На којем језику: Бесплатна дјечја књига МСУРС на ћирилици, латиници и енглеском

У оквиру дигиталне кампање коју је МСУРС покренуо, одлучили смо да један дио наших активности усмјеримо и на најмлађу публику. Прва књига за дјецу о нашем музеју коју смо промовисали 10. фебруара 2020. године поводом Дана Музеја савремене умјетности Републике Српске, од данас ће на нашем веб сајту бити бесплатна.

петак, 10 априла, 2020 / 17:08

Ћирилићну, латиничну (на латиничном и ћириличном језику, прим Фронтал.РС) и енглеску верзију књиге „Тајни живот музеја“ ауторке Јелене Којовић Тепић  са илустрацијама бањалучког умјетника Драгослава Малинића коју је дизајнирао Немања Мићевћ, графички дизајнер МСУРС, можете да скинете у пдф-формату на овим линковима:

Латиница – http://msurs.net/index.php/sr/biblioteka-i-arhiva-2/tajni-2
Ћирилица – http://msurs.net/index.php/csr/biblioteka-i-arhiva-5/tajni
Енглески – http://msurs.net/index.php/en/biblioteka-i-arhiva-4/secret

Уз бесплатну књигу на нашем сајту поставили смо и 5 бојанки које прате нарацију књиге о 10 малих мишева који откривају какав се тајни живот одвија унутар зидина једног музеја и који се кроз разне авантуре упознавају са значајем музејске институције.Малишане који буду вриједни и обоје свих 5 цртежа али и потруде се и пошаљу нам своје оригиналне цртеже на тему књиге наградићемо оригиналним издањем „Тајни живот музеја“:

Књига „Тајни живот музеја“ је 100. јубиларно издање МСУРС а прилагођена је за дјецу од 5 до 12 година. Посебан акценат стављен је на презентацију музејске колекције чији репрезентативни примјери су представљени илустрацијама и текстуалним објашњењима, са циљем да се дјеци укаже на богатство културног насљеђа које баштини наша институција и на значај његове презентације и очувања.
Књига је реализована уз подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске и пројекта „Дијалог за будућност“ који имплементирају УНДП, УНИЦЕФ и УНЕСКО у партнерству са Предсједништвом Босне и Херцеговине.



1 КОМЕНТАР

  1. НИЈЕ СВЕЈДНО КОЈИМ СЕ ПИСМОМ ПИШЕ СРПСКИ ЕЈЗИК: СРПСКИ ЈЕЗИК СЕ ПИШЕ СРПСКИМ ПИСМОМ

    Често се код самих Срба чује да је свеједно да ли се српски језик пише ћирилицом или латиницом . Код Хрвата је питање ћирилице увек било судбоносно ?бити или не бити. Ишло се дотле да хрватска државна власт није имала снаге да спроведе уставну одредбу по којој табле на државним установама у Вуковару морају бити и на ћирилици испод латинице. По том питању се изјаснио чак и први човек католичке цркве у Хрватској. Све су то радо пренели и латинички медији у Србији , па је тако Хрватска најзаслужнија за неговање свести код младих Срба у Србији о ћирилици као српском писму, јер се они уче наопако из српског правописа да је српска и латиница.

    Поводом исказане мржње према ћирилици у Вуковару огласио се и неки хрватски универзитетски професор лингвиста који је српским колегама дао овакву јавну пацку : написали сте у српском правопису да је и латиница српско писмо ,а изговор екавски и ијекавски, па шта онда хоћете ? На таблама у Вуковару је иста та латиница и ијекавица , али ми вам недамо у Хрватској два писма, јер то у једном језику немају ни Хрвати ни било који други народ у Европи .

    Ево какав је значај ћирилици давао фра Дидак Бунтић у писму Исидору Кршњавом од 7.јула 1914. : ?пошто је народ један има носити и једно име, Хрват , земља Хрватска , један сабор , једно писмо , једна застава , једна и јединствена обука.? Отуд ?ћирилицу, српску заставу , конфесионалне школе одмах докинути за сва времена?. Виктор Новак пише : ? фра Дидакове сугестије Аустрија је од себе у свим хрватским земљама спровела, јер су за рата и ћирилица и српска застава биле забрањене.? ( Виктор Новак, Magnum crimen ).

    А овако су о ћирилици писао загребачки лист Хрватска свијест 1939. Под насловом ?Ћирилски смрад у српским земљама :

    ?Чим су источњаци дошли у нашу земљу, одмах су почели показивати своје рогове ?Гладни су дошли у нашу земљу имисмоих најели. Голи су дошли к нама и ми смо их обукли.А кад смо их најели и обукли , онда су почели показивати своје рогове?Поштанске кутије освануше изненада у Загребу ћирилским смрадом?Освануше зграде у Хрватској намазане ћирилским г?..а.Но ја се тим источњацима не чудим. Таква им је нарав да смрде и да свој смрад шире камо дођу. Али се чудим нашим хрватским кукавицама. Чудим се да је било професора ,који су нашој дјеци свједоџбе исписали ћирилским смрадом?И кад ова дјеца нарасту , знати ће причати потомству : Видите дјецо,ове свједоџбе иове године. То је оно доба када су власи убијали, тровали , затварали Хрвате?Тај смрад треба уништити , па било циклонизацијом или дератизацијом .? (Милутин Стијовић : Српски глас).

    О српском смраду писао је и Мирослав Крлежа ,и то овако : ?Загорац смерди кад перди, а Србин смерди и кад не перди.?

    А када је Крлежа суочен са Андрићевим захтевом да се из енциклопедије избрише реченица како је он хрватског порекла, Крлежа је рекао Енесу Ченгићу : ?поздрави Иву Андрића у моје име , веома срдачно, и поручи му , ако можеш , да му јебем хрватску мајку , брисат ћу да је хрватског поријекла?.

    Знају мрзитељи Срба значај ћирилице за Србе јер су томе учени и научени, али тоне знају Срби. Они томе нису ни учени пре појаве југословенства и комунизма, јер се ћирилица у српском језику подразумевала. Њој нису наудиле ни забране Србима у Аустроугарској ,ни окупације , ни Павелић. Дошла јој је главе равноправност писама у србохрватству, коју ни данас неће да одбаци Одбор за стандардизацију српског језика, иако се његов председник проф.др Срето Танасић охрабрио и јавно проговорио да је српско писмо само ћирилица.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *