На гласиначком пољу откривена црква од прије Турака

Током археолошких истраживања, која су почела 1. јула на локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, откривено је више детаља о средњовјековној цркви која је постојала на овом локалитету прије доласка Турака. Истраживања финансира општина Соколац, с циљем да се заштите остаци темеља те цркве и дијелови некрополе стећака, која се, такође, налази на локалитету […]

петак, 19 јула, 2013 / 19:44

Током археолошких истраживања, која су почела 1. јула на локалитету Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца, откривено је више детаља о средњовјековној цркви која је постојала на овом локалитету прије доласка Турака.

Истраживања финансира општина Соколац, с циљем да се заштите остаци темеља те цркве и дијелови некрополе стећака, која се, такође, налази на локалитету Црквина, узвишењу поред магистралног пута Подроманија – Рогатица.

Открили смо темеље цркве, која је грађена крајем 14. и почетком 15. вијека. Интересантно је да смо пронашли уломке фресака, што значи да је црква била фрескописана. Грађена је од седре и камена, а имала је дрвени кров. Око цркве су гробнице, које су уклесаване у „живу стијену“, а покојници су полагани у дрвене сандуке. Од прилога нашли смо сребрени дубровачки новац, а у једној гробници и остатке златовеза и тканине, рекао Александар Јашаревић, кустос археолог Музеја у Добоју, који, заједно са Сњежаном Антић, археологом Музеја Семберије, ради на истраживању у Гласиначком пољу.

Локалитет у Гласиначком пољу, на коме се врше археолошка истраживања, данас су посјетили начелник општине Соколац Милован Бјелица и соколачки свештеник Златко Богдановић, како би се на лицу мјеста упознали са током радова.

Постојала је иницијатива 2008. године да се на овим темељима гради црква. Нажалост, било је и оних који су се неодговорно односили према овом значајном дијелу нашег културног насљеђа и изазвали оштећења ових споменика. Одлучили смо да, упркос нашим скромним могућностима, финансирамо ово истраживање и да заштитимо овај вриједан археолошки локалитет. Циљ нам је да ове године конзервирамо темеље цркве, а потом би приступили и изради пројекта за њену обнову. Вјерујем да ће ово бити значајна туристичка дестинација у општини Соколац. Наравно, у реализацији тог пројекта очекујем подршку људи добре воље и Републичког завода за заштиту културно-историјског насљеђа, као и помоћ међународних организација. Желим да се захвалим младим археолозима који врше ово истраживање, као и заводу који је дао сагласност за ове радове, рекао је начелник Бјелица.

Свештеник Златко Богдановић подсјетио је да у сјећању српског народа посебно мјесто заузимају цркве и манастири који су порушени и нестали.

Народ се са пијететом окупљао на црквиштима, палио свијеће на тим мјестима, чувајући своју духовност. На неким од тих мјеста су, чак, служена и богослужења. Дошло је вријеме да се те светиње обнављају. Народ је знао за постојање и ове цркве, долазио овдје и Богу се молио, гајећи наду да ће она бити обновљена и да ће са овог узвишења у Гласиначком пољу да шаље благослов према гласиначким селима и путницима који буду овуда пролазили, вршећи тако своју духовну мисију, истакао је свештеник Богдановић.

Археолошко истраживање у Гласиначком пољу трајаће до 31. јула. Планирано је да, након тога, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, у сарадњи са археолозима, предузме све што је потребно како би се заштитили, како темељи средњевјековне цркве на Гласинцу, тако и велика некропола стећака на овом локалитету.

Занимљиво је да се за постојање средњовјековне цркве, на чијим темељима се, ових дана, врше археолошка истраживања, веже и поријекло имена Гласинац. Наиме, у једном од дубровачких списа, наведено је да је неки дубровачки трговац требало да пребаци робу „до цркве на гласу“, гдје се наплаћивала путарина. И тако је, према том тумачењу, по „цркви на гласу“, ова висораван добила име Гласинац.