Нафта се крије код Превлаке

На југу Јадрана, тачно на линији морског разграничења између Хрватске и Црне Горе, налази се богато налазиште нафте, које и хрватској и црногорској страни у будућности може обезбjедити милијарде долара.

Већ новинска вијест изазвала је велики интерес обе стране, али и жељу да се не ствара наелектрисана атмосфера како ријешити вруће питање власништва над нафтом на југу Јадрана, у тренутку када Хрватска улази у ЕУ, а Црна Гора преговара за будуће чланство. Једно је само сигурно, а то је да и Хрватска и Црна Гора желе паре од нафте, али и жуде за рјешењем како уопште покренути истраживања и експлоатацију црног злата на локацији „Јужни Јадран 3".

У Хрватској се, у строгој тајности, већ мјесецима израђују планови који ће бити понуђени црногорској страни. За сада се зна само да хрватски приједлог иде у правцу заједничких истраживања и експлоатације, али по којем кључу тек треба да се види. Досадашња истраживања су, наиме, показала да је дио залиха одмах испод могућих бушотина, али већи дио је у подручју територијалних вода. Хрватска страна је и те како свјесна осјетљивости цијеле проблематике, али и стања економија двају земаља, па ће настојати да подстакне експлоатацију и прије него што се трајно ријеши гранични спор.

Да је подручје Превлаке на југу Јадрана богато резервама нафте зна се одавно, јер су Американци прва озбиљнија истраживања почели још 1970. године. Компанија „Шеврон" је наставила истраживања и десет година касније, али је тада цијена нафте била ниска и оцијењено је да комерцијална експлоатација не би била оправдана. У међувремену се у истраживање укључила и енглеска компанија „Стар петролиум", а како је и цијена нафте драстично повећана, закључено је да су налазишта довољно велика да се исплати бушење и вађење нафте.

Нити је, међутим, било пара, нити су околности деведесетих година то допуштале. Сада се стање промијенило, али још није сасвим јасно о коликим резервама је ријеч. Како ни Хрватска ни Црна Гора немају новца за тако велике радове, очито ће странци и у том будућем великом послу играти кључну улогу, а неке мрвице добиће и двије државе које већ годинама не успијевају да нађу рјешење за границу на мору.

Хрватска и Црна Гора имале су успоне и падове у утврђивању границе, на копну је то некако ријешено, али је на мору остало привремено рјешење. Хрвати и данас тврде да би оваквим рјешењем много изгубили, јер црта разграничења по мишљењу стручњака из Хрватске иде у корист Црне Горе. Црногорци имају своје виђење и биће сигурно потребно још много дипломатије да се дође до коначног рјешења.

Милијарде под морем могле би овог пута да буду ипак јачи аргумент за истраживање подморја јужног Јадрана од граничног спора, а времена је све мање. И у нафтном бизнису није данас сасвим лако наћи озбиљног и јаког партнера који ће имати довољно пара за истраживања, јер пут до нафте је скуп и дуг.