Намјенска индустрија у Српској пропада, у Ефбиху ради у три смјене
Два предузећа из намјенске индустрије, коњички Игман и сарајевски Претис имају толико посла да су приморани радити у три смјене, а неријетко и током викенда и празника. Игман из Коњица је осигурао посао за цијелу 2015. годину, и уз 915 тренутних радника, али и за још 100 нових, колико их се намјерава упослити. Трогодишњи пословни […]
Два предузећа из намјенске индустрије, коњички Игман и сарајевски Претис имају толико посла да су приморани радити у три смјене, а неријетко и током викенда и празника.
Игман из Коњица је осигурао посао за цијелу 2015. годину, и уз 915 тренутних радника, али и за још 100 нових, колико их се намјерава упослити. Трогодишњи пословни аранжман са америчком фирмом Хауел Машин вреднији је од свих уговора које је "Игман" закључио од рата до данас.
"Уговори су за америчке коалиционе снаге на крајњем истоку свијета. То ће бити предмет наше производње у првих девет мјесеци наредне године. Задњи квартал смо договорили за купца једне полуострвске азијске земље", каже Џахид Муратбеговић, директор Привредног друштва Игман.
Један уговор вриједан је 22 милиона евра, а други 10 милиона долара. У Игману се убрајају међу пет свјетских произвођача муниције.
У раздобљу након рата, "Игман" је закључио само један значајнији пословни уговор и то на износ од 30 милиона евра. Ријеч је у пословном уговору из 2010. године с владом Саудијске Арабије, који је на извјестан начин означио прекретницу у послијератном раду и развоју коњичког предузећа.
Министарство енергије, рударства и индустрије Ефбиха, радило је активно на склапању уговора са америчким фирмама, које би реализовали Игман, Претис и БИНАС, чија вриједност се процјењује између 150 и 200 милиона долара, што би био нови импулс развоју намјенске индустрије.
Са друге стране, предузеће Орао из Бијељине, које ремонтује авио моторе нема стабилне послове које би му дале потребну стабилност, Косомос у Бањој Луци одавно није исплатио плате својим радницима, док се у ремонтном заводу у Братунцу очекују побољшања са доласком нових власника.
Krljava Federacija sa svojim kantonima, vladama, pičkama materinama je jača za klasu od RS.
Srpska već odavno ima više budžetlija od Federacije.
partizan
Nije Federacija bolja nego je RS gora iako nema kantone
Budžetlija i banditlija
Federacija nema rudonju koji bi upropastio budžet najbogatijih država svijeta za 24 saHata.
Svete bandere!
„….што би био нови импулс развоју намјенске индустрије.“
Имали смо и ми наше импулсе. Својевремено.
Е, то су била времена…
B-)
Vučetić zbrisao za njemačku i ona domah na pragu recesije!
http://www.6yka.com/novost/68210/samo-u-bih-utajivacu-poreza-drzavni-posao-od-10-miliona-maraka
Nikad ni u snu nisam mogao povjerovati da će SDA i željko komšić spasiti Republiku Srpsku od nestanka!
Imao sam priliku da posjetim firmu Bekto Precisa imao sam priliku da vidim mnoge firme u Tesnju, Zepcu,Jelahu,Usori,Zabljaku, Kalesiji,Lukavcu,Zivinicama,Gracanici itd.
Mislim da treba poceti praviti strucne ekskurzije za nase politicare , studente i potencijalne preduzetnike u ta mjesta.
I da, odmah rasformirati PKRS…
Republika Srpska se zadužuje za novih 50 miliona KM
нов 14. 2014. 15:35 Objavljeno u FINANSIJE
– Od 01. decembra svaki građanin Republike Srpske biće zaduženiji za 35,70 KM
odlukaBANJALUKA, Republike Srpske će 01. decembra ove godine novom emisijom obveznica u vrijednosti od 50 miliona KM pokušati prikupiti sredstva za „finansiranje budžetskih izdataka“.
Rebalansom budžeta za 2014. godinu, poreski i neporeski prihodi procijenjeni su na iznos od 1.540.600.000 KM, u kojima je i onih 40 miliona maraka od “Elektoprenosa”.
Ukupan rebalansirani budžet za ovu godinu iznosi 2.156.000.000 KM. Razlika između ukupnog budžeta i ukupnih prihoda je cca 615 miliona KM. Od tih 615 miliona, kratkoročna i dugoročna zaduženja iznose 504,8 miliona maraka.
Na ovom nivou se očekuje i budžet za 2015. godinu.
Imajući u vidu da će doći do smanjenja domaćih prihoda, a nema ni sredstava od “Elektroprenosa”, potrebna kreditna sredstva za 2015. godinu procjenjuju se na iznos od cca 600 miliona KM, odnosno gotovo sto miliona više nego u ovoj godini.
Koji je taj finansijski mag u Režimu koji će, u ovakvim političkim okolnostima, izraditi i predložiti budžet za 2015. godinu? Ne postoji.
Po svim procjenama finansijskih stručnjaka, budžet RS neće tako brzo doći na usvajanje u Narodnu Skupštinu RS. To znači da ćemo od Nove godine imati takozvano privremeno finansiranje, što opet znači da se prvi kvartal 2015. godine svodi na nivo prvog kvartala 2014. godine.
U tom slučaju, koji je izvjestan, neće biti ništa od povećanja penzije za tri posto. Petar Đokić je to obećao i slagao i biće vrlo interesantno vidjeti kako će to objasniti, a posebno šta će reći penzionerima zbog čega im, umjesto povećanja 3 posto, primanja umanjuju za dva posto. Što će se desiti u slučaju privremenog finansiranja. Takođe, ne može se usvojiti ni budžet Fonda PIO.
Gde god politika umiješa svoje prste u proizvodnju i stvaranje novih vrednosti tu napretka nema.Političari su tu da na najbrži mogući način obezbede za sebe i svoje porodice ogromne zarade i privilegije,njih narod ne interesuje.Znaju da su dobili šansu od ovog neukog naroda i to nastoje iskoristiti na najbolji način za sebe i svoje.Firme koje se bave proizvodnjom i stvaranjem novih vrednosti moraju voditi stručni ljudi.Struka i politika ne idu zajedno.
Ovi naši iz RS znaju jedino da narod zadužuju.Znaju takođe da zbog toga neće nikada odgovarati.Zato svakoga dana u svakom pogledu sve više i više tonemo.I treba kad smo blesavi i ne vidimo svojim očima,već vjerujemo što nam drugi kaže.
Послове за намјенску индустрију (углавном производња и ремонт наоружања и муниције) уговара власт на државном нивоу. Сам назив ‘намјенска’ довољно говори.
Те послове уговара министарство за спољну трговину уз сагласност министрства одбране. Један од разлога зашто је Мирко Шаровић популаран у Сарајеву је и овај. Човјек је намјештао намјенске послове федералним фирмама.
Једном давно је нешто покушао и са бијељинским Орлом, па је добио по гузици. Шаровићу је уговарање послова у намјенској индустрији ужа специјалност.
Не сумњам да ће и код Бакира бити на тој функцији. Отворила се нова тржишта (ИСИЛ, Либија, Нигерија, Ирак …).
Да заборавни фронталук, а посебно његов глупљи дио телалук, подсјетим:
http://www.ohr.int/print/?content_id=29641
Кад се класични неимачи појма ухвате тумачења привреде, зато је РС ту гдје јесте, а федерација је бар поштеђена разних баја и привредних врачева па гурају како знају и умију, а умију доста, то се дало видјети, а не ово што овај симо блеји војна индустрија трт мрт!? Па није Превент војни привредни субјект, па су се људи развили, а кад сам видио како му се радују власти Србије и улагању 11 милиона еура кроз отварање погона у Пријепољу, онда ти је све јасно, гдје смо ми нестали са привредне мапе и ко код нас чини ту јадну ПКРС!?
Харпер,
тема је намјенска индустрија. ПРЕВЕНТ не спада у намјенску него у ауто-индустрију.
Једна од дефиниција намјенске индустрије је:
‘Наменску индустрију једне земље сачињавају компаније које се баве производњом производа и пружањем услуга специјалне намене. То су најчеше производи у домену наоружања али и тајна научна истраживања попут истраживања свемира, нуклеарне технологије и слично. Типични производи су војни авиони, бродови, војна возила, оружје и електронски системи. Сервиси укључују логистику, техничку подршку, тренинг и комуникациону подршку.’
А у каквој ситуацији је ауто-индустрија у ФБиХ говори и ово:
http://www.banka.hr/regija/cimos-prodaje-kompanije-u-srbiji-i-bih
О овим стварима немаш појма, а остаје чињеница да је овај текст који коментаришемо истинит и да је намјенска индустрија у ФБиХ доживјела неколико успјеха захваљујући Мирку Шаровићу. Он је за то добио јавну подршку у Сарајеву.