НАТО хоће Африку

Западна војна алијанса (НАТО) намјерава да под своју капу стави комплетан афрички континент, пренио је лист "Афричка ревија” који излази у Кенији. У том смислу, наводи лист, у Бриселу је припремљен договор о војној сарадњи 53 државе чланице Афричке уније (АУ) са чланицама НАТО-а. Износећи поменуте тврдње аутор текста се позива на изворе у Адис […]

петак, фебруар 25, 2011 / 15:46

Западна војна алијанса (НАТО) намјерава да под своју капу стави комплетан афрички континент, пренио је лист "Афричка ревија” који излази у Кенији.

У том смислу, наводи лист, у Бриселу је припремљен договор о војној сарадњи 53 државе чланице Афричке уније (АУ) са чланицама НАТО-а. Износећи поменуте тврдње аутор текста се позива на изворе у Адис Абеби, у Етиопији, гдје се налази сједиште АУ.

Према „Афричкој ревији“, Црни континент се убрзано претвара у ново бојиште на којем снаге одмјеравају највеће свјетске силе – САД, Европска унија, Кина и Русија.

Док САД и ЕУ своје планове обједињују под активношћу НАТО, што јасно наглашава војну сферу интересовања, Кина и Русија су сопствено присуство на Црном континенту до сада дефинисале пословима из сфере енергетике, тачније истраживања и дистрибуције гаса и нафте. Али и војном сарадњом. Тачније, продајом оружја.

Оно што везује све поменуте играче, а што се полако претвара у потенцијално жариште неспоразума, управо је то – снабдијевање оружјем афричких армија. Иза потенцијалног договора НАТО–АУ не крије се ништа друго до блокирање продаје руског и кинеског наоружања.

„Уколико би договор био прихваћен од стране чланица АУ, био би то прави шамар Кини и Русији“, сматрају експерти, и додају да је НАТО, на самиту у Лисабону прошле године, своју улогу зацртао као – глобалног безбједносног гаранта, све до 2020.

Једна делегација највиших представника АУ посјетила је прије неколико дана Брисел. Разговори који су тада вођени показали су да су НАТО и АУ, од 2005. развили веома садржајну практичну сарадњу. Све од помоћи у Судану и Сомалији, као и обуке Афричких снага за брзо дјеловање, до размјене оперативних искустава, потврђено је у извјештају после сусрета у штабу алијансе.

Четири чланице АУ – Алжир, Египат, Мауританија и Тунис – већ сарађују са алијансом у оквиру програма Партнерство за мир. Сличан статус има и Мароко. Склапање споразума НАТО–АУ практично би бројност алијансе увећало за 50 нових држава.

Русија и Кина таквим развојем догађаја сигурно не могу бити задовољне, пошто би њихово могуће одсуство из даљих војних планова афричких држава, осим губитка тржишта наоружања, драстично пореметило распоред снага на континенту.

Немири који су последњих недеља заокупили поједине државе Црног континента могли би, управо на плану војних интереса запада и истока, да цијелој причи дају нову димензију. Планери у Бриселу, Москви и Пекингу мораће да се носе са новим реалностима на терену. Још више од њих те нове реалности мораће добро да „сажваћу“ руководиоци војноиндустријских комплекса великих сила.

Јер, без обзира на исход афричких гибања, нема сумње да свако од поменутих рачуна на нове послове на континенту. А колико ће у том послу бити вешти, показаће вријеме.



Оставите одговор