Након славе и кола, и гусле на Унесковој листи
Пјевање уз гусле, дио нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслијеђа човјечанства. Одлуку о упису гуслања донио је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном засједању које се одржава на Маурицијусу.
"Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али нису само то. Нема данас народа у којем је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора", рекао је Драган Хамовић посебни савјетник министра поводом уписа пјевања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслијеђа човјечанства.
Министарство културе и информисања је 2016. године препоручило надлежној стручној комисији номиновање гуслања на Унескову листу.
Пријемни досије припремио је Центар за нематеријално културно наслијеђе при Етнографском музеју у Београду у сарадњи са Музиколошким институтим САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења.
Пјевање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслијеђа човјечанства. Уписом се обезбјеђује и боља међународна видљивост, а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслијеђа.
Уписом се обезбјеђује и боља међународна видљивост а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслијеђа.
Министар културе и информисања у влади Србије Владан Вукосављевић каже да је то доказ да је један од битних дијелова дубоког српског културног језгра препознат од стране Унеска.
"Наша традиција и обичаји постају део светског културног наслеђа и то јесте и у симболичком и у фактичном смислу веома важна ствар", изјавио је Вукосављевић Танјугу након свечаности отварања Културног центра Србије у Пекингу која је и започета наступом гуслара Раше Вучинића.
Пјевање уз гусле је, наглашава министар, дио нашег националног и културног идентитета дугог трајања.
"Српска култура је слојевита што је последица преплитања различитих културних кругова, али је, с друге стране, и самосвојна, аутентична, аутохтона. Нема сасвим аутономне културе. Прича о култури је прича о културним преносима и разменама које дуго трају. Српска култура је као и све друге културе прво морала да прима зрачења са стране, да би та зрачења могла да преноси даље. Културе утичу једна на другу, обогаћују се, оплемењују и мењају и културно наслеђе чини темељ и данашње савремене културе", нагласио је Вукосављевић.
Министар је рекао да је однос према културном наслијеђу Србије добар, али да постоје бројне потребе када је ријеч о конзервацији, реконструкцији, представљању и дигитализацији.
Претходно су на Унескову листу уписани слава и коло.