Наставак блокбастера: Вашингтонски споразум 2

У јавности Српске прошла је сасвим непримјећено, крајње необична дипломатска пракса, у којој два амбасадора САД (из Загреба и Сарајева) брифингују муслиманског и хрватског члана тзв. Предсједништва БиХ.

субота, март 31, 2018 / 10:35

Америка се, ако оставимо по страни медијски циркус са Русијом и изборима им, не само мијеша у изборе у Државној заједници БиХ, већ то чини и кад је у питању изборни закон овог протектората, који хини државне прерогативе.

Умјешали су се 19.03.2018. године исто онако, као што су представници зараћених хрватских и муслиманских страна приведени у Вашингтон 18.03.1994. године, како би се измирили, ударили темеље онога што је данашњи Ефбих, те заједнички и уз обећану помоћ САД и НАТО војно ударили на Републику Српску, са циљем њеног сламања.

Српску нису војно сломили, па зато данас трпе посљедице онога што им је обећано да ће намирити у међусобним зађевицама, уколико се то деси. Тако се могло десити заиста несхватљиво. Да амбасадор САД из сусједне земље Хрватске, долази да брифингује чланове предсједништва из реда два народа?!?

Каквог он посла има у Сарајеву?

Кормек или Кормак, Кохорст или Кохорта?

Из кабинета Предсједавајућег Предсједништва БиХ, Бакира Изетбеговића, стигло је обавјештење да је примио амбасадора САД у Хрватској Роберта Кохорста и амбасадорку САД-а у БиХ Морин Кормек.

Ником није објашњено која је улога Кохорста у читавој причи, осим као "представника хрватске политике"?

Изетбеговић је информисао амбасадоре о односима Босне и Херцеговине и Хрватске, с посебним освртом на неријешено питање које се односи на изградњу Пељешког моста и поштовање права БиХ која јој припадају у складу са Конвенцијом УН о праву мора.

Разговарано је и о испуњавању услова за убрзани наставак пута БиХ ка чланству у ЕУ и активацији МАП-а.

Док би се ове прве двије теме, такорећи међународног карактера, могле и разумјети, није јасно што Бакир информише амбасадоре (а посебно оног из Хрватске) са ставовима у вези са "измјенама изборног законодавства које се односе на Дом народа Парламента ФБиХ, нагласивши да је потребно пронаћи рјешење којим се проводи одлука Уставног суда БиХ, уз поштовање Устава Федерације БиХ".

Какве везе имају Американци са изборним законом Ефбиха и Државне заједнице БиХ? Имају, јер то је њихов минули рад, што се показује готово идентичним темама у састанку са хрватским чланом Предсједништва БиХ Драганом Човићем.

Американци су намјерно ишли на симболику датума када су Бакировом тати и Човићевим политичким оцима наметнули лудачку кошљу звану Ефбих, прије 24 године. Састанци се нису одржали 18.03.2018. године, из простог разлога што је падао у недељу, на нерадни дан.

Чово мој Вашингтонски

Човић је такође примио, и то исти дан, Роберта Кохорста и Морин Кормак (хрватски и муслимански правопис очигледно користи облик Кормек, али ми, ето, не.)

Теме разговора биле су политичка ситуација у Босни и Херцеговини, регионалне прилике и односи са сусједним земљама. Човић је саговорнике исцрпно упознао са својим виђењем наведених питања, нагласивши да је хрватска политика у БиХ искрено и транспарентно на трагу евроатлантских интеграција, у чему заузима водећу улогу.

Е онда опет исто:

На састанку се разговарало и о измјенама Изборног закона које је потребно направити у складу с одлукама Уставног суда БиХ и Европског суда за људска права. (?!?)

Човић је истакао значај заштите уставног начела легитимног представљања, односно демократског интегритета сва три конститутивна народа код избора чланова Предсједништва БиХ, али и представника на свим другим административно-политичким нивоима, што је посебно значајно за Хрвате као најмалобројнији конститутивни народ у БиХ.

Изразио је очекивање да ће се тај проблем ријешити у периоду до расписивања општих избора у БиХ уз минималне измјене Изборног закона. То би омогућило уставне промјене у наредном мандатном периоду, а уједно би значајно динамизовало реформске активности према томе да БиХ 2025., заједно са Републиком Србијом и Црном Гором, постане чланица Европске уније.
Као велики проблем истакао је честу инструментализацију наведених питања у контексту предизборне кампање, која је изузетно рано почела у БиХ.

Шлаг на крају – Циљ за уништење из Вашингтонског споразума

Младен Иванић је 15.03.2018. године био у званичној посјети Азарбејџану, те се ни касније 19.03.2018. није састао у Сарајеву са амбасадорима САД из Хрватске и БиХ. Учинио је то тек 29.03. уз сасвим штуро објашњење: Теме разговора су биле опште политичке прилике и економска ситуација у БиХ.

Међутим, јасно је да Иванић није хтио да учествује у ефбиховским проблемима и крајње понижавајућој пракси да разговара са дипломатским представником САД у другој земљи, па се састао са Кормаковом минус Кохорст.

Но, на самом крају саопштења из Иванићевог кабинета, јасно се указује сврха посјете госпође Морин:

"Разговарано је и о тражењу адекватног рјешења за измјене Изборног закона БиХ, а члан Предсједништва БиХ из Републике Српске подсјетио је да би се, уколико не буде нађено рјешење, могло десити да власт послије избора не буде конституисана."

Разумљиво је да медији у Ефбиху не виде у оваквој понижавајућој пракси дипломата САД ништа спорно, већ је они и подстичу и подастиру јој се разним темама, од којих је у времену ових дешавања најактуелнија била посјета руских моторџија Ноћни вукови. Посјета једне НВО из Русије, дигнута је на ниво првокласног скандала, таман онолико колико је терористички напад Мевлида Јашаревића из нападнуте Амбасаде САД заташкаван и еуфемистички окарактерисан као "инцидент". Никако тероризам!

Морин Кормак због ставова да је против НАТО и сличним естрадним иступима везано за Државну заједницу БиХ, ставља предсједника Српске на црну листу администрације у Вашингтону, али наставља несмиљеном жестином да се понаша као сублимација све три полуге власти у Дејтонској Долини Плача. По томе колико ни медији у Српској не детектују ову срамну дипломатску епизоду из Сарајева, јасно је колико дубоко је зашао поданички и послушнички, донирани менталитет, у све поре нашег јавног живота.

Ако ишта показује да тзв. БиХ није држава, односно да сасвим сигурно нема самосталну спољну политику, онда су то потези амбасада земаља НАТО, на челу са колективом Морин Кормак. Ово све упућује представнике Српске у тзв. заједничким органима, да се измакну од муслиманско-хрватских федералних обрачуна, а поготово да не држе страну номинално слабијем такмацу у овом сукобу. То је замка коју је власт у Бањој Луци нажалост претворила у званичну политику.

Све то ће прије или касније резултирати неким новим Вашингтонским споразумом, који се зна против кога ће бити усмјерен.



Оставите одговор