НАТО као синоним за неофашизам

Нема узвишенијег осјећања, нема часнијег позива него борити се за мир и слободу човјечанства. Пише: Иван Радовић за Дан Управо ова реченица синоним је и заједнички именитељ за организације, покрете и утицајне појединце који нису за улазак Црне Горе у злочиначку НАТО алијансу, односно за оне којима је стало до свијетле будућности њихових потомака, за […]

четвртак, мај 30, 2013 / 10:05

Нема узвишенијег осјећања, нема часнијег позива него борити се за мир и слободу човјечанства.

Пише: Иван Радовић за Дан

Управо ова реченица синоним је и заједнички именитељ за организације, покрете и утицајне појединце који нису за улазак Црне Горе у злочиначку НАТО алијансу, односно за оне којима је стало до свијетле будућности њихових потомака, за људе који промовишу мир, демократију, људска права за све и у свим дјеловима свијета подједнако.

Не постоји баш ниједан частан човјек, а да је макар просјечни становник Балкана (што год то значило), а да му није познато да је бивша југословенска република Црна Гора (БЈРЦГ) своју наводну независност стекла бруталном режимском крађом на референдуму 2006. године, до тада невиђеном, а све на апсолутну штету народа. Крађом коју су конструисали и на крају аминовали центри моћи из западне Европе и САД-а, односно кључни чиниоци неонацистичке НАТО алијансе.

Велеиздајничко иступање Црне Горе из заједничке државе са Србијом (зарад, како се испоставило, признања терористичко-канибалске квази државе "Косово") био је дуго припремани пројекат и продукт је познате политике распарачавања СФРЈ, СРЈ и СЦГ, у којој је злочинаки НАТО одиграо пресудну улогу својим ничим оправданим агресијама и окупацијама територија некадашње Југославије, са циљем њиховог потпуног поробљавања и претварања у своје колоније.

Нажалост, циљеви ове неофашистичко-нацистичке убилачке ратне машинерије у тим намјерама углавном су остварени, са изузетком централне Србије и још увијек – Црне Горе. Дио Србије, и то по свему најважнији (Косово и Метохија) од 1999.године је под апсолутном контролом НАТО-а и албанских терориста прерушених у "политичаре".

Скупштина Републике Србије прије извјесног времена донијела је Резолуцију о војној неутралности те државе и таква одлука охрабрује све антиглобалистичке покрете и иницијативе у свијету, па тако и Мировни покрет „Не у рат-Не у НАТО" код њених најближих сусједа у Црној Гори. Изазива, међутим, неописиву забринутост и неспокој тенденција власти у Црној Гори, да упркос опредјељењу велике већине грађана, Црна Гора пошто – пото постане чланица злочиначког НАТО-а.

Колико год режим у Подгорици био под несумњивом контролом држава – кључних чланица НАТО-а, огромна већина грађана има осјећај гађења и отпора према канибалској алијанси која је трајно затровала наш простор, побила нашу дјецу, и нашу будућност покушала заувијек уништити.

Подсјетимо се да је НАТО нападу на суверену државу Југославију 1999. претходила агресивна кампања ширења лажи о наводним српским злочинима у односу на Албанце на Косову и Метохији, при чему је посебно коришћена исконструисана теза о „избјегавању хуманитарне катастрофе", исценирани преговори у Рамбујеу и доказано лажни „масакр цивила" у Рачку.

Принцип обмана и лажи које је успоставио НАТО савез заједно са ненародним режимом у Црној Гори траје и данас, четрнаест година касније. Ширење неистина о наводним благодетима које чекају Црну Гору након што постане дио злочиначке алијансе спроводе дипломатски представници НАТО држава у спрези са потпуно корумпираним државним врхом Црне Горе и појединцима који су ставили лични интерес испред општих цивилизацијских вриједности.

Као што је НАТО пакт у извршењу злочина над Југославијом остваривао пуну сарадњу и формирао неформални савез са нацио-фашистичком и терористичком организацијом „ОВК" на Косову и Метохији, тако је данас успостављен савез са црногорским државним врхом.

Бројне корупционашке афере, непостојање минимума демократије, нестабилна социјал-политичка ситуација, није зауставила НАТО званичнике да за прихватљиве партнере одаберу управо њих.

Срамни освајачки рат НАТО-а 1999.на Космету чије ће посљедице Европа осјећати током читавог 21. вијека, представља велику историјску грешку и срамоту новог доба, коју ће Запад прије или касније признати, уколико жели да избјегне још већи морални и општи суноврат.

Кулминацију такве инерције представља илегално, једнострано проглашење лажне независности Косова и Метохије, 17. фебруара 2008. године и признавање те криминалне НАТО творевине од стране чланица НАТО и ЕУ, са изузетком Грчке, Румуније, Шпаније, Словачке и Кипра, које часно и достојанствено бране основне принципе међунаордног права и онога што називамо и доживљавамо Уједињеним нацијама.

Питање потенцијалног уласка Црне Горе у НАТО је суштинско геополитичко питање које превазилази безбједносну компоненту и задире практично у сва друга политичка и друштвена питања Црне Горе.

Зарад добробити грађана Црне Горе потребно је избјећи, по сваку цијену, улазак у НАТО, јер Црна Гора само тако остаје какав – такав субјекат који може да одлучује о својој будућности.

Немамо право да дозволимо да младост Црне Горе буде топовско месо у империјалним ратовима широм планете у такозваним мировним мисијама фашистичког НАТО-а.

Феномен глобализације који означава све већу међузависност унутар свјетског друштва није заобишао ни Црну Гору. Тај процес у којем се различити типови идентитета једног народа стварају, мијењају али и губе једнако и пријети и охрабрује једно мало поднебље какво је и ово. Културни, национални, вјерски, војно-политички, економски, лингвистички као и многи други подтипови ових идентитета унутар бројем малих народа не могу да одоле ударцима већих и јачих.

Принцип неутралности јавља се као спасоносно и једино рационално рјешење за многе од ових идентитетских колебања. Разум налаже да једна мала заједница попут Црне Горе треба да ужива у благодетима неутралности. То може бити једној Швајцарској и ако буде стрпљења и елементарне рационалности да се саслуша чврста аргументација која иде у прилог тој причи, моћи ће да буде и Црној Гори.



0 КОМЕНТАРА

  1. Korisniče Dražene, zajedno sa manjinom u Crnoj Gori i ti očigledno prolaziš kroz još uvijek mučan lični proces spoznaje da u bjegu iz zajedničke države sa Srbijom nema ničeg veleizdajničkog, ni nenormalnog. Pričekajmo da skora budućnost pokaže koji put hoće većina u državama regiona. Dvije i po decenije gorkih pilula je bilo dovoljno da se spozna da se nenormalnost ne isplati. Zbunjeni koji ne razumiju novi put integracija više nisu u većini i ostali su koncentrisani samo po malim razbijenim grupama koje se više ništa neće pitati.

    Lijep pozdrav

  2. Korisniče Dražene, koliko mogu da vidim Crna Gora se u gornjem bezveznom napisu mnogo češće pominje, nego NATO. Jasno je šta poraženog autora boli. Kuda će Crna Gora, to će odlučiti većina njenih građana koji se nalaze u sadašnjem vremenu, a ne tamo neki Ivan Radović. Novi put će biti manje fašistički nego za vremena moći raznih Radovića, Bulatovića, Karadžića i drugih Crnogoraca koji pripadaju crnim modnim trendovima iz sezone jesen/zima 1992/93. Gotovo je, nema više.

    Lijep pozdrav

  3. Jasno je da neoustasama tipa “immortal“odgovaraju pokusaji potpune okupacije Srba u Srpskim drzavama poput bratske Crne Gore.Takva okupacija bi omogucila legalizaciju daljnjeg ispiranja mozga sa krajnjim ciljem da se zatre Srpsko ime raistnjeno u kvaziteritorijalne Broz“ torove u koje nas je “najveci izdajnik nasih naroda i narodnosti“uvalio 74-e.

    Ipak,ima jedna stvar koja uporno promice neoustaskim slugarama,kao i onima(odakle god osvajaci dolazili),koji imaju slicne ciljeve.
    Ta cinjenica je istorija.
    Istorija nam govori nesto sasvim drugo,sto je u suprotnosti sa njihovim ciljevima.
    Nas narod nije jedan od onih izvjestacenih naroda koji imaju Coca-Cola,Mcdonalds kulturu i koja je kreatura kuhara propagandne masinerije.

    Upravo iz tog razloga Sv.Nikolaj daje Srpskom narodu epitet “nebeski“.
    Zasto je to tako?
    Pa iz jednostavnog razloga sto su velikani poput Vuka Karadzica,kao i Njegosa davno rekli;“Gdje je slava tu su Srbi“
    A ti drevni Srbi sa visemilenijumskom kulturom obiljezavanja Srpske slave kao okosnice “zakona predaka“ su je slavili cak i prije pojave Hriscanstva.
    Cak stavise,Hriscanstvo se samo lijepo uklopilo u pradrevnu duhovnu dimenziju naseg naroda.

    Sam Hrist je “pomazani“ Krisna,koji kao trojedini izvor zivota na zemlji nam daje dodatnu snagu.
    Cak i oni koji se izjasnjavaju kao ateisti,vjeruju u “nebesku silu“.
    Mi Srbi smo mozda danas jedan od rijetkih naroda koji potpuno svjesno priznajemo smao nebesku silu i nebesku pravdu i niciju vise.

    I na ktaju.
    Zakon predaka nam govori,sapuce na uho…“ne kaljaj obraz svojih pradjedova“

    Ima li djeco uzvisenijeg naroda koji je jedini u stanju da cuje unutrasnji glas?
    Ponekad je nazalost taj glas neshvacen i tjera nas u pogresnom pravcu ali to se desava samo onda kada umjesto nebeske sile izaberemo idola da nas vodi.

    Danas je ipak sve manje onih kojima je idol nekakva nistavna Evro-ideologija,novac kao cilj ili politicki lideri.

    Nebeska sila kroz dimenziju naseg duhovnog osjecaja sve vise grli nas narod,koji je mozda jos uvijek stidljivo ali sve glasniji i na putu pobjede koja nema alternativu…jer je od boga.

Оставите одговор