Нафте има, а да ли ћемо имати користи

Сасвим је извјесно да Босна и Херцеговина располаже значајним резервама нафте, што су потврдила ранија истраживања, изјавио је Фени пројект менаџер у спољнотрговинској комори БиХ Игор Гавран. – Колике су тачно резерве, није могуће знати без наставка истраживања, поред осталог и зато што је у међувремену од последњих радова и процјена, технологија знатно напредовала и […]

уторак, октобар 18, 2011 / 18:45

Сасвим је извјесно да Босна и Херцеговина располаже значајним резервама нафте, што су потврдила ранија истраживања, изјавио је Фени пројект менаџер у спољнотрговинској комори БиХ Игор Гавран.

– Колике су тачно резерве, није могуће знати без наставка истраживања, поред осталог и зато што је у међувремену од последњих радова и процјена, технологија знатно напредовала и сада је могуће дати много прецизније процјене, каже Гавран те напомиње како је данас могуће профитабилно експлоатисати и много мање бушотине него раније те да је и потенцијална искористивост другачија, највјероватније много већа.

По његовим ријечима, информације за подручје сјевероисточног дијела БиХ свакако су поузданије, јер су тамо истраживања била много дужа и темељнија, међутим, то никако не значи да залихе у подручју Дрежнице или другим дијеловима БиХ нису и много веће, само за такву потврду ипак треба сачекати нова истраживања.

Наиме, истраживана су и друга подручја (тзв. пројект Динарида) и прве назнаке јесу биле јако оптимистичне, само што је било прерано за пуну потврду.

Потенцијали су веома извјесни, истиче Гавран, само је још немогуће прецизно процијенити колико ће се брзо и у којој мјери искористити.

– Такође, сама евентуална експлоатација уопште не мора значити велику корист за Босну и Херцеговину и домаћу привреду, нити је ангажман глобалног гиганта нафтне индустрије какав је Шел, гарант такве користи. Свакако да учествовање компаније таквог искуства и капацитета упућује на очекивање како ће се послу приступити професионално и темељно и коначно ћемо знати чиме располажемо, додао је Гавран.

– Негативна крајност цјелокупног пројекта била би монополистичка експлоатација нафте уз симболичне провизије држави као у неким афричким државама, гдје народ гладује док глобалне компаније остварују екстрапрофит, а позитивна би било увезивање у јединствен систем нафтне индустрије у Босни и Херцеговини и кориштење синергије с прерадом и дистрибуцијом, чиме бисмо могли ‘од бушотине до аутомобила’ имати потпуно домаће гориво и тиме драстично промијенити слику домаће привреде и елиминисати један од највећих сегмената спољноотрговинског дефицита, прокоментарисао је Гавран.

Коначан исход, нагласио је Гавран, вјероватно ће бити негдје „између“, а којој крајности ће се више приближити зависиће о надлежним институцијама власти и њиховим способностима.

– Надајмо се да ће овај драгоцјени природни потенцијал ипак бити стављен у функцију развоја у што већој мјери. У сваком случају, илузорно се ‘тјешити’ интересом Шела за потенцијално суперпрофитабилан бизнис и тиме доказивати да је Босна и Херцеговина ‘одједном’ постала јако атрактивна страним улагачима. Много је боље поставити питање зашто се тек сада нешто чини у вези с тим, зашто одавно не експлоатишемо своју нафту и прерађујемо је у својим капацитетима, казао је Гавран.



0 КОМЕНТАРА

  1. Скоро сам разговарао са једним познаником, коме је производња и прерада нафте, ужа специјалност. Од њега сам чуо да су резерве нафте у БиХ, такве да се не исплати улагати у експлотацију. И ја би волио да су резерве веће.

Оставите одговор