На Земљи ће живети све мање људи

Број људи на Земљи могао би да престане да расте до средине вијека, а према новом моделу до 2100. године могло би да нас буде чак нешто мање него данас. Нови математички модел који су развили стручњаци с Универзитета у Мадриду (УАМ) и ЦЕУ-Сан Пабло Универзитета темељи се на трендовима забиљеженим између 1900. и 2010. […]

понедељак, април 8, 2013 / 09:03

Број људи на Земљи могао би да престане да расте до средине вијека, а према новом моделу до 2100. године могло би да нас буде чак нешто мање него данас.

Нови математички модел који су развили стручњаци с Универзитета у Мадриду (УАМ) и ЦЕУ-Сан Пабло Универзитета темељи се на трендовима забиљеженим између 1900. и 2010. године, а чини се да се подудара с нижим процјенама Уједињених нација.

Наиме, табеле УН предвиђају да би се број људи на Земљи 2100. могао кретати између 6,2 милијарде у варијанти најнижег прираштаја и 15,8 милијарди у случају највећег демографског раста.

У свом моделу шпански се тим користио једначинама које се употребљавају у наукама као што је физика концентрисаних састојака. Земља је у њему замишљена као затворен коначни систем у ком миграције људи немају посљедица, а задовољен је темељни принцип очувања биомасе и енергије.

‘Почели смо с општом ситуацијом у којој су (почетком 20. века) и наталитет и морталитет били високи, а раст мали’, рекао је коаутор истраживања Феликс Ф. Муњоз и додао: ‘Морталитет је нагло пао у другој половини 20. вијека због напретка у здравственој заштити и продужења очекиваног трајања живота па се чинило да ће популација јако нарасти. Међутим, у последње три деценије нагло је пао и број дјеце која се рађају у свијету.’

Предвиђања модела имају облик криве С у којој се прекретница налази у средини 1980-их након којих прираст становништва поступно пада и стабилизује се око 2050. године.

‘Пренасељеност је била актуелна 1960-их и 1970-их међутим, историја показује да се остварују нижа предвиђања УН’, рекао је Муњоз.

Још 1992. предвиђало се да ће до 2010. на Земљи бити 7,17 милијарди становника, међутим, то се није обистинило. Нивои демографског раста од 1950-их су пале за 40 посто, а 2010. је на планети било 6,8 милијарди становника.

Страх од пренасељености

Број људи на Земљи континуирано расте од епидемија куге у 15. веку. Највећи пораст остварен је у последњих 50 година због развоја медицине и пољопривреде. У свијету данас има око 7 милијарди људи. Стручњаци процјењују да је капацитет наше планете негде између четири и 16 милијарди.

Брзи пораст броја становника у у последња три вијека узрок је забринутости да Земља можда неће моћи да поднесе даљи демографски раст. Научни документ InterAcademy Panel Statement on Population Growth предвиђа да би пренасељеност могла изазвати бројне еколошке и социјалне проблеме попут глобалног загревања, загађења, као и несташица хране и природних ресурса као што су енергија и вода.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *