Нападом на Иран, САД воде рат против Кине (и Русије)

Мјесецима су се довлачиле велике војнопоморске и ваздухопловне снаге, истовремено водећи лажне преговоре, да би руководство Ирана имало илузију како постоји могућност да направе неки уступак и избјегну изравну конфронтацију.

Сада, када се напад 28.02.2026. десио, многи избјегавају рећи да се формално-правно, у смислу међународног права, ради о класичној агресији на суверену земљу, чланицу УН. САД и Израел класични агресори, који се налазе хиљаду или хиљадама километара далеко од Ирана.

Америка и Израел не могу починити ратне злочине?

Уједно, као прави ратни злочиници, тешки криминалци, убили су не само Алија Хамнеиа, врховног вјерског и свјетовног вођу Ирана, него и чланове његове породице, између осталог и његову четрнаестомјесечну унуку Зехру. Слична ствар је и са осталим убијеним војнополитичким руководством.

Не смијемо заборавити да је ово тешка повреда међународног права и да Запад, односно НАТО, више нема никаквих аргумената пред свјетском јавношћу, да говори о, рецимо, нападу Русије на Украјину. Али они ће свеједно то наставити говорити, само ми не треба на то да се привикавамо.

Израелски лоби је јак, па се чуло чак и на државној телевизији Српске, како један паметњаковић говори флоскулу "Иран има прилику да се врати у породицу цивилизованих народа". (!?)

То је идентична реченица коју су упућивали нама. И то се стално тако ради, исто је писао Србима и Хитлер, а и Наполеон је имао једнаке изјаве о томе да освајања води како би ујединио Европу и цивилизовао је по француском моделу. То су, напросто, рационализације којима се оправдава напад на некога у свим временима и свим ратовима.

Прва фаза

Американци нису штедили крстареће ракете Томахавк на провом мјесту, врло слично као при агресији на Србију и Црну гору, односно четири године раније на Републику Српску.

Прва фаза је донијела обезглављивање у људском смислу, а и ПВО системи су доста оштећени. Како у првом нападу истог двојца, тако и сада. Америкаци дјелују стратешком авијацијом, а Израелци изводе опертативно-тактичке нападе и како ствари стоје, сасвим удобно се осјећају на небу изнад Техерана.

Како ствари стоје, ту се прикључује и Британија са Кипра, прикључује се и Грчка идући да штити бомбардовану британску базу на Кипру. Француска шаље авионосну поморску групу у Средоземље, те се полако сав НАТО прикључује рату против Ирана. НАТО учествује у овоме свему и наставиће, без обзира на изјаве Марка Рутеа који каже да они то неће чинити.

Не престају операције у Гази, као и на југу Либана. Хезболах у Либану, чији је Иран највећи савезник и логистички ослонац, након прекинутих линија снадбдијевања кроз Сирију, препуштен је да се сам бори против Израела.

Израелске обавјештајне службе су уз помоћ експлозивних пејџера већ раније обезглавили покрет и он се у условима када Влада Либана званично ставља ван закона било какву војну акцију Хезболаха – он се бори за опстанак.

Потпуна надмоћ Израела и САД у региону и свјетским медијима

Сасвим сиурно у вријеме дванаестодневног рата Иран – Израел + САД, било је јасно да бити никаквог прикључивања било које земље из региона, која ће стати на страну Ирана, односно Палестине. Монархије у Персијском заливу су одане САД, које на њиховим територијама имају базе, а Саудијска Арабија је већ одавно у јасном ривалитету са Ираном по религиозној линији.

Сви ови режими, који се заснивају на сунитском исламу, биће и даље акивни противници Ирана.

Без обзира на јаку медијску кампању, уколико посматрамо неутрално овај сукоб, не смијемо га посматрати кроз призму приче о сукобу некаквих идеологија или тога да је Иран између свих земаља на планети земљи, баш неко најгори ко врши опресију над сопственим становништвом.

Посебно не требамо слушати аргументе нападача, да се ту ради о спречавању некаквог ригидног клерикалног режима да овлада нуклеарним наоружањем или да ће ирански ракетни потенцијал бити такав, да ће угрозити било кога другог, осим Израел.

Права жена у Ирану су астрономски већа од права жена у Саудијској Арабији. У Ријаду жене не смију донедавно да возе кола, а и данас, након крупних реформи, могу да гласају на локалним изборима, али само уз пунољетног мушког члана породице на бирачком мјесту. То, само по себи, говори да та идеолошка оправдања јесу само то – оправдања.

Списак Веслија Кларка

Овај рат се води по дугогодишњим плановима и глобалним интересима, који далеко превазилазе дневну политику. То је сасвим иста медијска припрема, као што смо слушали својевремено Колина Пауела, министра одбране, па и генералног секретара у Бијелој кући, да Садам Хусеин посједује оружје за масовно уништење.

Весли Кларк, амерички генерал, нама познат по злу, као руководилац ваздухопловне агресије на Србију и Црну Гору 1999. године; свједочио је јавно да је у октобру 2001. године, видио повјерљив документ у којем се наводи дуга листа земаља, које ће се наћи као мета Пентагона након терористичких напада на Менхетн 11. септембра, те исте године.

Званичник Министарства одбране САД му је показао предметни документ, који је садржавао предложени редослед војних акција током наредних неколико година. Листа је укључивала Ирак, Сирију, Либан, Либију, Сомалију, Судан и Иран. Временски оквир о коме се говорило био је отприлике пет година и то је једино што се промијенило у овом плану.

Обзиром да је Кларк то рекао много прије, јасно је да овдје на сцени имамо један геополитички сукоб, гдје је Иран као земља са великим потврђеним резервама нафте, једнако као Венецуела, није само пријетња Израелу, чије постојање вјерска држава шиитског ислама не признаје и једина је у региону не способна, него вољна да се супротстави политици Бенјамина Нетањахуа.

Стварна мета су Кина и Русија

Уколико САД и Израел успију у Ирану оно што су до сада успјели у овим земљама са списка Весли Кларка, то је потез усмјерен на дестабилизацију привредног чуда који је у посљедњих 30 година демонстрирала Кина. Све се то уклапа у агенду царинског рата који је, не само против Кине, у свијету повео Доналд Трамп, готово одмах по сједању за кормило у Бијелој кући.

Кини је већ Венецуела ускраћена као извор енергената, а сада, уколико би и Иран био раздијељен и увучен у грађански рат као сусједни Ирак или Сирија; Кина је у проблему. Због цјевовода који би нафту и гас водио из Ирака у Кину преко Авганистана и Пакистана, дошло је до једног мини сукоба на граници двије земље. Кина би се у таквим околностима за озбиљне енергенте морала ослонити искључиво на Русију.

И сама Русија је мета. Овим је бачена у озбиљан геостратешки проблем. Много већи него што је то питање опстанка њене једине двије базе ван земаља бившег СССР, које се налазе у Сирији.

Ово се дешава у сред рата у Украјини, што није дакако случајно, али промјеном режима у проамерички у Ирану, Русија би имала у перспективи дестабилизацију Кавкаског региона и огромну геостратешку рупу на простору цијеле границе коју према њиховој интересној зони има Иран. Као што сада у Црном и Балтичком мору лете амерички шпијунски авиони и достављају обавјештајне податке у Кијев, тако би сада летили и изнад Каспијског језера, који због слане воде у њему многи називају и морем.

Дакле, нема ово никакве везе ни са правима жена, ни са демократијом. Ово је геополитички сукоб, који својим трајањем и исходом може озбиљно промијенити свијет и, што је најважније, тај сукоб није од јуче.

Крајња питања

Сада је најважније питање, које се не тиче само страна у скукобу, колико ће ово све трајати?

Хормуски мореуз је само прва и очигледна посљедица, видљива и осјетљива у цијелом свијету. Иран без већих проблема може тај тјеснац затворити и контролисати, или обогаљити нафтни транспорт танкерима. Што се у суштини и дешава дијелом тренутно.

Такође Иран гађа нафтну инфрастурктуру сусједних земаља које угошћавају америчке војне базе, али и војне базе саме, тако да је овим у рат увучено и петнаестак регионалних држава.

Питање је и колико ће ово трајати, те колико ће утицати на остале сукобе у свијету. Складишта војне опреме у Израелу и самим САД, које снадбдијевају Израел, нису бесконачна. Уз то, војноиндустријски комплекс САД јесте моћан, вјероватно и тренутно најмоћнији у свијету у погледу ваздухопловне и противваздушне технике; али има своја ограничења.

Шта кажу ракетне бројке?

Израел је наводно користио преко 2.000 бомби и ракета, док су САД користиле приближно 150-250 крстарећих ракета Томахавк, погодивши преко 1.000 мета. Иран је лансирао најмање 450-600 ракета и преко 1.000 дронова различитих типова.

Све земље (Израел, Катар, Бахреин, Саудијска Арабија, УАЕ, Ирак и Кувајт) потрошиле су приближно 800-1.000 противваздушних ракета, укључујући ракете Патриот, да би их пресреле.

УАЕ: Откривено је 165 балистичких ракета, од којих је 152 оборено. Ово је захтевало најмање 300+ ракета Патриот/TХAAД.

Катар: Пријављено је да је пресретнуто свих 46-66 ракета усмерених ка земљи (приближно 100-130 ракета ПВО).

Бахреин: Пресретнуто је 45 ракета (приближно 90 ракета ПВО).

Саудијска Арабија: пресретнуто 75-90 балистичких ракета (150-250 ракета ПВО).

Израел: 150/170 до 350 ракета ПВО.

Пошто рат?

Конгресмени и други политички представници Демократске странке из Америке, користе сваку прилику да кажу у јавности како Доналд Трамп води илегални рат и да га не намјерава завршити.

Ирански дрон Шахед 136, који се прославио у Украјини, кошта око 20.000 долара по комаду, док једна ракета из комплекса патриот кошта 4 милиона долара. Ове прескупе ракете се не користе примарно за циљеве као што је јефтини дрон, али тактика напада је таква да се пусти велика количина дронова, а уз њих и балистичке ракете, што доводи до преоптерећења ПВО капацитета противника, па и грешака, као када су амерички авиони обарани "пријатељском ватром" сопствених или снага арапских савезника.

Примјера ради, данас су са три балистичке ракете гађани циљеви у Уједињеним Арапским Емиратима, односно од почетка непријатељстава, откривено је 189 балистичких ракета лансираних ка Емиратима, од којих је 175 уништено, 13 је пало у море, а једна је пала унутар земље. Такође је по њиховим подацима дејствовало укупно 941 иранских дронова, од којих је 876 пресретнуто, а 65 је пало унутар земље.

Све то кошта и не може се наставити вјечно. Након уништења нечије авијације, логично је да почнете другу фазу, а то је копнена офанзива.

Американци објавили неутрализацију иранске морнарице

Данас је објављено да је америчка подморница, а објављен је и снимак, уништила иранску фрегату Дена у водама око Шри Ланке, која се враћала са међународних војнопоморских вјежби у Индији. Најмање 101 особа се води као нестала, а 78 је повријеђено.

Осим ове фрегате, Генерал Ден Кејн, начелник генералштаба америчких снага, рекао је да су САД уништиле више од 20 иранских ратних бродова, укључујући и подморницу, чиме су за сада ефикасно неутралисале главно иранско поморско присуство у том подручју.

Пит Хегсет, министар рата САД, изјавио је да је Операција "Епски бијес" је до сада показала двоструко већу ваздушну моћ од операције "Шок и страхопоштовање" из 2003. године.

У ствари, ово није тачно. Током инвазије на Ирак, америчко ратно ваздухопловство, морнарица и маринци; распоредили су 1.643 авиона различитих типова. То је отприлике три до четири пута више него што тренутно распоређују.

Да ли ће то бити довољно, показаће се врло брзо.