Народне шуме у Дејтонки: Власти нити их заливају, нити их окопавају, али све мање за буџет зарађују

Шуме у Српској, али и сусједном Ефбиху стихијски се уништавају голом сјечом, тако да је то и еколошки, а не само корупцијски проблем. ТИ БиХ налази да: Број запослених у десет [1] јавних предузећа из Босне и Херцеговине која се баве шумарством за пет година повећан је за 625, а издвајања за њихове плате већа су за 28 милиона марака.

уторак, 23 марта, 2021 / 12:01

У таквим условима, Фронтал.РС још једном доказује да нема проблем са преносом налаза Невладинића, с тим што смо их пресловили на српско писмо помоћу алатке пронађене на мрежи, те за све нелогичности кривите њих што не поштују наметнуте амандмане на Устав РС и Ефбиха, који гарантују равноправност писама, док Међународно провидни користе само латиницу и енглеску графију.

Све друго је како смо и затекли код њих у анализи:

Смањење зараде, повећање заступања

У истом периоду ионако ниска профитабилност је додатно пала, седам од десет компанија данас зарађује пре мање од пет година, а запошљавање нових радника није довело до значајног повећања прихода, показала је анализа њиховог пословања компанија Транспаренци Интернатионал у БиХ (ТИ БИХ).

Подаци из финансијских и ревизорских извјештаја доступни у бази података јавних предузећа коју је припремио ТИ БИХ, показују колико је управљање тим компанијама у прошлости било неефикасно, што је годинама био плен политичких партија, а огроман раст плата и запослених није прате раст прихода. Ове компаније, које прије пет година користе огромне природне ресурсе, углавном су пословале позитивно и заједно су имале око 14 милиона КМ добити, а према посљедњим извјештајима, њих шест остварује укупну добит од 6,9 милиона, а четири губитника заједно минус 3,9 милиона.

Поред вишка на који се већ дуже време упозорава, додатни проблем већине ових предузећа представљају сумњива и спорна потраживања од купаца, чија стална акумулација указује на могућност корупције у тим предузећима.

Сумњиве и спорне тврдње

Доступни ревизорски и финансијски извештаји показују да неке од ових компанија имају огромна потраживања од купаца која доспевају на наплату, али која нису наплаћена и наведена су као сумњива и спорна.

Подаци о сумњивим потраживањима јавно су доступни за осам од десет ових предузећа и заједно износе око 42 милиона марака, од чега се чак 22,8 милиона КМ односи на СХГД "Херцегбосанске шуме" које нису највеће предузеће у овом систему, али имају највећи износ потраживања.није сигурно.

Од 2014. године јавни ревизор није вршио ревизију пословања овог јавног предузећа, а тада је констатовано да се највећи дио застарјелих потраживања (око 11,5 милиона КМ) односи на купца Финвест доо Дрвар. Тада је констатовано да наплата није сигурна, с обзиром на то да је купац престао да послује 2012. године и под неразјашњеним околностима успео да акумулира милионе дугова према држави, радницима и старости јавног предузећа.

"Шуме Републике Српске" су у 2018. години имале 12,1 милион КМ сумњивих и спорних потраживања и за око три милиона су мање у односу на 2015. годину, али представљају значајан узрок лошег пословања овог јавног предузећа. "Шуме РС" су посљедњи пут објавиле црну листу непоузданих пословних партнера у 2019. години, на којој је тада било чак 586 предузећа која овом јавном предузећу дугују милионе марака.

Сарајево-шуме и "Шумско-пословно удружење Зеничко-добојског кантона" такође имају значајна спорна потраживања преко 3 милиона КМ. Важно је истаћи да нека од ових јавних предузећа која се баве истим тим послом немају сумњива потраживања као "Босанске шуме" или шуме Тузланског кантона.

Део сумњивих потраживања која се преносе у наредне године успевају да се наплате, али велики део остаје ненаплаћен годинама. Шумске компаније у БиХ већ дуго не могу да задовоље потребе прерађивача дрвета, а због великог интересовања и нетранспарентног начина подјеле сировина, роба се често даје оним купцима чији се кредибилитет доводи у питање, а ово је плодно тло за корупцију.

Ефекат повећања броја запослених

За пет година, број запослених у десет анализираних предузећа највише се повећао у проценту СХГД "Херцегбосанске шуме", која је према најновијем извештају имала 269 радника више по основу радног времена него пре пет година, што је пораст од око 43 процента.

Трошкови плата и осталих личних доходака порасли су за 5,7 милиона, а ово предузеће, које је позитивно пословало 2015. године, већ три године заредом бележи губитке. Поред тога, у просјеку се годишње потроши око 204.000 КМ на јубиларне награде, а додатних 300.000 на друга материјална права запослених. Такође, ово јавно предузеће које послује са губитком годишње у просјеку подијели око 89.000 КМ у донације. Транспаренци Интернатионал у БиХ обратио се руководству писмом, али одговор на питање коме се донира толико средстава није стигао у законском року.

Према посљедњем извјештају, у Шумама Републике Српске има 333 радника више него у 2015. години, додатних 11,8 милиона КМ издваја се за плате, а истовремено су укупни приходи овог предузећа само 6,1 милион КМ већи од укупни приходи у 2015. години. Добит једног од највећих економских система у земљи смањена је са девет на око четири милиона КМ, а такав пораст броја запослених није довео до значајнијег повећања прихода.

Занимљиво је да су у овом периоду (2015-2019) Унско-санске шуме повећале број запослених и смањиле приходе, трошкови плата порасли за око 1,7 милиона и укупни приходи компаније пали за око 750 000. Исто се догодило и са предузећем Шумарсто Прењ Према посљедњем извјештају, Коњиц на плате троши 230.000 КМ више и има око 260.000 мање прихода него 2015. године.

Број радника се такође повећао у шумама Тузланског кантона, приходи су пали и ово предузеће, које је пословало позитивно, сада је постало губитник са дефицитом од 2,9 милиона.

С друге стране, смањен је број запослених радника у Шумарско-привредном удружењу Зеничко-добојског кантона, трошкови плата смањени су неколико година, а компанија је одржавала позитивно пословање. Смањење броја радника и додатни трошкови довели су до нешто бољег пословања у предузећу "Средњобосанске шуме", које је 2015. године било губитник и данас има 127 радника мање, 13 милиона више прихода и послује позитивно.

Ефекат повећања трошкова репрезентације за "побољшање пословања"

Десет јавних предузећа која се баве шумарством годишње на репрезентацију потроше око 700.000 марака, а тај број се повећава из године у годину.

Под овом ставком евидентирају се трошкови прехране, смештаја, пословних партнера у угоститељским објектима и слично. Према законима у БиХ, репрезентативни трошкови признају се само под условом да су настали ради унапређења пословања, о чему је ТИ БиХ писао у претходним анализама,

Међутим, већина ових компанија, упркос значајним трошковима, није побољшала своје пословање и данас биљеже још лошије резултате, а само су Херцегбосанске Шуме потрошиле око 510.000 КМ на репрезентацију од 2017. до 2019. године. Највише је потрошено у 2017. години, 291.872 КМ, када је пословање ове компаније било најгоре у овом анализираном периоду, а губитак је тада износио 2,6 милиона. Поређења ради, просјечни годишњи трошкови представљања у овом предузећу су за око 150 хиљада КМ већи од предузећа која газдују шумама у Унско-санском и Зеничко-добојском кантону, мада се ради о предузећима која су по приближно сличном нивоу броја запослених и прихода.

Шуме Републике Српске су за трошкове репрезентације од 2015. до 2017. године потрошиле 1,1 милион КМ, односно просјечно око 397.963 КМ годишње. Највише је потрошено у 2016. години, 424.404 КМ, ​​када је добит ове компаније била на најнижем нивоу у ових пет година.

Занимљиво је да КЈП "Сарајево – шуме" и Шумарство Прењ Коњиц показују веће трошкове представљања од предузећа која газдују шумама у УСК, иако су два или пет пута већа по приходу и броју запослених. Из доступних података јасно је да је енормно повећање износа за заступање потпуно бесмислено и да се не може повезати са побољшањем пословања већине ових предузећа. Због тога је неопходно детаљније дефинисати законске одредбе које регулишу приказ ових трошкова и дозвољену потрошњу на ове врсте услуга, како би јавна предузећа могла да послују са већим степеном транспарентности и одговорности.

Такође, анализа укупног пословања ових десет јавних предузећа показује да су неопходне хитне реформе јер оне искоришћавају значајне природне ресурсе у БиХ и истовремено гомилају дугове, број запослених, послују са сумњивим партнерима, а нека од њих не плаћају обавезе за природне ресурсе. Транспаренци Интернатионал у БиХ већ се дуго залаже за деполитизацију јавних предузећа, која годинама служе као плен политичких партија из којих се извлачи новац за финансирање избора и која служе за непотребно партијско запошљавање. ТИ БИХ већ дуго предлаже смањење утицаја политичких партија кроз измјене закона о сукобу интереса и закона о јавним предузећима.

Међународни монетарни фонд такође инсистира на реформи јавних предузећа, која је у својој анализи закључила да би темељна реформа сектора државних предузећа могла повећати укупни БДП Босне и Херцеговине за три процента годишње. ММФ такође примећује да државна предузећа негативно утичу на макроекономске перформансе и не доприносе довољно економији због ниске профитабилности, високог дуга и ниске ликвидности. Ово се посебно односи на јавна предузећа која послују у области шумарства која искоришћавају значајне природне ресурсе и која треба да служе општем добру.

Сви извештаји доступни су у бази података јавних предузећа, а комплетну анализу можете прочитати на овом линку.


[1] Узорак укључује: – ШПД "Унско – санске шуме" доо Босанска Крупа, ЈП "Босанско-подрињске шуме" доо Горажде, ЈП "Босанскохерцеговачке шуме" доо Сарајево, ЈПШ "Шуме РС" ад Соколац, КЈП "Сарајево – шуме "Доо Сарајево, ШГД" Херцегбосанске шуме "доо Купрес, ЈП Шумарство" Прењ "дд Коњиц, ЈП" Шуме Тузланског Кантона дд Кладањ, ЈП Шумско – привредно друштво Зеничко – добојског кантона доо Завидовићи, ШПД "Средњобосанске шуме" доо Доњи Вакуф.