На Мјесецу радијација 200 пута већа него на земљи, како тамо направити колонију
Док многе земље планирају нове мисије на Мјесец у овој деценији, неке од њих са људском посадом, једна од највећих опасности за астронауте биће суочавање са свемирском радијацијом, која може да узрокује бројне здравствене проблеме, од катаракти па до канцера и неуродегенеративних болести.
Упркос томе што су мисије Аполо током 60-их и 70-их година доказале да је безбједно за људе да проведу неколико дана на површини Мјесеца, НАСА није мјерила тачни ниво радијације који би помогао научницима да израчунају колико тачно би посаде могле да остану.
То питање разријешио је кинеско-њемачки тим, објавивши у часопису Сциенце Адванцес резултате експеримента који је спровела кинеска свемирска сонда "Чанге 4” 2019. године.
"Радијација на Мјесецу је између два и три пута већа него на Међународној свемирској станици”, написао је коаутор Роберт Вимер Швајнгрубер, астрофизичар на Универзитету у Килу.
Појаснио је да то ограничава људе да могу на површини нашег сателита да проведу највише два мјесеца, када се урачуна и ниво зрачења који ће људи претрпјети током једнонедјељног лета на Мјесец и истог периода повратка на Земљу.
Постоји неколико извора зрачења: галактички космички зраци, спорадични соларни догађаји (попут Сунчевих бакљи) и неутронски и гама-зраци.
Ниво радијације мјерен је у еквивалентним дозама, које се изражавају у сивертима.
Међународни тим утврдио је да ниво радијације на Мјесецу износи 1.369 микросиверта по дану, што је око 2,6 пута више него на Међународној свемирској станици.
Разлог за то јесте што је МСС дјелимично заштићена Земљином магнетосфером, која одбија већи дио радијације из свемира.
Земљина атмосфера још више штити људе на тлу, али што се више пењемо у висину, изложеност радијацији све је већа.
"Ниво радијације који смо измјерили на Мјесецу је око 200 пута већи него на површини Земље и 5 до 10 пута већи него на лету од Њујорка до Франкфурта”, истакао је Вимер Швајнгрубер.
Подземна грађевина једино рјешење
Научници су такође израчунали да би подземна грађевина покривена са најмање 50 центиметара дебелим слојем лунарног земљишта била довољна да заштити будуће посаде на истраживачкој станици на Мјесецу.
Била би потребна и дубља одаја покривена са десет метара воде, која би заштитила посаде од повремених соларних олуја, које могу да узрокују драстичан скок нивоа радијације.
Између мисија Аполо 16 и 17, Сунчева бакља изазвала је високо зрачење које је могло да узрокује радијацијску болест, повраћање, па чак и смрт астронаута да су се нашли у свемиру тада.
Таква одаја морала би да буде приступачна јер би сви у станици морали до ње да могу да дођу брзо, односно у року од 30 минута, колико би сателити за детектовање омогућили.
НАСА планира да мисијом Артемида поново стави људе на Мјесец, постоје планови и за успостављање трајнијег присуства.