Наука за недељу дана

Стручњаци Института за проблеме екологије и еволуције нашли су мирис стреса. Испоставило се да се управо према њему оријентишу грабљивци како би оценили да ли могу да стигну потенцијалну жртву. Научници су хтели да на припитомљеним вуковима истраже основу мириса, да схвате како он делује и које му је порекло. Али опасност од те звери […]

уторак, мај 1, 2012 / 16:01

Стручњаци Института за проблеме екологије и еволуције нашли су мирис стреса. Испоставило се да се управо према њему оријентишу грабљивци како би оценили да ли могу да стигну потенцијалну жртву.

Научници су хтели да на припитомљеним вуковима истраже основу мириса, да схвате како он делује и које му је порекло. Али опасност од те звери натерала их је да врше истраживања на псима. Проучивши њихов лов постало им је јасно да је жртва увек слаба или млада животиња. Она се може препознати по понашању – болесни зец се мало разликује од здравог по изгледу. Зато има посебан мирис, говори магистар биологије Ана Шубкина.

Када људи лове антилопе, отприлике трећина убијених животиња има лоше стање унутрашњих органа. Код оних које стигну хртови тако се дешава у сто одсто случајева.

У Биолошком институту Карелског научног центра завршен је дугогодишњи експеримент: научници су доказали утицај светлости и таме на процесе старења. Огледи су се изводили на неколико генерација пацова. Хиљаду огледних глодара поделили су на 4 гурпе. Једна је живела у условима потпуног мрака, друга уз стално електрично светло, режим дана треће групе био је подељен тачно на пола, а четврта је боравила у природним условима за Карелију, када је лети ноћу светло, а зими су дани кратки и мрачни, говори професор, шеф лабораторије Биолошког института Карелског научног центра РАН Виктор Иљуха.

Резултати говоре да није баш добро живети у нашим карелским условима. Зато што су пацови у таквим условима имали више тумора од других, раније су умирали него друге експерименталне групе. Најбољи резултат је имала она група која је живела у условима када је 12 сати светло, 12 сати мрак.

Ради продужетка младости треба спавати у потпуном мраку, а бити буден при јаком светлу. Научници то објашњавају радом жлезде која се налази у самом центру великог мозга. Хормон који лучи ова жлезда помаже организму да се бори против тумора и кочи процес старења.

А сада још неколико занимљивости из света руске науке

– Федерална космичка агенција објавила је стратегију развоја до 2030. године. Међу главним задацима је освајање Месеца и пилотирани лет на Марс. 2015. година означена је у пројекту стратегије као граница обнове могућности. 2030. године која је означена у пројекту као граница пробоја, треба да започне реализација пројеката за коришћење блиског космоса.

– Научници краснојарског Института за биофизику дешифровали су једниствени ген биолуминисцентне беланчевине беровина који осигурава сијање једног од најнајупечатљивијих бића светског мора – реброноша. Занимљиво је да сада ген може да се користи као маркер за визализацију разних процеса у живим ћелијама. Такође беланчевина може да се користи приликом тестирања лекова.



Оставите одговор