Научници успјели да забиљеже најмоћнију експлозија у свемиру
Масивна експлозија гама-зрака, удаљена више од милијарду свјетлосних година од Земље, највећа је експлозија у свемиру коју су астрономи икада снимили.
Експлозија је била, заправо, смрт звијезде и почетак њене трансформације у црну рупу, кажу стручњаци из њемачког "Електрон синхротрона” у Хамбургу.
Ово је био масивни рафал гама-зрака, који се састојао од комбинације блиставих рендгенских и гама зрачења забиљежених на небу, које су емитовали удаљени екстрагалактички извори.
Открили су га свемирски телескопи Ферми и Свифт, уз подршку Земљиног телескопа Хај Енерџи Стереоскопик Систем (Х.Е.С.С.) у Намибији.
Иако се налази на милијарду свјетлосних година од Земље, сматра се да је експлозија дешавање унутар нашег "космичког дворишта”, које долази из сазвијежђа Еридан.
То је најенергичније зрачење и с најдужим гама-зрачењем од било ког рафалног зрачења откривеног до данас, кажу из њемачког тима који га је забиљежио.
Претходни рафали гама-зрака били су у просјеку удаљени двадесет милијарди свјетлосних година.
Рафал, назван ГРБ 190829А, први пут је откривен 29. августа 2019.
Запажања Х.Е.С.С.-а дају ново свјетло сазнањима о томе на који начин се производе гама-зраци у овим колосалним звијезданим експлозијама које су "крикови рођења” црних рупа, наводе из тима.
Др Ендрју Тејлор из њемачког "Електрон синхротрона”, коаутор студије, рекао је да су били "у првом реду” када се догодио рафал гама-зрака, а научници су могли да посматрају накнадни сјај неколико дана послије невиђене емисије енергије гама-зрака”.
У истраживање је била укључена и коауторка Една Руиз-Веласко, докторанд са Института за нуклеарну физику "Макс Планк” у Њемачкој.
Рекла је да су успјели да одреде спектар експлозије до 3,3 тераелектронволта.
Научница Силвија Жу, једна од аутора рада, рекла је да су ови рафали највеће експлозије у свемиру изазване колапсом звијезде која се брзо ротира.
"Њихова емисија је подијељена у двије различите фазе: почетна хаотична фаза која траје десетине секунди, након чега слиједи дуготрајна фаза накнадног сјаја”, објаснича је Жу.
Утврђене теорије претпостављају да се двије емисионе компоненте морају производити одвојеним механизмом, слично оном како акцелератори честица на Земљи производе сјајне рендгенске зраке за научна истраживања.
Међутим, према постојећим теоријама изгледало је врло мало вјероватно да би чак и најмоћније експлозије у свемиру могле убрзати електроне довољно да директно произведу посматране гама-зраке врло високе енергије.
То је због "границе сагоријевања”, која се одређује равнотежом убрзања и хлађења честица унутар акцелератора на Земљи, објашњавају научници.
Али запажања накнадног сјаја ГРБ 190829А сада показују да су обје компоненте, рендген и гама-зрак, синхронизовано избледеле. Такође, спектар гама-зрака се јасно подударао са екстраполацијом рендгенског спектра.
Заједно, сви ови резултати снажни су показатељ да су екс-зраци, и врло високоенергетски гама-зраци произведени истим механизмом.