Наваљни се из притвора сели у затвор

Алексеј Наваљни поново се јуче нашао пред судом. Саслушање је трајало сатима, а суд је одлучивао о томе да ли ће условна казна бити замијењена затворском.

среда, фебруар 3, 2021 / 14:13

Испред суда су протестовале његове присталице које траже пуштање на слободу, а услиједила су и хапшења, као и на протестима који су се претходних викенда одржавали у већим руским градовима. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова је присуство у судници страних дипломата из Чешке, Аустрије, Литваније, Норвешке, Шведске, Холандије, САД, Канаде, Њемачке, Швајцарске, Велике Британије, Летоније и Пољске, као и представника ЕУ, оцијенила као покушај мијешања Запада у унутрашње ствари Москве.

Уочи суђења амерички државни секретар Ентони Блинкен изразио је дубоку забринутост због насилног гушења демонстрација и хапшења хиљада присталица на протестима. У првом интервјуу у својству америчког државног секретара Блинкен је оцијенио да су демонстрације показале да је грађанима Русије доста "корупције и аутократије, што је руско министарство дипломатије оцијенило као "озбиљно мијешање у унутрашња питања Русије”.

Уочи посјете Москви шефа дипломатије ЕУ Ђузепа Бореља, која је већ била одложена због случаја "Наваљни”, Песков је рекао да би "било глупо” да се будућност односа између Русије и ЕУ везује за притварање Наваљног. Замјеник предсједника Савјета за безбједност Руске Федерације Дмитриј Медведев истог дана је окарактерисао Наваљног као "политичког подлаца”, а његове политичке потезе описао као тактику за долазак на власт.

Фондација за борбу против корупције, коју је Наваљни основао 2011. године, у октобру 2019. стављена је на списак страних агената због донација из иностранства. Наваљни је тада рекао да је то учињено по личном налогу Путина, као и само тровање. Према руском закону из 2012, све невладине организације морају да подносе редовне извјештаје о изворима финансирања, циљевима и начинима трошења новца. Фондација се бави истраживањем корупције међу руском политичком елитом.

Стављање на листу страних агената појединаца и организација уобичајена је пракса у свим државама. "Американци имају право да знају ко у САД ради да би утицао на америчку владу или јавност у име страних представника.” Овим ријечима је 2017. године америчко јавно тужилаштво образложило стављање руских медија у регистар страних агената.

Међутим, пошто је руско тужилаштво обновило исти статус фондацији Наваљног – настала је велика узбуна. Портпарол Кремља Дмитриј Песков у понедељак је рекао да је невладина агенција ухапшеног опозиционара потврдила да је страни агент тиме што је упутила позив америчком предсједнику Џозефу Бајдену да уведе санкције десетинама руских бизнисмена и политичара поводом његовог хапшења и тровања.

Његов блиски сарадник Леонид Волков, за којим руске власти трагају због оптужби да је нелегално подстицао малољетнике да присуствују недавним протестима против Кремља, позвао је Запад да личним санкцијама "удари” на ужи круг предсједника Владимира Путина. Позив, у којем се наводи да би санкције могле покренути потенцијално дестабилизујућу борбу међу руском елитом, упућен је уочи јучерашњег судског рочишта и у вријеме покушаја успостављања односа с новом америчком администрацијом.

Подсјећање на стране агенте дало је нови импулс усложњавању дипломатских односа између Русије и САД и поново вратило у фокус случајеве појединаца и медија који су се узајамно низали у међусобним оптужбама између ове две државе. Док америчко Министарство правде тврди да закон о регистрацији страних агената не омета слободу говора и дјеловања у САД, руско министарство упозорава да писма и позиви фондације Наваљног представљају мијешање у односе између две државе и да овакви потези не дају добру перспективу.

Русија је жестоко критикована када је усвојила измене закона о страним агентима, а тај потез је означен као инструмент ауторитарних држава. Да осјетљивост према страним агентима није руски изум, очигледно је било када су се САД, примјењујући закон против руских медија, позвале на свој Закон о страним агентима из 1938. године.

Истраживачки центар "Левада”, који је од 2016. године такође уврштен на листу страних агената, крајем јануара је објавио истраживање јавног мнијења како би се установило шта руски грађани мисле о закону о страним агентима. Скоро половина Руса (48 одсто) увјерена је да је смисао таквих закона заштита Русије од мијешања политичког Запада, док око 30 одсто њих сматра да су измјене закона уведене како би се ограничиле могућности за критику власти. Грађани су анкетирани пошто је државна Дума усвојила читав низ закона којима се ограничавају делатности цивилног друштва.

Опозиција тврди да је пооштравање законодавства предузето уочи парламентарних избора и најаве Бајденове администрације да Русију треба задржати "на свим фронтовима”.



Оставите одговор