Најбогатији Словенци купили неколико хиљада хектара земљишта на сјеверу Србије

Најбогатији Словенци, брачни пар Иза и Само Логин, власници Аутфит 7 која је заслужна за планетарну хит апликацију Токинг Том, како преносе портали у Србији постали су власници неколико хиљада хектара земље у сроској регији Војводина.

четвртак, 26 августа, 2021 / 10:31

"Они на 3.800 хектара хоће да успоставе органску пољопривредну производњу. То ће бити највећа платформа органске пољопривредне производње, ја сам потпуно увјерен, у читавој Европи”, изјавио је министар пољопривреде Бранислав Недимовић гостујући на једној телевизији.

Портал Телеграф.рс пише да су Словенци свој удио у компанији продали Кинезима прије четири године за милијарду евра, што је била највећа продаја у историји Словеније.

Аутфит7 зарађује оглашавањем и куповином кроз апликацију. Да би искористили популарности код ђеце, Аутфит7 је понуду проширио веб видеом, што је тактика коју користи и творац "Љутих птица". Аутфит7 је прије продаје имао око 9 милиона претплатника на ЈуТјубу, а видео садржај приказан је око 9,4 милијарде пута.

Медијско замајавање је већ почело, па поједини истичу у наслове њихову тврдњу како "Ниједну пословну одлуку никада нисмо донијели без консултације са астрологом.”

Иза словеначког брачног пара, чија прича романтично започиње у средњиј школи заљубљивањем на часу информатике, стоје бројне контроверзе. Презиме су промијенили да звучи "технолошки" и пријете онима који објављују право.

Фирму су 2016. године продали кинеској хемијској корпорацији ЖиЂиианг Џинк Перојсид. Никада прије нису чули за ту фирму, а и многи се питају откуд њој паре за тај посао. Кинези су пристали да плате њихову тражену цијену од милијарду америчких долара и допустити њихову тиму да задржи аутономију. Удио Логинових износио је око 600 милиона долара. Сједиште Аутфит7 налази се на Кипру.

Имена Изе и Само Логина појављује се чак и у афери Панамски документи у вези с исплатом ауторских права тројици словеначких аутора мобилне игрице Свамп Атак. Логинови су своје клијенте, ауторе те апликације, плаћали преко предузећа на Ангвили, у пореској оази у којој порез не плаћају ни резиденти нити нерезиденти, односно на банковни рачун те ангвилске фирме у Лихтенштајну. На тај приход се тако није плаћао порез који би на приход од ауторских права морали платити као резиденти Словеније, писао је својевремено водећи словеначки дневник Дело.