Наша Европа против Трамповог хотела на мјесту Генералштаба у Београду

Модернистички архитектонски комплекс Генералштаба у Београду ушао је у ужи избор 14 најугроженијих локалитета културног насљеђа у Европи, у оквиру Програма "Седам најугроженијих за 2025. годину" организације "Европа ностра", саопштено је на сајту ове истакнуте европске мреже цивилног друштва за заштиту насљеђа.

четвртак, јануар 30, 2025 / 17:34

У ужем избору се нашло 14 најугроженијих локалитета културног насљеђа у Европи за 2025. годину, а коначна листа од седам најугроженијих биће објављена у марту или априлу, објавили су "Европа ностра" и Институт Европске инвестиционе банке.

На сајту "Европе ностре" пише да модернистички архитектонски комплекс Генералштаба у Београду састављен од двије зграде близнакиње, које су служиле као Генералштаб и Министарство одбране, познат под именом Генералштаб, представља иконични симбол модернистичке архитектуре Београда, и залаже се за његову обнову, а не рушење.

Изграђен између 1953. и 1964. године, према пројекту чувеног архитекте Николе Добровића, комплекс оличава иновативни дух послијератног модернизма, рефлектујући архитектуру као урбану револуцију, а "Европа ностра", која га је номиновала, наглашава очување овог комплекса као јавног споменика и симбола историјског континуитета.

Његове модуларне каскадне и степенасте форме, у комбинацији са упечатљивим контрастима између црвеног кречњака из Косјерића и бијелог мермера са Брача, чине овај комплекс визуелним и структурним ремек-дијелом кубо-експресионизма.

Модернистички комплекс Генералштаба у Београду био је дио изложбе Музеја модерне умјетности у Њујорку "Ка бетонској утопији" организоване 2018/19. године, што истиче његов значај у глобалној историји модернистичке архитектуре.

Оштећен током НАТО бомбардовања 1999. године, значајни дијелови комплекса и даље су озбиљно оштећени, што додатно повећава његову рањивост.

"Непосредна пријетња губитка комплекса Генералштаба и његове замјене новом грађевином треба бити спријечена у интересу Србије и цијеле Европе. Уместо тога, Влада би требала да започне опсежну консултацију са стручњацима и цивилним друштвом о будућем пројекту очувања и могућој адаптивној пренамјени овог модернистичког ансамбла", истичу из организације "Европа ностра".

Осим Генералштаба у Београду, на листи 14 најугроженијих нашли су се и Аракелотс манастир и насеобина у Јерменији, Жељезничка станица Миксниц-Береншицклам у Аустрији, Гвоздени дворац у Ату у Белгији, те дворци Ниборг у Данској и Монемвасија у Грчкој, као и Блоуер Хол у Еш сир Алзету у Луксембургу.

Ту су и жељезнички мостови и насип Бардвијксе Оверлат у Холандији, Народно позориште у Ослу, Велика синагога у Орли у Пољској, Црква и самостан Паулиста у Лисабону, Црква Санто Естево де Пусада у Шпанији, базен Валхала у Гетеборгу у Шведској, те Викторија Тауер Гарден у Лондону.

Ових 14 угрожених споменика и локалитета културног насљеђа ушли су у ужи избор одлуком Савјетодавног панела, који чине европски стручњаци из области историје, археологије, архитектуре, финансија и руковођења пројектима.

Номинације за Програм "Седам најугроженијих за 2025. годину" поднијели су или подржали чланови мреже "Европа ностра", као и чланови Европске алијансе за насљеђе, а локалитети су одабрани на основу њихове културно-историјске вриједности, као и озбиљне опасности са којом се тренутно суочавају.

Предсједник "Европа ностре" Херман Парцингер рекао је да се локалитети културног насљеђа, који су ушли у ужи избор, суочавају са пријетњама попут рушења, неадекватног развоја, недостатка средстава или запуштености.



Оставите одговор