На данашњи дан почела Мајска скупштина
У Сремским Карловцима 1848. године се састао Српско народни сабор који је током три дана (1.-3. мај по јулијанском календару, 13.-15. мај по новом календару) засиједао и донио одлуке које су обликовале судбину Срба у Хабзбуршкој монархији. У бурним данима револуције, када су се љуљали темељи царства у Будимпешти, Прагу, Загребу… бујао је национални набој. […]
У Сремским Карловцима 1848. године се састао Српско народни сабор који је током три дана (1.-3. мај по јулијанском календару, 13.-15. мај по новом календару) засиједао и донио одлуке које су обликовале судбину Срба у Хабзбуршкој монархији.
У бурним данима револуције, када су се љуљали темељи царства у Будимпешти, Прагу, Загребу… бујао је национални набој. Царство је захватио рат у коме су тежње народа за националним окпљањем постајале оруђе у рукама цара у Бечу или мађарског Сабора у Будимпешти.
На Мајској скупштини Срби су одлучили да митрополиту карловачком Јосифу Рајачићу врате звање патријарха а пуковник Стеван Шупљикац у одсуству је проглашен за војводу. Проглашено је и уједињење Срема са војном границом, Бачке, Баната и Барање у Српску војводовину (Војводину).
У сложеним политичким играма Срби су постигли споразум са Хрватима и Румунима и након обећања из Беча ишли у сукоб са Мађарима који су Србима негирали већину права која су они захтијевали. Дошло је до жестоког рата у коме су исписане бројне, данас заборављене епозоде српске херојске борбе за слободу. У данима боја Сентомаш је постао Србобран а Срби из Српске војводине, помогнути бројним добровољцима јужно од Саве и Дунава, оружјем су бранили своје право на слободу и тежњу за националним уједињењем.
Одлукама из 1849. године, аустријски цар је основао Војводство Србију и Тамишки Банат. Војводство је било независно од Угарске, а непосредно потчињено Бечу. Оно се простирало на територији Бачке, Баната и источног Срема (без Војне крајине). Цар се потрудио да Србима да такву област у којима они неће чинити већину. У Војводству је највише било Румуна, па Нијемаца и Срба, Мађара. Сједиште није било у Новом Саду, гдје су Срби чинили већину, већ у Темишвару. Оваквом аутономијом Срби нису били задовољни и живјели су у уверењу да их је бечки двор изиграо.
Познати српски песник Јован Јовановић Змај је узео свој надимак по датуму одржавања скупштине (3. мај).
Током револуције, 1848. године, Мађари су за себе тражили национална права и аутономију у оквиру Аустријског царства. Они, међутим, нису признавали никаква национална права другим народима, који су живели у оквиру Угарске. Револт Срба је изазвало насилно замењивање њихових имена мађарским именима у матичним црквеним књигама, као и отворено агресивни иступи Лајоша Кошута и његове војске, која је хтела силом да онемогући рад легалног Српског црквено-народног сабора.
(http://sr.wikipedia.org/wiki/Српска_Војводина)