођењем хрватске латинице у српски правопис“, у којој је све објашњено. Па да поновим оно главно што сам много пута написао на интернету, али неће да разумеју политичари и универзитетски професори : ћирилица нестаје зато што јој је – увођењем хрватске латинице у српски правопис- одузет карактер српског националног писма(симбола), без кога она не може и не треба да опстане. А како је хрватска латиница ушла у српски језик ? Политичким насиљем комуниста. Додуше, данас велико име српске интелектуалне елите проф. др Мило Ломпар је написао у својој култној књизи „Дух самопорицања “ да су Срби примили латиницу као гранично писмо, односно ненасилно. Делује то тако суседски и мулти -култи : граничили Срби и Хрвати, па први примили латиницу , а други ћирилицу. Зато су Хрвати увек волели ћирилицу, а нарочито данас. Али има нешто што лако обара Ломпарову теорију : граница са Хрватима никад није била у Крушевцу, а тамо је хрватске латинице као да то није била Лазарева престоница , него Звонимирова.
    Нарочито је зачуђујуће то што већ 15 година у судовима Српске нема ћириличке пресуде, а то није резултат притиска из Сарајева него добровољног самолатиничења које спроводе српске судије и адвокати писањем пресуда и поднесака само на хрватској латиници.
    После свега написаног, дође ми да се запитам има ли икога нормалног у тој Бања Луци. Не паметног, него нормалног.

  4. Само су Срби још заробљеници братства и јединства и -нико више.Нешто се правдамо,петљамо и није чудо да нас други не цијене када сами себе не поштујемо.Нема спора да нису важни Председник,Премијер,Скупштина али ко нама брани да пишемо ћирилицом и само ћирилицом!Ја сам радио за једну фирму чији је власник Бошњак.Ја сам се као и увијек потписивао ћириличним писмом.Нико никад ми није приговорио чак сам имао осјећај да поштују што цијеним своје.Зашто су лични профила код Срба на латиници.јел треба да му Председник урешује профил?До нас је.

  5. Нисам желио да коментаришем ових дан због познатих разлога, али морам са поносом да кажем, да у Републици Српској дјеца подједнако знау ћирилицу и латиницу.

    Ништа ново, иде се увијек у корак са временом(што је један од слогана зелених Српске), исто су наша дјеца учила прије рата, за вријеме рата и све до данашњег дана, на шта сам као родитељ поносан.

  6. Османе,знаш ли да студенти у Тузли не знају да пишу ћирилицу? !Ја то поштујем !Само глупи Срби више воле туђе од свога.Споменици сви на ћирилици опомињу . . .Требају,наставници,професори,вјерски службеници да усмјеравају“ стадо“ . . . а „стадо“ да слуша а не да се отме контроли и оде код вука !

  7. Стразбур, љета Господњег 2018-ог.

    РАМИЗ:“Мерхаба кадија“
    СУДИЈА“Мерхаба, на шта се жалиш“?
    РАМИЗ:“Друже кадија, мени као Бошњаку геницодни Срби на силу кажу да ја говотим бошњачки“.
    СУДИЈА:“Ма јел’ могуће?! Ово је већ 14-и геноцид.

  8. Ћирилица и само ћирилица за све оне који су Срби и српскога рода. Нажалост, морамо знати и латиницу, јер је на латиници написано много српске белетристике, научних и стручних књига, итд. итд. Изгубимо ли или нестане ли ћирилице ми као народ смо нестали,то је бар јасно. Да није ћирилица трн у оку многима не би се скрнавила и нестајала почев од окупације од стране Аустроугарске до данас. Не би тзв.НДХ донијела свој први закон који се односио на забрану ћирилице, не би Новосадски договор био на штету Срба и ћирилице, не би комунисти фаворизовали латиници у свим институцијама СФРЈ, не би се Пеко Дапчевић извињавао злочинцу Титу што је почео писмо ћирилицом итд,итд. Пројекат са Запада да се ћирилица униши и нестане,а то значи и нестанак Срба. Луди Срби свашта себи могу допуштити. Српска Црна Гора је до 1995.писала ћирилицом више него све друге републике и покрајине. А данас? Шта службе, интереси и пројекти учине.

Оставите одговор