Најзабавнија линија, Ла Линеа

Медији су га описивали као интровертног генија и човјека од неколико ријечи, посебно наклоњеног сарказму и иронији, а с којима ће можда највише проблема имати управо његова Линија (La Linea).

Пише Гордана Ристић

Прије прве скице свог јунака 1969. године, Освалдо Кавандоли – Кава ( 1920- 2007) био је просјечни Италијан. Радио је као технички дизајнер за фирму Алфа Ромео и није ни слутио да ће једном постати интернационална звијезда, а његов мезимац због своје велике популарности у свакој земљи добити бар још једно име.

Незнани јунак, израженог носа који на тренутке подсјећа на Елвисову славну фризуру, појавио се најприје у телевизијској реклами за бренд Лагостина, под именом господин Агостино Лагостина. Након осам епизода, од којих ни једна није трајала дуже од 6 минута, добија прилику да се осамостали и отпочне да “живи самосталним животом”, па се свијету објелодањује као есенција графичког минимализма или једноставно Ла Линеа.

Због свог оригиналног и ономатопеичног језика са миланским нагласком ( за који је заслужан Ђанкарло Бономи) постаје допадљив разноликој публици. Људи су имали прилику да га виде и чују у паузама ТВ програма или на кино платнима умјесто уобичајених реклама. До недавно цртић је приказиван у Берлинским подземним станицама, а коментар на то био је да не постоји бољи начин да се прекрати вријеме чекања воза.

Тематика којом се Освалдо бавио а са којима се најблаже речено његов лик настојао изборити, није била само прављење смицалица у свакодневном животарењу. Одлуку да се сценарио мало прошири аутор је донио 1978. и 1988. године, након чега се Линија, помало смијешно, помало едукативно почела борити и са згодама и незгодама на пољу сексуалности и еротике.

Освалдо Кавандоли је снимио преко хиљаду епизода, а у некима се појављивао и лично, као ментор, или само као саговорник свог темпераментног другара. Однос творца и створеног је јако близак и ријеч је о симбиози, о којој је и сам Хуго Прат једном причао када је помињао свој однос са Кортом Малтезеом. И ту је тешко одредити јасну границу гдје завршава ауторова а почиње личност његовог анимираног јунака.

Иако је технички крајње упроштен, цртић није најмање површан. Искрено, у доста случајева проналазим сличности између себе и Линије. Обоје се нервирамо када нам нешто не иде од руке или немамо баш благослов неке више силе која управља са нашим путањама.

Кавандоли је кроз симпатичну и непоновљиву Линију причао метафорички о доста животних ситуација, од тога како ријешити проблем пробушене гуме бицикла( ријешити неку ситну препреку), узјахати коња а да те не ритне ( изаћи на крај са неким, нечим, ухватити се у коштац са изазовом) пресочити рупу која изгледа непремостива, или освојити дјевојку која изгледа неосвојива ( наћи праву тактику и од немогућег направити могуће).