На љетовање иде 22 одсто грађана Српске

Одлазак на годишњи одмор у трајању од једне седмице себи може да приушти тек око 22 одсто грађана РС.

Показују то посљедње објављене статистичке процјене, чиме је још једном доказано с коликим се проблемима боре становници, а за многе од њих су, очигледно, путовања данас само пусти сан.

Раније је на љетовање одлазила већина грађана, али сада многи, због вакуума у кућним буџетама, одмор не успијевају да уплате у некој од туристичких агенција.

"Можда чак и мање од 22 одсто грађана има могућност да путује током годишњег одмора. Али, људи се задужују, улазе у дозвољени минус на рачунима или штеде како би љетовали. Сигурно је да око 80 одсто становништва нема никакву могућност да путује", каже Драгован Петровић, секретар Покрета потрошача РС.

Бројни грађани, који како-тако успију да обезбиједе новац за љетовање, по повратку испаштају мјесецима.
"Након што седам до десет дана буду на одмору, многи стежу каиш шест мјесеци. Има и оних, а таквих је око десет до 15 одсто, који имају солидна примања и могу себи лако да обезбиједе одмор, али је то, дакле, мали проценат. Када је животни стандард у питању, на дну смо љествице у Европи", наглашава Петровић.

И синдикалне вође кажу да је беспарица разлог због којег је многим грађанима одлазак на годишњи одмор само неостварен сан.

"Што се нас тиче, мислимо да то није у реду и да би сваки грађанин који ради требало да може себи да обезбиједи да оде на годишњи одмор. Али, то није случај, јер људи немају пара", каже Обрад Белензада, предсједник Конфедерације синдиката РС.

Он истиче да су плате ниске, а незапосленост велика, те због тога многи не љетују.
"Најбоље би било да питате политичаре, оне које је народ бирао и који данас чине власт, зашто грађани не могу себи да приуште одмор", наглашава Белензада.

Зоран Павловић, економски аналитичар, каже да чињеница по којој себи одмор може да приушти само 22 одсто грађана показује тешку економску ситуацију.

"Људи у оквиру својих буџета елиминишу оно што им није најважније и што може да се одложи као трошак. У такве трошкове спада и одлазак на море", појашњава Павловић.
Истиче да је пракса на Западу таква да на одмор одлазе готово сви, док је овдје другачији случај.

"Ми живимо у тешкој економској ситуацији, па тако, као што фирма штеди на платама, и радници штеде на путовањима. Узимајући у обзир тешке економске прилике, ми смо народ који мора да смањи број дана проведених на мору", наглашава Павловић.
Да се криза и те како укоријенила у џепове потрошача, свједоче и у туристичким агенцијама, гдје кажу да им је зарада све сиромашнија.

Осим тога, видљиво је и међу грађанима да чак и они који су раније обавезно путовали на годишњи, ове године о томе не размишљају.

"И ја сам прије са момком сваке године ишла на море. Сада смо у браку, имамо и бебу, а самим тим и веће трошкове. Иначе, муж ми уопште не ради. Све теже успијевамо да се изборимо са издацима, те режемо оне који нису обавезни, па тако овог љета нећемо ићи на одмор. Провешћемо годишњи на селу, код родитеља мог мужа", истиче Бањалучанка Славица М.