Научници најављују изумирање појединих врста дрвећа
Научници су прилично сигурни да ће климатске промјене утицати на то да се тренутна структура шума промијени. Неке врсте дрвећа ће изумријети, посебно ако климатске промјене буду тако брзе како најављују еколози и климатски стручњаци. Стефан Клоц из Центра за истраживање животне средине Хелмхолц у Халеу процјењује да ће до 2080. године, у најгорем случају, […]
Научници су прилично сигурни да ће климатске промјене утицати на то да се тренутна структура шума промијени.
Неке врсте дрвећа ће изумријети, посебно ако климатске промјене буду тако брзе како најављују еколози и климатски стручњаци.
Стефан Клоц из Центра за истраживање животне средине Хелмхолц у Халеу процјењује да ће до 2080. године, у најгорем случају, 50 одсто стабала у шумама бити друге врсте него што је данас.
Немогуће промјене већ се догађају, тако да се данас смокве и маслине могу наћи како расту по Њемачкој, а Клоц каже да је већ на југу Алпа видио и палме које су успјеле да преживе и презиме у заштити храстове шуме – преноси Радио "Дојче веле".
Иако је и даље спорно колико је човјек крив за климатску промјену, сигурно је да је баш човјек крив што ће на читавим подручјима нестати стабала, јер нису толико угрожени храстови, колико зимзелено дрвеће као што је смрека.
Код савјета шта чинити, научници морају добро да размисле. Превише је непознаница, не само о биљном и животињском свијету, него и како ће се вријеме промијенити, имајући у виду све чешће олује, периоде обилних падавина које поткопавају шумско тло, али и снажних вјетрова који обарају дрвеће.
Једини савјет који научници могу дати јесте да, посебно код пошумљавања, треба оставити да расте што је могуће више различитих врста дрвећа.
Нека ће се осушити и нестати, али она која ће се прилагодити, заузеће њихово место. Стручно би се то могло назвати "распршивање ризика", али то нам једино преостаје. Чак и ако се открије храстов "ген за топлину", потрајаће сигурно неколико стотина година док тај "супер-храст" не замијени стабла која ће угинути.