Научно доказано: Инфраструктура посредством пословних инкубатора

Кључни фактори за развој предузетништва на основу техничких иновација су инфраструктура посредством пословних инкубатора, финансијска подршка и обука у менаџменту, речено је на отварању научне конференције "Иновације и предузетништво – покретачи развоја и запошљавања" на Економском факултету у Бањој Луци.

Продекан за наставу овог факултета Саша Петковић рекао је да је ово шеста међународна научна конференција која се организује на овој високошколској установи и да представља добру прилику да се, представљањем идеја повезивања иновација и предузетништва, дају препоруке и домаћим властима за излазак из кризе.

"Данашњи скуп је допринос повезивању реалног сектора и високог образовања, јер наш образовни систем недовољно прати потребе реалног сектора", рекао је Петковић.

Он је додао да подстицање предузетништва и самозапошљавање, креирање нових радних мјеста, те умрежавање малих и средњих предузећа представља начин доласка до квалитетније привредне структуре у Републици Српској.

"Данас ћемо чути и резултате емпиријских истраживања професора економских факултета о ограничавајућим факторима раста и развоја наших предузећа и на основу тих анализа даћемо препоруке како елиминисати утицај негативних интерних и екстерних фактора", рекао је Петковић.

Он је, као ограничавајуће факторе, навео недостатак економских и менаџерских знања власника и руководилаца предузећа, као и рецидиве социјалистичког система који се односе на зависност од дотација и субвенција државе.

"Са друге стране, јако мало предузетника ће се погледати у очи и рећи да немамо добар систем квалитета, немамо добар маркетинг и да не радимо истраживање тржишта. Наша предузећа имају отворена врата тржишта ЕУ и земаља ЦЕФТА, али када пређу границу поставља се питање да ли задовољавају њихове стандарде у смислу квалитета и количине", рекао је Петковић.

Према његовим ријечима, Стратегијом ЕУ "Европа 2020" од земаља чланица, као и земаља које намјеравају да се придруже, захтијева се издвајање минимално три одсто БДП-а за научно истраживање и развој, не само из буџета, већ и из приватног сектора.

"Чак ни у ЕУ све земље нису достигле тај ниво, а у свијету предњаче САД и Јапан са неких 4,5 одсто БДП-а, док је тај проценат у Републици Српској јако мали", рекао је Петковић.

Професор Економског факултета бањалучког Универзитета Никола Вукмировић сматра да је за претварање иновација у пословни систем потребно повезивање са банкарским сектором, као и међународним финансијским институцијама, како би се обезбиједила материјално-финансијска основа.

Он је истакао добру сарадњу Економског факултета са иновационим центром Бањалука и Савезом иноватора Републике Српске, којима помаже у примјени и комерцијализацији иновација.

Марио Богдановић са Економског факултета из Сплита сматра да је за развој иновација и предузетништва потребно ставити у функцију менаџмент људских ресурса.

"Тај ресурс је јако сложен, нарочито у његовој такозваној тамној страни, који подразумијева различита подручја, од корупције до, мобинга, спиновања, до технологије", рекао је Богдановић.

Он је додао да мрачна страна менаџмента на један начин дјелује на мала и средња, а на сасвим другачији на велика предузећа.

"Свјетска истраживања показују да је највећи број иновација у великим предузећима, али је чињеница да коруптивни механизми обично помажу великим мултинационалним компанијама, јер су у стању да поткупе функционере малих и неразвијених земаља, док са друге странем коруптивно окружење на мала и средња предузећа углавном негативно дјелује", рекао је Богдановић.

Декан "Геа колеџа" из Љубљане Јака Вадњал рекао је да се уз помоћ средстава ЕУ за финансирање претварања техничких иновација у пословни систем може учинити много, али да је претходно потребно обезбиједити систем за кориштење тог новца.

Он је навео да је у БиХ направљена добра мрежа инкубатора и технолошких бизнис паркова који представљају физичку инфраструктуру за провођење иновационих идеја у пословне, али је потребно имати и финансијску подршку.

"У Словенији имамо посебан државни фонд који одобрава бесповратна средства и повољније кредите, а након обезбјеђења финансија потребно је радити на људима, јер професори и научници обично нису предузетници и немају та знања", рекао је Вадњал.

Он је додао да у том смислу љубљански Универзитет свим постдипломцима даје курс предузетништва, без обзира на њихову област експертизе, како би евентуално могли да почну властити бизнис.

На научној конференцији на Економском факултету учествују представници академске заједнице земаља региона, предузетници, те представници институциај Републике Српске.