Највећи европски криптовалутни спор води се у Бањој Луци

Судије бањолучког Окружног привредног суда ускоро ће одлучивати о највећем спору у региону, а вјероватно и Европи, када су у питању криптовалуте.

уторак, октобар 1, 2019 / 21:24

Предузеће “Битмајнер Фектори” из Градишке тужило је једну банку из Републике Српске за пропаст пројекта вриједног преко 180 милиона марака и сад судским путем тражи оштету у том износу, открива портал Капитал.

Њихов амбициозни план је предвиђао инвестиције у обновљиве изворе електричне енергије, попут хидро централа и соларних електрана, те њену производњу и продају партнерском предузећу које би ју користило за рударење криптовалута.

Како се наводи у тужби у коју је портал Капитал имао увид са банком је било уговорено да се на два рачуна (у КМ и страној валути) прикупља новац од инвеститора пројекта, што је банка прво прихватила, а касније одбила правдајући се интерним правилима групације према којима је забрањено сарађивање са друштвима који се баве криптовалутама.

Адвокатски тим који заступа “Битмајнер Фектори” сматра како је то погрешно тумачење јер је фирма основана искључиво ради прикупљања средстава од инвеститора електронским путем, док би се „рударењем“ криптовалута бавила друга фирма, која нема везе са постојећим уговором са банком.

“Банка је директно утицала да се овај пројекат не реализује односно да пропадне несмотреним преузимањем радњи у смислу раскида уговора а све због погрешног тумачења дјелатности друштва и самог пројекта као и одсуства воље да разумије посљедице свог поступања“, наводи се у тужби.

Творци ове идеје били су убијеђени у њен успјех јер су склопили неколико уговора о сарадњи вриједних преко 3,6 милиона евра у Европи, те 4,37 милиона евра са партнерима из Уједињених Арапских Емирата.

Међутим од свега тога на рачун банке је легло свега 87.582,30 евра након чега је банка једнострано раскинула уговор и почела враћати уплаћени новац на рачуне инвеститора, због чега је, тврди се у тужби, цијели пројекат аутоматски пропао.

Оснивач “Битмајнер Фектори” је компанија “Сет Енерџи” која је за њене потребе изградио двије мини хидроелектране “Ситонија” и “Голубача” а након пуштања у рад требало је да буде извршен пренос власништва исплатом износа од 3,8 милиона КМ.

Компанијом “ПВА Груп” је за потребе пројекта изградила пословни објекат вриједан 1,5 милиона КМ.

Иначе, у плану је било да се средства прикупљају електронски по принципу такозваних паметних уговора и јавне понуде у дигиталној форми.

За разлику од класичних начина прикупљања средстава путем емисија хартија од вриједности, средства се прикупљају јавном понудом путем дигиталних технологија.

Понуђена средства се даље на основу уговора о пословно техничкој сарадњи инвестирају у производњу струје, а потом се она даље користи за различите сврхе између осталог и другом привредном друштву којем је електрична енергија неопходна за рударење и производња криптовалута чиме се гарантује њена цијена. Самим тим инвеститори могу имати загарантоване приходе унапријед док се преостали дио струје испоручују другим предузећима. Инвеститори као својеврсни уговор и потврду о уложеним средствима добијају токене.

„Паметни уговори“ један су од начина кориштења “блокчејн” технологије. Она се своди на програмски код који омогућује да подаци који се уносе (у конкретном случају трансакције) буду непромјењиви и не зависе од међусобног повјерења међу странкама.

Према томе, паметни уговори су алат чије могућности превазилазе традиционалне уговоре а у суштини се не разликују много од истих. Направљени су за сигурну, транспарентну и лакшу размјену средстава и имовине, без потребе за посредником.

“Тужилац није био у могућности да промијени ни банку ни рачун на који ће се уплаћивати средства јер у оваквим пројектима то није могуће будући да су услови извршења унапријед дефинисани и непромјењиви па тако и број рачуна банке на који треба да се врше уплате. У томе лежи предност јер се осигурава правна сигурност у овим врстама трансакција“, стоји у тужби.

У туженој банци нису жељели коментарисати овај спор, али су незванично процијенили да је неоснован и да банка није прекршила законске и интерне процедуре у овом случају.

Законска регулатива у БиХ по питању криптовалута је прилично нејасна и недоречена.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *