Надежда Петровић: с обе стране објектива
У Музеју савремене умјетности Републике Српске вечерас ће бити постављена изложба "Надежда Петровић: с обе стране објектива", ауторке др Јасне Јованов , управнице Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду.
Плод вишегодишњег истраживачког рада др Јасне Јованов, представља својеврсно откриће у стваралаштву Надежде Петровић (1873–1915).
Наиме, фокусирањем фотографије у оквиру опуса најзначајније сликарке Модерне, открива се до сада мало познат аспект њеног рада. Фотографије Надежде Петровић свједоче о њеној изузетној улози и значају у српској фоторграфији, а посебно о чињеници да се ради о првој српској умјетници која се континуирано бавила овим медијем.
Продукција и поставка пројекта др Јасне Јованов својом атрактивношћу теме и мултимедијалном реализацијом – видео, оригинални предмети, фотографије и принтови Надеждиних ремек дјела, биће снажан сусрет са умјетношћу и невјероватним животом једне од најзначајнијих личности свеукупне српске умјетничке и интелектуалне историје.
Кустос изложбе у МСУРС-у је музејски савјетник, др Сарита Вујковић, а изложбу ће, у четвртак, 1. августа 2013. године, отворити академик Миливоје Унковић.
Добровољац
Надежда Петровић (1873–1915) се сматра једном од најзначајнијих српских сликара с почетка вијека. Тематски је остала вјерна националном, а стилски се потпуно окренула савременим токовима европске умјетности. У односу на остале умјетнике ишла је знатно испред свог времена.
Рођена је у Чачку 1873. године. Од 1884. год. са породицом пресељава се у Београд. Вишу женску школу завршила је у Београду 1891.год. Сљедеће, 1892. године, полаже испит за наставницу цртања у средњим школама и постаје ученица у атељеу Ђорђа Крстића.
1896/97.год. похађа школу код Кирила Кутлика. Од 1898.год. почиње школовање у Минхену у атељеу Словенца Антона Ажбеа. Већ 1900.године имала је прву самосталну изложбу у Београду. 1901.год. започиње рад у атељеу Јулијуса Екстера у Минхену. Од 1904.год. ангажује се у домовини око Прве југословенске уметничке изложбе, оснивања Ладе и Прве југословенске умјетничке колоније ( Сићево, Пирот 1905.год.). До 1912. излаже на многобројним изложбама: Изложба Ладе; Изложба југословенске колоније 1907; Изложба српског умјетничког удружења 1908; Друга самостална изложба у Љубљани 1910; исте године у Паризу на Јесењем салону и у Загребу у оквиру групе Медулић; наредне 1911.год. излаже у српском павиљону на Међународној изложби у Риму, на Салону интернационалне уније и Јесењем салону у Паризу. У Београду 1912.год. отвара сликарску школу и учествује на четвртој југословенској изложби.
У Првом балканском рату учествује као добровољна болничарка на фронту. Са српском војском је поново 1913. и 1914.год. Умрла је у Ваљеву, од тифуса, гдје је била на дужности добровољне болничарке…
Млађи брат Надежде је Растко Петровић – књижевник, пјесник, приповједач, романсијер, есејиста, сликар и дипломата.