Најстарија Крмчија Светог Саве ипак у Загребу

Иловичка Крмчија, најстарији препис Номоканона Светог Саве из 1262. године, први српски правни акт, налази се у Архиву Хрватске академије знаности и умјетности (ХАЗУ), потврдила је Ивана Бурнаћ из Архива ХАЗУ.

среда, фебруар 6, 2019 / 12:11

У одговору Танјугу да ли је најстарији препис и даље у њиховом архиву, Бурнаћева је навела да је важан средњовијековни документ заведен у инвентару кодекса Архива ХАЗУ под ознаком „III c 9 Крмчија иловичка из год. 1262, срп. редакција, лист. 399 у 4. Запис из 1262“.

Покрет обнове Краљевине Србије недавно је изнио тврдње да се Иловичка крмчија, зборник грађанских и црквених прописа византијске државе, које је одабрао и превео Свети Сава почетком 13. вијека од 1995. налази у Ватикану.

Тада је, како тврдио предсједник ПОКС-а Жика Гојковић, однијета као поклон тадашње Хрватске власти папи Јовану Павлу Другом.

Бурнаћева у допису наводи да у Архиву ХАЗУ нема података о преносу вриједног артефакта у Ватикан, а и Министарство културе потврдило је да је овај вриједан артефакт у Загребу.

Занимљиво да Хрватска од Србије тражи враћање културног блага које је изнијето како не би било уништено током акција Бљесак и Олуја, и тако доживјело понављање судбине многих предмета, који нису имали срећу као Иловичка крмчија

Историчар Дејан Ристић такође каже да се никада није сумњало гдје се налази Крмчија.

„Познато је да се тај вредни правни споменик пре само две године и даље налазио у Архиву ХАЗУ будући да је ученицима Српске православне гимназије, ’Кантакузина Катарина Бранковић‘ у Загребу, било омогућено да виде и да прелистају тај спис. Замислите какав би скандал избио када би наша земља од Ватикана званично тражила да нам врати спис који Света столица и не поседује и који се налази у сасвим другој држави“, каже Ристић.

Он подсјећа да је драгоцјени препис настао је 1262. године у манастиру Светих Архангела у Иловици на Превлаци код данашњег Тивта и ту је био чуван вијековима све док, током Другог свјетског рата, није украден и однет у Архив Хрватске академије знаности и умјетности.

Историчар напомиње да је прота Матеја Ненадовић у моменту обнављања модерне српске државе, Кнежевине, касније Краљевине Србије, као правни основ за први писани закон устаничке Србије у мају 1804. имао између осталог и Крмчију.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *