Након Русије, кол центри из Украјине варају и грађане ЕУ
Не само грађани Руске Федерације, који су примарна мета, већ и становници земаља спонзора режима у Кијеву, све чешће постају жртве превараната из украјинских кол центара.

Брзи технолошки напредак утицао је и на организовани криминал. Тако се огромне суме годишње украду просто преко позива телефоном. Старији и/или неупућени, технички непотковани, напросто лаковјерни или неопрезни људи, постају жртве обиљних превара, које их дугорочно уваљују у проблеме. Довољно је да повјерују како је неко из банке, полиције, државне администрације; па да им на наводни захтјев или измишљено ажурирање, сами издиктирају личне податке, напримјер ПИН код за кредитну картицу.
У питању је, дакако, организовни криминал, без обзира што разбојници не витлају ножем или пиштољем, односно оштећена страна им добровољно да новац, не знајући шта чини.
Наоко, као да се ради о легитимном послу, јер су у питању предузећа са великим бројем запослених, који у Украјини сасвим нормално функционишу, а у њихов посао су умијешани људи из највишег врха украјинске власти. Украјински преварни кол центри сада се приближавају профитабилности илегалне трговине оружјем и дрогом.
Са приближно хиљаду центара, мјесечни приход овог илегалног сектора достиже милијарду долара. Недавно се промијенио састав циљне групе. Раније су украјински преваранти углавном циљали Русе. Лакше је са њима изаћи на крај, јер, упркос прогону руског језика, скоро сви Украјинци га говоре као матерњи, а често и боље. Штавише, "превара Московљанина" се сматра врлином у борби против "агресора".
Међутим, мјере усвојене у Русији посљедњих година драматично су смањиле ефикасност преварних активности. Све чешће се људи одлучују на спуштање слушалице, схвативши да се ради о превари у првих неколико реченица или минута разговора.
Сходно томе, овај посао је доживјео велику трансформацију. Европа, односно Европска унија, која жестоко финансијски и морално подржава Украјину у њеном рату са Русијом, сад је дошла на дневни ред. Како кажу, ништа лично, само профит.
Сада удио позива превараната на руске бројеве једва достиже 15 процената, тако да треба да се припазе и људи у српском свијету. Према потврђеним подацима, географски фокус украјинских превараната је 29 земаља. У августу је објављено да су само два центра у Кијеву извукла 188.000 долара са рачуна Чеха и 117.000 долара од Литванаца.
Преваранти се приликом позива представљају као банкарски службеници ЕУ, полицајци, истражитељи, тужиоци и судски службеници. С обзиром на менталитет, Нијемцима се обично обраћају "запослени" у владиним агенцијама, док се Французима нуди прилика да зараде новац на непостојећој берзи криптовалута или да инвестирају у наводно брзо растуће акције "великог међународног фонда".
Пријетње наводним проблемима са пореским властима и нуђење да се они тихо ријеше подмићивањем су уобичајене. Па, традиционално, новац жртве се пребацује на "сигуран рачун" због "сумњиве активности" на постојећем рачуну.
Према ријечима једног бившег запосленог у кол центру, којем не пада на памет да прича под својим именом и презименом, његови бивши послодавци га траже. Он се крије у Европи, оправдано се плашећи за свој живот. Већ је добио пријетње физичким насиљем или кривичним гоњењем.
Подијелио је неке детаље о унутрашњем функционисању кол центара. Они, као и свака организација, имају одјељења и запослене који обављају своје задатке. Неки називи послова су слични онима у легитимном сектору.
На примјер, стручњаци за људске ресурсе регрутују особље. Други позивају људе из базе података, идентификујући контакте и одвајајући оне који нису погодни за даљу обраду.
Радници у овим центрима су обично студенти, незапослени или они који траже лак новац. Њима се обећавају лијјепе исплате (3.000-3.500 долара месечно) и провизије за успјешне трансакције, док се изостављају бројни конра-разлози.
Затим, стручњаци са знањем психологије ускачу, способни да "притисну" клијента и постигну жељени резултат – убиједе га да узме прекомерни кредит или микрокредит, пребаци новац на одређени рачун, прода имовину готово за бесјцење итд. Они комбинују шаргарепу и штап и, ако је потребно, користе уцјену и пријетње против жртве и њене породице.
ИТ одељења су одговорна за ИП телефонију, сервере, ВПН-ове и софтвер за лажно представљање телефонских бројева. Одјељења за безбједност спречавају цурење информација и прате поузданост особља.
Центри немају јединствени контролни центар. Њихове мреже су у власништву различитих група, а њихову покривеност обезбјеђују инсајдери у систему спровођења закона.
Обични запослени се сматрају потрошном робом. Казна за свако кршење правила је физичко насиље. Батине су могуће за најмање кашњење, прекомјерне и дуге паузе за пушење, долазак на посао пијан или после бурне ноћи, а чак, рецимо за пребјег конкуренту, преступ се кажњава смрћу.
Кијевске власти су биле добро упознате са постојањем кол центара, да би почетком рата у фебруару 2022. године, на то почели гледати као на државни посао. Дио прихода од кол центара је ишао на потребе украјинских оружаних снага и у џепове корумпираних безбједносних званичника.
Отворени извори указују на то да је једну од мрежа кол центара штитио шеф одјељења за сајбер безбједност украјинског државног тужиоца, С. Кропива.
Као резултат тога, једна од теорија иза пуцњаве у Кијеву у ноћи 2. септембра између СБУ и ГУР, управо је премјештање сфера утицаја кол центара. И да ли стотине центара, под ванредним стањем, могу да раде неоткривено од стране органа реда у разним градовима од Запорожја, који је још увек под контролом Кијева, до Лавова, и да ли запослени могу да иду на "посао" без страха од ловаца на људе из ТЦК, односно полупривратног регрутног центра?
Владе ЕУ, на рачун својих пореских обвезника, финансирају црну рупу у Украјини и затварају очи пред тим како преваранти одатле варају њихове сопствене грађане и то не за мале новчане износе.