Националност: Војвођанин/ка!

То сам – што сам и Имаш право да будеш то што јеси. Само су неке од порукa са билборда које су освануле на најпрометнијим локацијама у Новом Саду, a који су грађане позивале да се на попису становништва изјасне као Војвођани/ке. Пише: Миле Аљетић У облику отиска прста, на билбордима је представљена и застава […]

недеља, октобар 30, 2011 / 14:09

То сам – што сам и Имаш право да будеш то што јеси. Само су неке од порукa са билборда које су освануле на најпрометнијим локацијама у Новом Саду, a који су грађане позивале да се на попису становништва изјасне као Војвођани/ке.

Пише: Миле Аљетић

У облику отиска прста, на билбордима је представљена и застава Војводине. Подсјећања ради војвођанска застава се вијори и испред сједишта Европске уније у Бриселу, иако је Уставни суд Србије ту заставу прогласио неуставном. АП Војводина има и своју канцеларију у Бриселу, чији су представници „ смјештени у згради Мисије Србије при Европској унији, што већ по себи говори о привржености Војводине Србији.“

То је изјава предсједника владе АПВ Бојана Пајтића. Како то протумачити? Не чини се као неки тежак задатак.

Сад се вратимо на горе споменуте билборде.

Иза те акције (наводно) стоји анонимна група (која се декларише као НВО) која је на друштвеној мрежи „Фејсбук“ покренула групу „Ја сам Војвођанин/ка“. Позив да се људи придруже тој групи стоји и на билбордима. Група је прије пописа имала преко 2.200 чланова. Цијена закупа једног билборда у Новом Саду износи најмање 120 евра седмично, тако да се мјесечни закуп креће од 480 евра па на више. Европски Војвођани, иако знају ћирилицу, и то сва слова (то треба нагласити), штампали су билборде на латиници. Сад сам намјерно мало ироничан. Највећи број оптужби других странака (СНС, СРС…) иде на адресу ЛСВ.

Баш „неочекивано“. А са друге стране и те како очекивани одговори представника ЛСВ.
Наравно они не знаjу ко стоји иза тога. Неки њихови представници изјављују, да грађани имају право да јавно изнесу свој став. И да су се многи људи у Војводини почели да осјећају као Војвођани, а на то имају право.

Опет нико од државних органа није покренуо истрагу ко конкретно стоји иза тих порука. Многи ће рећи ни један закон није прекршен, ничија слобода није угрожена…

Добро, у праву сте!

Али хајде онда да се сазна и у јавности објаве имена људи која стоје иза тога.
То, иако нешто врло једноставно, изгледа као немогућа мисија у овом тренутку.

Постављају се оправдана питања: Ко све то финансира и од куд тамо некој анонимној групи новац за закуп само једног билборда. Да не причамо о неком већем броју; Да ли је то заиста пројекат/акција/активност (назовите то како хоћете) само неке НВО-е или иза тога стоје потези неке политичке странке или више њих’? Позива ли то неко на стварање војвођанске нације?А онда и стварање државе? Или нам се само даје до знања да ће се радити на томе? Који су то све скривени мотиви иза тога? Је ли то ипак само провокација?

Кренимо од пописа становништва

Попис становништа у Србији финансира ЕУ. Сам Попис је јако детаљан.
Да ли зато што ће исти касније бити послат у Брисел?! То не можемо знати. Има неколико занимљивих ствари кад је тај Попис у питању: Није се обавезно изјаснити по питању вјерске и националне припадности.

Можда се већ ту ствара простор за злоупотребе?

Али зато све остало је обавезно навести: Степен образовања. Имовина, материјална и интелектуална. Као и разно – разне баналности (можете читати и глупости) :са чим путујете на посао, питања о дјеци или родбини која су у иностранству, имате ли ВЦ шољу у тоалету итд.

Није за очекивати да се процентуално велики број грађана Војводине, изјасни као Војвођанин/ка. Мислим да су билборди у овом тренутку само један вид провокације од стране њених аутора.

Шта су тиме постигли у овом тренутку?

Стварање тензија и неповјерења међу становништвом Војводине са једне стране и становништва остатка Србије са друге стране. И то су вјероватно и хтјели они који су финансирали њихово постављање.

Стварање неке „војвођанске нације“ у овом тренутку изгледа као нешто нереално.
Али, не и не оствариво у будућности. Велика количина новца инфилтрирана у један такав пројекат, тај процес би убрзала. Тако би данас сутра на неком другом попису Мађар остао Мађар, Бугарин – Бугарин, а Србин би се могао изјашњавати као: Црногорац, Србин, Војвођанин, Шумадинац, Херцеговац, Крајишник…

Провокација је причати српски језик

У Војводини према задњем попису становништва из 2002. године, Срби чине 65,05% становништва. А најбројнија етничка група послије њих су Мађари и чине 14,28% становништва. Остале етничке групе не прелазе 2,8%. Међутим, забрињавајуће је понашање мађарске мањине у српској покрајини. Поготово оног њеног дијела који је окупљен у организацији „64 жупаније“. Припадници те екстремистичке мађарске организације су прије мјесец дана у Темерину пребили српске младиће, јер су их ти младићи „провоцирали“. Наиме, младићи су причали српски језик у земљи Србији.
Медији су о томе ћутали. Политичари су о томе ћутали. Тек девет дана након тога догађаја, вијест је објављена у медијима.

Значи ријеч је о физичком нападу на етничкој основи. Припадници те исте организације у Темерину(а и ту су мањина) продају мајице са сликом Велике Мађарске. Причамо ли сад о сепаратистичким тежњама припадника те организације?

Инстирање Ненада Чанка на забрани рада српских патриотских организација, дјелује више него апсурдно, поготово кад исти прећуткује понашање једне мађарске екстремистичке организације „64 жупаније“.

Овдје опет ваља поставити једно питање

Ко охрабрује људе око те организације да се понашају тако?!

Мађарским политичарима и мађарском народу то свакако не одговара. Може само изазвати контра реакцију српске већине у покрајини. Једино је мађарским иредентистима такво понашање наравно прихватљиво. Можемо ли бити толико слободни, па да закључимо да такво понашање, одговара и онима који спроводе „аутономашку политику“. Организација је иначе забрањена у Мађарској, али у Србији није.

Војводина данас

Представља државу у држави, с обзиром на степен аутономије који има. Све јој то гарантује Статут који је ступио на снагу 1. јануара 2010. године, којим су јој враћене скоро све надлежности из 1974. године. Значи својим Статутом и својим законима Војводина има правни оквир за остваривање државности.

„Војвођанин је Европљанин који зна и ћирилицу. И то сва слова.“

Ћирилично писмо је одавно замјењено латиничним. Оно се форсира, а и највише користи у покрајини. Статут Војводине је противно Уставу Србије (иако је он изнад статута АПВ) увео „латинично писмо“ за Србе. Уставни суд Србије још није прогласио неуставним члан 26. тог Устава. Иако у члану 10. Устава Србије пише: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо. Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава." Али тај исти Статут (очигледно неуставан) покрајине је усвојила Народна скупштина Србије.

Ко је овдје луд?

У протеклом периоду могли сте прочитати да се у формуларима ПИО Фонда АП Војводине, уводе термини хрватског правног језика. Нису то само обрасци који се издају хрватској националној мањини на њиховом језику. Обрасци са таквим терминима, на латиници издају се и Србима. Као нпр. особни лист, извод из очевидника, замолница итд.

"Војвођански језик“

У питању је похрваћење/хрватизирање српској језика, како то кажу лингвисти.
Радећи то ствара се неки нови „војвођански језик“. Односно, српски језик се у комбинацији са хрватским ријечима преименује у „војвођански“.Бар нама Србима је познато да нам је нација у више наврата разбијана прихватањем неког другом писма и преименовањем нашег језика у имена званичних језика наших комшија и сусједа. Чињенице. Тешко се може се против њих.

Најгори сценарио

Значи за стварање неке нове државе на српској територији и разбијање њеног националног корпуса постоји већ правни оквир. Очигледно се иде са стварањем неког новог језика, а сами билборди нам сугеришу да би се могло ићи и на стварање неке нове (измишљене )нације. У том случају још ће се неки период причати о привржености Војводине, Србији. А онда би се могло почети причати и о добросусједским односима.

Ко је за ову ситуацију крив?

Крви су Срби који живе у Србији, односно њихови политички представници. Они треба да сносе терет највеће одговорности. Поред политичких(ако уопште постоје), криве су и све друге друштвене елите. Сви они су криви јер између њих не постоји договор око тога који су им/нам национални интереси у овом тренутку и како се изборити за исте.

Хоћемо ли уопште биолошки опстати?

То је једно од највећих наших проблема у овоме тренутку. Размишља ли ико о томе? Очигледно не они који би требали. И зато сви они који би требали водити народ, просвјећивати га, борити се за националне интересе, криви су за данашњу ситуацију. Јер сви су они дозволили да свако село у Србији данас има неке своје „аутономаше“, који би прекројавали државне границе. Данас Космет, Војводина, а и Рашка. Чини ми се и да о самој Србији ,економској, политичкој и социјалној ситуацији у њој више размишљамо ми који у њој не живимо.

На основу информација које су доступне свима, пишем овај текст. Неко ће га и прочитати. Оставиће коментар. Написаће своје мишљење о стању у сјеверној српској покрајини. Неко ће опет поставити питање: Хоће ли сутра у Србији бити тек толико Срба , да се супроставе свима онима који раде против њеног уставног поретка?

Али пазите се СРБА! Не оних који се само изјашњавају тако.



0 КОМЕНТАРА

  1. Јасно је да се Нијемци и Мађари никад нису одрекли Војводине, нити ће се одрећи.

    Нијемци као народ Србима могу бити примјер у много чему (не мислим на нацизам, наравно), па и по овом. Косово смо давно изгубили, али никад га се одрећи.

    Ако гледамо реално и историјски, Срби су добили Војводину насељавањем као и Албанци Косово. Миграција ка по правилу богатом сјеверу требала би бити мудар потез. Тешко је рећи колико су Чарнојевићи погријешили или нису. Ако се сагледају природна богатства, рекао бих да је Косово богатије од Војводине, али битно је и ко и како управља земљом. Не треба заборавити да су крајеви јужно од Дунава и Саве вијековима били под Турцима. Е сад, питање је и колико су нас Турци уназађивали. Ако погледамо данас Србију и Турску, могли бисмо помислити да смо ми њих уназађивали.

    Послије 2. свјетског рата, Војводина је плански насељавана Србима из Лике и Крајине, тако да већина нас има рођаке у Воојводини. Паметан потез са аспекта освајања Војводине, али да ли је ауто-гол са аспекта губитка значајно већински српских подручја у Хрватској и БиХ? Да није било тих миграција, Срби би можда и данас били надполовично већинско становништво у БиХ. Посебно ако број емиграната из Крајине и Лике саберемо са бројем страдалих у Јасеновцу.

    Али нажалост, враћамо се на почетак коментара, и свјесни смо да се Нијемци и Мађари нису одрекли Војводине. Имају један значајан проблем. како миле написа, српско становништо чини 2/3 становника Војводине. Мађари имају проблем с негативним природним прираштајем, тако да не могу одиграти као Шиптари на Косову.
    Циљ је да се Војводина што је више могуће дистанцира од Србије, да добије што већи дио аутономије, а онда ако једног дана уђу у ЕУ, приликом скорог распада исте, Војводину би потпуно одвојили од Србије. Ја ионако ЕУ сматрам континуитетом Аустро-Угарске, а Војводина је била у њеном саставу. Сада је на сцени куповина обрадивог земљишта у Војводини скоро за џ. Српски издајници својим шефовима ту земљу продају испод сваке цијене. Чак је и Хрвати купују. Фолксдојчери ће да туже државу Србију за одузимање њихових имања након 2.свјетског рата. Преко Чанка и сличних страних плаћеника ће се ићи на стварање вјештачке нације, што је и тема овог текста. На крају ће се закухати можда и неки нови рат, што би им била сјајна прилика да побију Војвођанске Србе, и сведу нас на мањину. Гледао сам скоро емисију на ТВ Панонија, гдје се у програм јавља жена, која тврди да су сви њени рођаци (Срби) који су остали у Будиму данас Мађари.
    У сваком случају, пред Србима је један тежак период у којем ће покушавати на све начине да нам отму Војводину. Или ће се стрпити још мало док сви Срби не буду под једном шљивом, па ће имати и комплет Србију.

  2. Можда је ово доказ, ако неко не мисли да је ово још једна теорија завјере:

    „У Бриселу је 20, 21. и 22. јуна 2003. године одржан састанак чија је главна тема била судбина Војводине. Скупу су присуствовали представници обавештајних служби Велике Британије, Немачке и Сједињених Америчких Држава.
    Овај сусрет документовали су оперативци једне друге стране службе, која такође има интересе на овом подручју. На овом састанку донети су следећи закључци:
    1. Изменити демографску структуру.
    2. Војводину најпре економски потчинити куповином земљишта и предузећа.
    3. Све банке и финансијске установе морају бити под контролом западних институција.
    4. На културном плану јачати оне секторе цивилног друштва који пропагирају лабавије везе са Србијом.
    5. На политичком плану форсирати и помоћи оне политичке опције које се залажу за лабавије везе са Београдом.
    6. Инсистирати на питању денационализације и повратку имовине на стање пре Другог светског рата.
    7. Радити на рестаурацији граница Аустроугарске монархије.
    Према речима наших саговорника, закључци са овог састанка одлучујуће су утицали на формирање политичких одлука у Бриселу и Вашингтону које су се тицале судбине северне српске покрајине.
    – Посебно је занимљив закључак који се тиче инсистирања на повратку имовине власницима који су напустили Војводину након завршетка Другог светског рата. Ради се о припадницима немачке мањине који су својевољно изразили жељу да напусте своја имања и одселе се у Немачку. Реч је о врло перфидној ствари. Сличан пример имали смо скоро са случајем обештећења Италијана који су живели у Хрватској и који су после 1945. протерани из Истре и Далмације. Италија је пре неколико година тужила Хрватску због овог случаја и тражила обештећење, које износи око осам милијарди евра. Како сада ствари стоје, Хрватска нема велике шансе да добије овај спор – каже наш саговорник и додаје да је сличан сценарио спреман и за Србију.“

  3. Dražene sad cu ti citirati dio teksta koji mi nikako nije uvjerljiv,
    „Ради се о припадницима немачке мањине који су својевољно изразили жељу да напусте своја имања и одселе се у Немачку.“
    Isto sad želi Karadžić na suđenju da dokaže da su ljudi koji su protjerani svojevoljno prepisali imovinu RS-u.

    Mislim radi čega i zašto neko svoju imovinu svojevoljno napušta? Ako nista, zasto je ne bi prodao npr.

    Nekako mi to skroz neuvjerljivo

  4. Аљетић је написао одличан текст и велика је опасност да се ове ствари почну остваривати на нашу штету. Мало по мало они иду на то да распарчају Србију. То једноставно мора престати!!!

    Нигдје у европи нема толико права за националне мањине као што је то у Војводини. Исто тако је било и на Косову, а ови никако неће да се откаче од тог титоистичког наслијеђа.

    Јадан је народ који има Чеду и Чанка!

  5. А што се Нијемаца тиче, наравно да су отишли „добровољно“, јер се не би наносали главе након другог свјетског и свега шта се издешавало.

    Ови што покушавају да то налијепе само једној страни јер се само једна и суди у Хагу, јадни су као и тај суд.

  6. Према хрватским изворима (подвлачим ХРВАТСКИМ) прије 2.свјетског рата је у Војводини живјело 328 000 Нијемаца, а послије рата 28 000. Од 300 000 вјероватно већина јесте протјерана након рата, дио је погинуо у окупаторској војсци, дио је отишао добровољно тамо гдје се сигурније осјећа.

    Да ли је учињена неправда одмаздом након рата?

    Према већини вјероватно јесте.

    Да ли би требало платити им ратну одштету?

    Е, то је мало комплексније питање.
    Треба је платити кад насљедници Аустро-Угарске плате Србима из Крајине који су дијелом населили њемачке посједе у Војводини одштету за све руде и шуму што су опљачкали из БиХ, што су српску дјецу насилно мобилисали и слали их на Дрину да ратују против свог народа. Треба је платити када Нијемци плате Србији за сваки невини живот. За стрељање 50 или 100 српских цивила за једног убијеног њемачког војника само у Србији. За бомбардовање Београда, како 1941. тако и 1999. године. Колику би то штету фашисти требали платити за живот трогодишње Милице Ракић? Колику за посипање радиоактивног уранијума по српском народу?

    Колико је мени познато, Њемачка није исплатила до краја ратну штету. Према ријечима Стипе Месића, платила је само 1%:

    „U vrijeme okupacije Jugoslavije, to znači i Hrvatske, svakako da su njemačke vojne jedinice sastavljene od Austrijanaca, od Nijemaca i od folksdojčera činile velike zločine na području čitave Jugoslavije, a time i Hrvatske. Poznat je rušilački pohod SS divizije «Princ Eugen» od mađarske granice do Jadranskog mora. Mnogi folksdojčeri uopće nisu znali njemački, a bili su u toj diviziji.
    Njemačka je nakon rata morala platiti ratnu štetu bivšoj Jugoslaviji. Ta je šteta bila procijenjena, ali od te ratne štete Jugoslaviji je plaćeno samo jedan posto. Tada dolazi do sukoba istoka i zapada u hladnom ratu i tada je trebalo pomoći Njemačkoj da ponovno razvije svoju privredu, da se uključi u krug zemalja zapadne demokracije, jer je Njemačka doživjela određenu katarzu. Tito je tada išao na dogovor s Brandtom. Nije inzistirao na povratu ratne štete, jer bi time Njemačka bila zaustavljena u svom razvoju, pa je s Willyjem Brandtom dogovoren jedan drugi način, a to je da Jugoslavija dobije povoljne kredite u zamjenu za naknadu ratnih šteta i na temelju tih povoljnih kredita Jugoslavija je, a time i Hrvatska, doživjela veliki industrijski razvoj.“

    Како можемо видјети, умјесто готовог новца, фашисти су нам давали кредите, које смо морали касније отплатити. Данас Србија не смије ни да тражи исплату штете настале бомбардовањем Србије 1999. године. А дају нам опет кредите, није да не дају, само што ће кад дођу на наплату узети војвођанску земљу.

    Мађари су платили свега 1/4 ратне штете.

    Занимљиво да се само од Србије данас тражи плаћање ратне штете, док је иста опроштена Чесима, Словацима и Пољацима. То је још један доказ о плану за отимање Војводине.

    http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15374721,00.html

  7. Извињавам се уредништву, али мислим да ће овако више људи прочиату:

    Antisrpska politika Mađarske

    Objavljeno dana 30.10.2011. u 11:48 ·

    Povodom ucene, koju su srpskim vlastima sinhronizovano uputili Republika Mađarska (izjava Žolta Nemeta) i naši Mađari poslanici u Skupštini Republike Srbije (izjava Lasla Varge i Balinta Pastora), te Šandor Egereši, predsednik Skupštine AP Vojvodine, da moraju promeniti Zakon o restituciji kako bi i pripadnici okupatorskih snaga, Nemci, Mađari i drugi, imali pravo na povraćaj oduzete imovine ukoliko nisu osuđeni kao ratni zločinci (a i te bi presude trebalo preispitati jer je sudio „komunistički sud“!), srpska javnost bi trebala da zna ponešto iz istorije srpsko-mađarskih odnosa.

    Trebalo bi da zna, pre svega, da Hitlerova saveznica Mađarska regenta Hortija, posle Drugog svetskog rata, nije isplatila tri četvrtine ratne štete koju su na teritoriji Jugoslavije, a to znači Srbije, počinile vlasti (vojne, policijske i druge) države Mađarske u saradnji sa jugoslovenskim (znači srpskim, a danas bi rekli vojvođanskim) Mađarima. Takvih, naših Mađara, najviše je bilo u Bačkoj i Baranji, mađarskom okupacionom, a od decembra 1941. godine „prisajedinjenom“ prostoru Hortijevoj Mađarskoj. Da li današnja Mađarska ima moralne snage da se suoči sa ovom činjenicom?

    Obim njihovih zločina identifikovala je Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini već 1944. i 1945. godine, i prezentovala ih je u više elaborata koji se čuvaju u Muzeju Vojvodine i drugim našim ustanovama. Samo su dva od tih elaborata (Racija u južnoj Bačkoj januara 1942. godine, Zločini okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini protiv Jevreja) publikovani. Za publikovanje ostalih elaborata naše vlasti (novosadska, vojvođanska i srbijanska) još ne daju novce.

    Suđeno je samo najistaknutijim zločincima, i to onima koji su bili dostupni.

    Pored toga, utvrđena je i ratna šteta koju su Mađarska i naši Mađari načinili za vreme Drugog svetskog rata. Našim Mađarima, kojima po njihovom mišljenju treba da bude vraćena imovina, kao i Mađarskoj koja je Jugoslaviji isplatila samo jednu četvrtinu ratne štete, nije jasno zašto to ne treba učiniti.

    Oni tvrde da nema kolektivne odgovornosti, da su mnogi od njih „prisilno“ mobilisani u vojsku države Mađarske, da treba rehabilitovati „naše“ honvede. To je revizija istorije Drugog svetskog rata, to je novi fašizam u Evropi.

    Treba znati da Tito nije proterao Mađare iz Bačke i Baranje i oduzeo im svu imovinu samo zato što je hteo da komunizam pobedi i u Mađarskoj, a ne zato što to naši Mađari, po tadašnjim kriterijumima, nisu zaslužili, baš kao i folksdojčeri, naši Nemci. Ko u ovo sumnja neka se obavesti u relevantnim istorijskim izvorima (sastanak Tito-Rakoši, stav Staljina). Da li su vojvođanski Mađari spremni da se suoče sa zločinima koje su drugi činili u njihovo ime i to kao saveznici Hitlera.

    Treba znati da je već 1946. godine obustavljeno objavljivanje materijala o mađarskim zločinima protiv Srba, i da je taj materijal bio pod embargom više od 50 godina. Izgleda da je i sada pod embargom. A obustavljanje isplate ratne štete usledilo je 1948. godine, jer se Mađarska svrstala na stranu socijalističkog lagera.

    Nepravde učinjene pojedinim Mađarima treba ispraviti, a bilo ih je, što je zadatak onih koji sprovode Zakon o rehabilitaciji. Ali, rehabilitovati tadašnju antisrpsku politiku Mađarske i velikog broja domaćih Mađara, više je nego suludo, tim pre što se ona u raznim formama nastavlja i traje i dan-danas.

    Hronologija mađarske antisrpske politike od sredine 19. veka do 2011. godine

    1. Mađari su marta 1848. godine od Beča zahtevali slobodu za sebe, ali je nisu dozvolili Srbima. Lajoš Košut je Đ. Stratimiroviću rekao da će između Srba i Mađara granicu odrediti mač. Otpočeli su antisrpski rat napadom na Sremske Karlovce 12. juna 1848. godine. Počinili su genocidne zločine u Bačkoj i Banatu (Percel Mor i Janoš Damjanič).

    2. Mađari su topovima sa Petrovaradinske tvrđave 12. juna 1849. godine uništili grad Novi Sad.

    3. Od austro-ugarske nagodbe vršili su mađarizaciju nemađara, pa i Srba, sužavajući im prava, da bi 1907. školskim zakonom ukinuli školsku, a 1912. godine i Crkvenu autonomiju. Intenzitet mađarizacije vidi se iz statistike: od sredine 19. veka broj Mađara u Ugarskom delu Habzburške monarhije povećao se sa 37 na 48%, dok je broj Nemaca u austrijskom delu Monarhije ostao isti (36-37%).

    4. Godine 1878., zajedno sa Austrijancima, izvršili su okupaciju Bosne i Hercegovine, u kojoj Mađara nije bilo, a Srba pravoslavnih je bilo 45%, a Srba ukupno (muslimana i katolika) preko 50%.

    5. Godine 1908. izvršili su, zajedno sa Austrijancima, protivpravnu aneksiju Bosne i Hercegovine.

    6. Godine 1914., zajedno sa Austrijancima i Hrvatima, izvršili su agresiju na Kraljevinu Srbiju i počinili mnoga zverstva, naročito u Mačvi. Povod za rat je bilo ubistvo nadvojvode F. Ferdinanda u Sarajevu, koji je uvežbavao vojsku za planirani napad na Srbiju, a Mlada Bosna je to htela da spreči. Godinu dana kasnije pridružila im se i caristička Nemačka.

    7. Iako su potpisali Trijanonski mirovni ugovor 1920. godine, kroz ceo međuratni period osporavali su ga i podsticali iredentizam u Mađarskoj i kod Mađara u vojvođanskim oblastima Kraljevine Jugoslavije.

    8. Pomagali su hrvatski separatistički ustaški pokret (afera „Janka Pusta“), i bili delom odgovorni za ubistvo jugoslovenskog kralja Aleksandra u Marseju 1934. godine. Na Janka Pusti su se obučavali ustaški teroristi.

    9. Iako su sa Jugoslavijom potpisali Ugovor o večitom prijateljstvu (1940), učestvovali su u napadu na Jugoslaviju aprila 1941. godine, zbog čega je mađarski premijer Pal Teleki izvršio samoubistvo.

    10. I pre kapitulacije jugoslovenske vojske (17. aprila 1941.) priznali su ustašku Nezavisnu Državu Hrvatsku, izjavljujući da je time Jugoslavija kao država prestala da postoji, čime su “pravdali” gaženje ugovora sa njom kao međunarodnog pravnog akta, kako bi mogli “legalno” da učestvuju u zaposedanju njenih teritorija. Mađarska je 1941. godine bila agresor.

    11. Po zauzimanju Bačke i Baranje, kao teritorija izvan NDH, proterali su desetine hiljada Srba kolonista, ali i deo starosedelaca, a hiljade su zatvorili u konc-logore.

    12. Izvršili su brojne masovne zločine protiv Srba i Jevreja, ali i protiv partizanskog pokreta otpora (prilikom ulaska 1941., tokom racije 1942., deportacijom Jevreja 1944. godine itd.).

    13. Izvršili su protivpravnu aneksiju Bačke i Baranje decembra 1941. godine, mobilisali njeno stanovništvo u svoju vojsku. Srbe i Jevreje su koristili kao „munkaše“, tako da je malo ko od njih preživeo.

    14. Vršili su pljačku stanovnika srpske i jevrejske nacionalnosti.

    15. Pristupili su mađarizaciji Bunjevaca.

    16. Do 1948. godine isplatili su samo 26% ratne štete, a potom su prestali plaćati. Taj dug postoji i danas.

    17. Posle sukoba Informbiroa sa Jugoslavijom progonili su Srbe u Mađarskoj.

    18. Tokom razbijanja i raspada Jugoslavije 90-tih godina 20. veka, Mađarska je naoružavala hrvatske separatiste i podržavala sve antisrpske pokrete u Jugoslaviji.

    19. Mađarska je među prvima priznala otcepljenje Hrvatske, pomagala i podsticala progon Srba iz Hrvatske i uništenje Republike Srpske Krajine.

    20. Mađarska je bila, a i sada je, protiv Republike Srpske, kao autonomnog entiteta u Bosni i Hercegovini.

    21. Mađarska je podržala separatizam Albanaca u srpskoj južnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji.

    22. Mađarska je omogućila snagama NATO pakta da sa njene teritorije napadaju teritoriju Srbije 1999. godine, što je izazvalo vojne i civilne žrtve, a to je čin neprijateljstva i agresije.

    23. Mađarska je priznala nezavisnost samoproglašene „Republike Kosovo“ na teritoriji južne srpske pokrajine Kosovo i Metohija, čime je osporila teritorijalni integritet Republike Srbije. To je eklatantan primer mađarskog antisrpstva.

    24. Mađarska izražava nedobronamernu brigu za ostvarivanje i uvećavanje autonomnosti Vojvodine, što je unutrašnje pitanje državnog uređenja Republike Srbije.

    25. Mađarska stalno optužuje Srbiju da su u njoj Mađari ugroženi, iako Mađari u Srbiji imaju veća prava nego bilo koja nacionalna manjina u Evropi, pokazujući preterani paternalizam zemlje matice prema svojoj manjini i u drugim državama (Slovačkoj i Rumuniji).

    26. Mađarska toleriše otvorene revanšističke pokrete u svojoj zemlji (Pokret 64 županije; Mađarska garda i druge), koje ugrožavaju teritorijalni integritet Srbije.

    27. Mađarska nastoji da revidira istoriju Drugog svetskog rata, u kome je ona bila na strani nacizma i agresor.

    28. Mađarska nastoji da, preuveličavanjem žrtava Mađara u Srbiji do kojih je došlo tokom borbi za oslobođenje Banata, Bačke i Baranje i neposredno nakon toga, opravda kolaboraciju i zločine koji su prethodno počinjeni od mađarskih okupatora i domaćih Mađara protiv Srba i Jevreja, te izvrši deviktimizaciju zločinaca.

    29. Mađarska zahteva da u tome učestvuje i Srbija; čak da tim žrtvama podigne spomenike na svojoj teritoriji.

    30. Mađarska zatheva da joj se Srbija izvini za niz uzastopnih agresija koje je Mađarska počinila protiv Srbije. Ovo još nije viđeno u istoriji.

    31. Mađarska svoje aspiracije prema srpskim teritorijama izražava na sto načina u doba mira, a u doba rata agresijom i okupacijom.

    32. Mađarska je stalno na strani srpskih neprijatelja, ma ko to bio, da li nemački nacisti, da li informbirovski sovjeti, da li američki imperijalisti, da li hrvatske ustaše, da li albanski balisti, da li bugarski velikobugari, da li bosanski muslimani, da li muslimani iz Raške oblasti (tzv. Sandžaka) itd. Nikada nije saveznik Srbije, ni u čemu.

    33. Mađarska je jednostranim aktom, tj. svojim zakonom iz 2010. godine dala svoje državljanstvo Mađarima koji su državljani Srbije, bez reciprociteta.

    34. Mađarskim Bunjevcima na svojoj teritoriji osporava status nacionalne manjine, ne vodeći računa o tome da ih je nekada imala u popisu stanovništva, te da im je Srbija matična država.

    35. Mađarska na teritoriji Srbije osniva podružnice svojih institucija (npr. Mađarska akademija nauka), bez reciprociteta.

    36. Mađarska traži spomenike za nevine mađarske žrtve u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, bez recipročnih spomenika za srpske nevine žrtve.

    37. Mađarska osporava svoj status agresora na srpsku teritoriju tokom Drugog svetskog rata.

    38. Mađarska i dalje sanja o svojim južnim granicama na Savi i Dunavu (Delvideku).

    39. Mađarska i kao predsedavajuća zemlja EU sanja o Velikoj Mađarskoj od 64 županije (afera “tepih”).

    40. Mađarska štiti zločince iz Drugog svetskog rata (afera “Kepiro“).

    41. Mađarska rehabilituje zločince iz Drugog svetskog rata (afera “Sombathelji”).

    42. Mađarska sa Vojvodinom ostvaruje specijalne odnose, tretirajući je kao skoro nezavisnu državu, a ne kao sastavni deo Srbije u kojem su Srbi dvotrećinska većina.

    43. Mađarska bi bila među prvima koja bi priznala nezavisnost Vojvodine, ukoliko bi to „neko“ u Novom Sadu proglasio.

    44. Mađarska se sprema da ponovi “podvige” iz Prvog i Drugog svetskog rata, kada je bila agresor na Srbiju, Jugoslaviju i Srbe.

    45. Ako Mađarska nagovori neku vlast u Srbiji da sa njom potpiše novi Ugovor o izmirenju i večitom prijateljstvu (kao 1940.), biće to znak da je napad Mađarske na Srbiju, pod ovim ili onim izgovorom, veoma blizu.

    Izvor: Drago Njegovan, Fond “Slobodan Jovanović”

Оставите одговор