НАТО операција на отвореном мозгу

Независне новине и Глас Српске објавили су серију текстова о улози НАТО-а у изградњи безбједности и очувању мира на територији коју чине земље чланице, као и о томе шта БиХ добија приступањем НАТО-у, које су предности чланства у овој организацији, те у којој фази је процес прикључивања БиХ."

Пише: Марко Шука

То што неке новине које у свом имену имају ријеч „независне“ а при том су зависне од пара које се им тутори из Брисела и Вашингтона трпају у џеп, пишу афирмативно о чланству у НАТО-у није неко чудо и не боде очи. Оно што је страшно, а при том и жалосно је то што то исто ради и новина која се зове „Глас Српске“. Сав углед имена и куће претварају у јефтину прћију они који су је и купили само због објеката, штампарије, издаваштва и продајних мјеста. А онда је иселили из старих просторија а њих издали Америчком колеџу.

Огроман проценат становништва Републике Српске мисли да је Глас Српске и даље у власништву државе. Нису упућени у приватизацију, а још мање у то да је власник Независних новина купио Глас Српске. Сада под једним кровом раде двије редакције дневних новина. Једне су ћириличне друге латиничне, једне наизглед гурају ставове РС, глуме да су националне, док друге играју на карту Босне и Херцеговине. Исти им је формат и прелом, само писмо различито. Пропаганда станује у кући преко пруге.

Одавно је овдје уништен фактор изненађења, ништа нас не може изненадити. То треба да нам буде слоган, али само када је у питању нешто негативно и чудно. Тако на дан почетка бомбардовања СР Југославије 24. марта 1999. године дневне новине у Србији имају важније теме и битна истраживања. Па тако насловне стране испуњавају Ђилас, Вучић, Цеца, Чеда и дрога. Све у циљу лоботомије становништва и брисања сјећања.

На том фону и дневне новине из Републике Српске дају свој допринос, пишу и објављују плаћене текстове, кроз разговоре са преплаћеним пропагандистима.
Члан Комисије за НАТО интеграциони процес Савјета министара БиХ Игор Пилић из Министарства иностраних послова БиХ нагласио је да био улазак у овај савез донио много доброга становницима БиХ.

„У цијелој БиХ се покреће прича које није било, а то је да ли БиХ треба или не треба да уђе у НАТО. Наглашавам да се овакве одлуке не дешавају преко ноћи, али су истраживања показала да се подржавање, односно неподржавање заснивају у већини случајева на емоцијама. Према тим подацима, у РС је забиљежена највиша подршка од око 37 одсто, а у ФБиХ већа од 70 одсто – истакао је Пилић. Нагласио је и да су емоције потребне, али додаје да они народи и појединци који доносе одлуке на основу емоција немају будућност.“

Емоције се базирају и на искуствима из прошлости. Зато се стално понавља мантра заборавите прошлост. Користитите рационалност и прагматизам али искључиво како би били на нашој страни. Кад сте на страни оних који желе у НАТО, који исти подржавају и вуку овај простор у савез, само онда сте рационални и прагматични. Међутим уколико рационално дајете аргументе зашто не, онда сте заглављени у прошлости. Доносите закључке искључиво на емоцијама и немате будућност.

То је став свих оних који су парама научени да причају то што причају. Неки су можда од силног понављања у то и повјеровали.

Па тако је господин наставио да говори оно што су му написали, да игра своју улогу док конце вуку из Брисела, Берлина и Вашингтона.

„Чланство у НАТО-у за сваку земљу чланицу појединачно значи велики плус када се гледају мир, стабилност и то у смислу слободе живота, ниске стопе корупције и бројних других ствари које доносе позитивне промјене у друштву – рекао је Пилић и нагласио да то у доброј мјери објашњава да НАТО није само војни савез.“

Што се тиче корупције, која је проблем и Републике Српске и Србије, наравно да је потребно искоријенити или свести у неке прихватљиве оквире због нас самих. Да би квалитетније и боље живјели. Но то се неће десити само од себе, нити ЕУ и алијанса имају чаробни штапић.

Према подацима „Центра за проучавање демократије“ у Софији, који финансира њемачка Фондација „Фридрих Еберт“, корупција у Бугарској, са 150.000 случајева мита мјесечно, два до три пута је већа од корупције у другим европским земљама и представља „ендемски проблем“. Индекс корупције у бугарској је 25, а у другим европским земљама је осам. Једине земље које имају већи индекс корупције су Румунија са 31 и Литванија и Словачка са 27 поена. Корупција у државној администрацији Бугарске је у 2011. години повећана у односу на 2010. годину. Све наведене земље су чланице НАТО савеза од 2004. године.

Зато је потребно да мислимо главом а слушамо срце. Па да одговоримо себи на ова питања. Јесте ли за то да ваша дјеца иду у Ирак, Авганистан, Либију, Сирију, Сомалију…? Војници из БиХ и Републике Српске већ иду у мисије у Авганистан.
Желите ли да као порески обвезници финансирате војску која ће „доности демократију“ широм планете, када то буде потребно САД?

Хоћете ли када се врате без ноге или руке да плаћате њихово лијечење и финансирате њихове инвалиднине? Када знате да је у Републици Српској 70 000 особа са инвалидитетом а од тога 36 000 ратних војних инвалида. То је приближно броју становника у општини Лакташи.

Јесте ли за то да се ова држава задужи да би набавила оружје? Треба ли нам 10 000 војника, који сједе, једу, пију и примају плату много већу од ваше, а све то о вашем трошку? Ако јесте и ако нам то треба, НАТО је и Ваш избор и помозите да истраживања њихових чиновничића у Републици Српској покажу да је подршка савезу у РС изнад 50%.