Научници са Кембриџа траже палеолитске остатке на Сани и Уни

Музеј Козаре Приједор од данас је домаћин археолошком тиму са Кембриџа који у сарадњи са Заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске још од 2006. године истражује доба палеолита сјеверне БиХ. Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац навео је да су до сада истраживане обале ријека Босна и Укрина, а да ће наредних пет […]

понедељак, март 14, 2011 / 18:04

Музеј Козаре Приједор од данас је домаћин археолошком тиму са Кембриџа који у сарадњи са Заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске још од 2006. године истражује доба палеолита сјеверне БиХ.

Директор Музеја Козаре Миленко Радивојац навео је да су до сада истраживане обале ријека Босна и Укрина, а да ће наредних пет дана археолошки тим обићи обале Сане и Уне, те локалитете Зецови и Чараково, гдје ће прикупљати археолошку грађу.

"Очекујемо да ће даља геоархеолошка истраживања потврдити нека наша сазнања да је живот овдје трајао са прекидима готово 3 000 година", рекао је Радивојац новинарима у Приједору.

Професор с Кембриџа Тонко Рајковача истакао је да је циљ овог пројекта да се истражи настанак европске цивилизације у периоду између неандерталца и хомосапиенса.

"Истраживаћемо геолошку интерпретацију терена и понијети узорке земље које ћемо наредних мјесеци анализирати у микроморфолошкој лабораторији на Кембриџу", нагласио је Рајковача.

Виши стручни сарадник за археологију у Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске Љубица Срдић потврдила је да пројекат траје пет година и да су до сада обишли 222 локалитета, од чега 135 новопронађених.

"Истраживања ће дати веома значајне податке којима ћемо моћи промијенити слику која влада и о овом простору у палеолитском периоду. Српска га не би могла финансирати без подршке Универзитета у Кембриџу, у чијим се лабораторијама врше изузетно прецизна истраживања прикупљене грађе са терена", додала је Срдић.

Међу археолозима са Кембриџа су и професори Гери Маринер и Чарли Френч који важе за једна од највећих имена у геоархеологији.



Оставите одговор