Напад на Новоросијск открио да Американци купују руску нафту преко Казахстана

Амбасадорка Олга Стефанишина је описала поруку као демарш, формалну, званичну поруку, али је одбила да прецизира како је примљена и да ли ју је позвао Стејт департмент. Рекла је да је Украјина примила к знању комуникацију.

Министарство иностраних послова САД је одбило да коментарише свој демарш, тако да од правог извора нећемо добити тражени одговор. Сигурно је да је неко у Америци одлучио како је доста. И то рекао.

Касније ће се испоставити, да се овим потезом америчке дипломатије, јасно идентификовала група капиталиста који су ембарго на руску нафту искористили да уђу на нафтно тржиште Казахстана. Дакле, америчке компаније увозе руску нафту као казахстанску и продау је даље на тржишту.

Овај напад на Новоросијск је угрозио испоруке руске нафте у Казахстан, самим тим и економске интересе тренутне америчке администрације у Бијелој кући, која је повукла овакав дипломатски потез, заиста неуобичајен за овај рат. Овим се открило да америчке компаније раде управо оно што ради и Индија, коју су наводно приморали да за смањење висине царина, одустане од куповине и препродаје руске нафте.

На сличан начин и Русија купује производе који имају пролаз на њеном тржишту, а које због санкција Запада није у могућности да увози, као што је случај са нпр. Кока Колом, која се на слици изнад види у руском супермаркету, увезена преко Казахстана.

Шта је демарш?

Демарш, од француске ријечи (demarche), заправо означава дипломатски корак. Демарш је, по правилу, усмено обраћање дипломатског представника једне земље другој. Обично не оставља писани траг, али у озбиљним случајевима готово је увијек писан.

Тако да демарш, дакле, може бити и писана дипломатска нота, односно посланица једне земље другој. Уколико се ради о усменом демаршу, он свеједно обавезује државу уколико је изговоре министар иностраних послова, предсједник или премијер.

Демарши могу бити разног карактера. Најчешће се дијеле на три врсте:

1.Она којом се тражи информација.

2. Она којом се даје неки приједлог.

3. Она која нешто захтјева, па и осуђује или уцјењује.

У овом америчком случају писања Министарству иностраних послова Украјине, рекли би смо да се ради о овој посљедњој врсти демарша.

Подсјећање на неумитну обавезу територијалне размјене?

Једна је ствар коју увијек треба нагласити, а која се промијенила доласком Доналда Трампа на власт. То је увођење појма "територијална размјена" или приближније ситуацији на терену "територијални уступци" које би требала Украјина да учини Русији, како би се потписао одржив мир.

Зеленски је и прије преговора у Женеви рекао да му не пада на памет да наређује повлачење војске из окрајка Донбаса који је остао под контролом Оружаних снага Украјине, те ово може бити сигнал да се дисциплинује разгоропађени некадашњи глумац који је промијенио име из Владимир у Володимир и сада постројава европске лидере и држи им лекције.

Пошто су обе стране одлучиле да то баце под тепих, не може мо то никако посигурно знати.

Да ли је режим у Кијеву дјеловао самостално?

На првом мјесту, технички, то зависи којим су оружјима дејствовали. У неким случајевима, рецимо када је кориштење ракетног бацача, односно ракетног артиљеријског система Хајмарс или крстарећих ракета типа Скалп/Сторм шедоу; украјинска војска је неспособна да их примјени сама, односно без података о циљу и навођења од стране својих западних спонзора.

Непосједовање сателита и широке мреже извиђачких авиона који не престају да патролирају, надгледајући Русију у цјелини, значајно би угрозило стање на ратишту, које и онако константно тактички не иде на рудку ОСУ.

У питању могу бити дипломатске игре, у смислу да је овакав корак договорен, како би Руси били држани у заблуди да је Америци заиста до мира и врши притисак на украјинску страну; али мени се више чини да је ово просто упозорење руководству у Кијеву, да по неким питањима, гдје се нарушавају Амерички национални интереси, Вашингтон им неће бити савезник.

Ко од Американаца још ради у Русији?

У овим тренуцима док ово читате, постоји велики број компанија САД, које нијесу прекинуле своје дјелатности у Русији. Примјера ради, ланац нездраве брзе хране Мек Доналдс се повукао. Исти такав ланац, по имену КФЦ- Кентаки фрајд чикен; остао је да ради у Москви и другдје.

Многе западне компаније су изгубиле озбиљан новац, па неке чак и своје мјесто на свјетској берзи, зато што су се по политичком диктату одрекле руског тржита. Примјера ради, у Москви је постојала продавница њемачког произвођача спортске опреме Адидас, која је радила 24 часа дневно.

Још један куриозитет, осим тога да санкције у свемиру неће бити дјелотворне, односно да се сарадња на Међународној космичкој станици наставља; није ни америчка куповина уранијума и других ријетких елемената из Русије; већ да дуванске компаније, примјера ради, уопште ни не размишљају да напусте руско тржиште, нити их ко са Запда због тога прозива.

Дух Анкориџа је тачно шта?

Руси упорно своју уздржаност према често агресивним иступима и конкретним дјелима администрације Доналда Трампа, синтагмом која се зове "дух Анкориџа".

У том свјетлу је и Сергеј Лавров нагласио да се Вашингтон не држи договора са Аљаске; без обзира што ми и даље не знамо шта су се они тачно тамо договорили. Самим тим не можемо знати колико су озбиљни у испуњену договора до сада.

Русија свакако има нафте и једино што може да се деси, јесте да нафтних деривата не буде у довољним количинама за цивилно тржиште. За војску ће горива сигурно бити, тако да било који степен оштећења у овом случају, неће стратешки дјеловати на снадбдјевеност Руске Армије енергентима.

Енергетски рат – од Украјине до Јужне интерконекције у Ефбиху

Рат у Украјини је енергетски рат од самог свог почетка. Не само 2022. године, већ и 2014. Енергетски рат је нешто чиме се западни политичари, не само из Брисела, већ и из Вашингтона, баве читав низ година.

Још од окончања Хладног рата, они говоре о "руској енергетској опасности". Непрестано, без обзира што је њемачка изградила своју уједињену економију након пада Берлинског зида управо на руским енергентима, причале су се приче по којим не треба да се купује гас од Русије и да се од ње буде "енергетски зависан".

Сада је, посебно у случају тзв. "Јужне интерконекције" у БиХ, односно Ефбиху, Федерацији БиХ – муслиманско хрватском ентиету, гдје су дипломатски представници САД дословно уцјењивали, посебно хрватску компоненту, да се на то пристане.

Наравно, предсједник РС који се добровољно одрекао те титуле – Милорад Додик, који је до сада причао о руском гасу из Турског тока који улази у Српску код Зворника; сада након скидања америчких санкција уопште више нема неке јавне примједбе на Јужну интерконекцију.

Све ово вријеме док се ратује, кроз разне врсте цјевовода из Русије су текли кроз територију земље са којом су у рату, дакле Украјине, ресурси као што су нафта, гас, амонијак и сл.

Односи Кијева и Вашингтона трајно нарушени?

Стратешки, не могу бити суштински нарушени односи Кијева и Вашингтона, пошто су то односи господар – слуга. Имамо самодршца у Америци и вазала у Украјини.

Украјина потпуно зависи од САД и то смо најбоље видјели из оне епизоде када су Трамп и Џ.Д. Венс натрљали нос Зеленском у Бијелој кући пред свим свјетским камерама.

Осим што је Зеленски навикао на титулу свете краве коју има и даље у ЕУ, његовој размажености у овом погледу свакако је планетарно допринио третман од двојца Бајден – Харис. Данас у Украјини најјасније, као што то и ми видимо добро након 1995. и 1999. године, шта је њиховој земљи донијела Клинтон-Епстин идеолошка осовина.

Од човјека који укида руски, као већински језик Украјине за јавну употребу, забрањује УПЦ Московског патријархата, забрањује партије и укида агенције за борбу против корупције; направљен је као неки танани идеал и беочуг демократског, либералног човјечанства.

Сигурно да неко можда води рачуна о томе, али све је јасније да Украјина нема својих интереса, уколико се они не поклапају са америчким. Више је питање шта ће бити са односом Вашингтон – Брисел, јер ту, приједлог бившег генсека НАТО, Андреаса Фог Расмунсена, како треба хитно да се уведе војска НАТО у Украјину,

Слабо ту ко води рачуна о утиску који ће то све оставити на обичне људе. Не само западноевропске пролетере, јер они понекад и имају неког представника у Европарламенту, него нико не мисли како ће се то одразити на квалитет живота малих људи широм свијета.