Научни скуп о Војној Крајини у АНУРС

Војна Крајина је формирана као одбрамбени систем, са задатком да брани хабзбуршку границу према Османском царству. У доба највећег обима, простирала се од Јадрана до Карпата, у дужини од 1750 км са посебним статусом у Хабзбуршкој монархији. У 18. вијеку, када су турски продори у средњу Европу коначно заустављени, Крајишници су, у саставу хабзбуршке војске, наставили борбу на разним европским ратиштима. Првенствено војници граничари, Крајишници су били ван система феудалне зависности у Дунавској царевини.

Као посебна, аутономна политичко-територијална јединица, Војна Крајина се налазила под сталним притиском феудалаца, Католичке цркве, па и двора у Бечу. Kрајишници успјевају да сачувају своје српско име и православну вјеру, све до посљедње деценије 20. вијека. Политичко–правни статус Војне Крајине био је одређен привилегијама које је Беч у форми Статута давао Крајишницима. Она егзистира до 1873. године када је развојачена, а 1881. године припојена је Хрватској и Славонији. Поставља се питање да није било Војне Крајине и Срба граничара како би данас изгледала модерна Европа?

Међутим, српски дух Крајишника траје и у новим државним пројектима: од Краљевине СХС, чак и НДХ, социјалистичке Југославије, до новостворене хрватске државе. Крајишници покушавају да се заштите у процесу дезинтеграције друге Југославије формирањем Републике Српске Крајине, која настаје као потреба српског народа за очувањем идентитета, историјски стечених права утемељених на идеји и традицији на српском националном простору некадашње Војне Крајине. Агресијом на Републику Српску Крајину која се налазила под заштитом Уједињених нација (Венсов план и Резолуција 743/1992. Савета безбједности Уједињених нација дефинисали су Републику Српску Крајину као територију под заштитом УН), 1995. године нестају трагови српског политичког, културног и етничког постојања на простору Лике, Кордуна, Баније, Славоније и Далмације.

У науци генерално, није довољно истражено питање улоге и значаја Војне Крајине у формирању политичке карте Европе и успостављања цивилизацијских и културних граница. Такођер у српској историјографији није довољно истражен њен утицај на политички, војни, економски и културни живот српског народа. Зато је научна нужност актуелизовати питање српског физичког, политичког и културног трајања на простору Војне Крајине. Ова тема је посебно значајна у Републици Српској јер кроз њу траје традиција и дух Војне крајине.

Скуп ће бити отворен 15. маја 2018. (уторак) у 19.30 у просторијама АНУ РС-а у Бањој Луци. Том приликом биће отворена изложба на тему "Историјске основе Крајине".

Радни дио скупа је предвиђен 16. маја 2018. (сриједа) у периоду од 9.00 до 16.00.

Научни скуп је у категорији Научног скупа са међународним учешћем, пријављено је 26 научних реферата.

Скуп је подржан од Предсједника РС, Министарства породице, омладине и спорта РС, Града Бања Лука.