Музика као Перун, мада и Аполон пише ћирилицом

Концерт под називом „Музика као Аполон“, симфонијског оркестра Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци, није могао проћи без језичке анализе Фронтала.

понедељак, мај 13, 2019 / 14:30

Концерт је најављен за понедјељак 13. маја 2019. године са почетком у 20.00 часова у Концертној дворани КЦ Бански двор. Фронтал.РС подржава културу, али објавити ово саопштење, а не нагласити да ће се наћи у одјељку „Латиничење„, не би било у складу са нашом уређивачком политиком. Од тога би било горе само да је и овај концерт, цјелокупно, удешен латиничном медијском галантеријом, што је исто тако редовна појава у институцијама Српске, као и латиничење само.

Наиме, ријечи као што су Алегро, Анданте (претпостављамо да је „Adante“ ненамјерна грешка), Алегро модерато, МХС и Про физио центар, из првог документа, не могу нипошто бити написани овако како сте их прочитали, него се у азбучном тексту биљеже латиницом.

Остављајући са стране оне културне полтроне који ће потрчати да заурлају како термине из италијанског језика, а који се користе у музичкој умјетности, просто није могуће превести или написати азбуком, прелазимо на други документ, а у њему су биографије три извођача са насловне фотографије.

Довиђења топли доме

У биографији Душана В. Урошевића се водило рачуна о „латиничењу“, односно водило се рачуна о српском језику. Но, и овдје има један, сасвим нетипичан примјер латиничења.

При навођењу изворног облика имена манифестације, чак је и словеначки језик добио третман резервисан за енглески и језике који немају слова каква користе Словенци, Хрвати, Монтенегрини и наша исламизирана браћа. Тако је и „Добродошли дома“ испало као Dobrodošli doma.

За сваку похвалу, ипак, што је Пјетро Маскањи, без обзира што је Италијан, написан овако како читате. Значи може се, није тешко и нико због тога неће имати никаквих посљедица по свој умјетнички и тржишни живот.

Свете ријечи латиничне

Затим, у биографији Милане Смиљанић, долази до замора материјала. Текст очигледно писан латиницом, бива само механички пресловљен на азбуку. Захваљујући томе, издвајају се свете ријечи латиничара, које се никако не смије писати онако како се изговарају: мастерцласс, Геоффрy Њхартон, Тобy Пурцер-а (Лондон), Царлос Гарсиа Руиз-а (Меџицо), Бандонеон Сqуаре, Гианлуца Марциана те Роцк симфонија.

Занимљиво је да је у биографији господина Урошевића убиљежено „Рок симфонија“, а госпођицу Смиљанић је лош код-конвертор који уважава оне што Ђ пишу као ДЈ, коштао некњижевног јекавског јотовања у примјеру „гђе“, умјесто гдје. У словеначкој абецеди, иначе, постоји посебан знак за Ђ.

Примјери су изворни, без икаквих интервенција Фронтала, који крајње добронамјерно покушава указати на стање у српском језику, које долази са адреса највиших просветних установа. Зашто то буди гњев прозваних, умјесто срамоту и труд да се стање поправи, питање је за психијатрију и психологију, јер је ово јасан примјер општенационалног Штокхолмског синдрома.

Свете ријечи по Хајрудину

Јасно је да је у Српској узрасла генерација која сматра да било какву страну ријеч треба обавезно написати у изворном облику, чак и када се због обавезе коју имају званичне државне установе, српски језик пише и медијима шаље ћирилицом. Пошто је писање на српском језику очигледно данас проблем у биографији, поготово ако вам је образовање финансирано из буџета Српске, биографија Хајрудина Мухића је, за разлику од прве двије, остављена латиницом у потпуности.

Но, и ту се издвајају „свете ријечи по Хајрудину“: Arnufa von Arnima (Festival Ardea 2017 – Čapljina), Julie Gubaidulline (Tattile 2018 – Sarajevo), Five ways of life, Art in Veles 2017 (Makedonija), In manus tuas, које би при пресловљавању испале истовјетно као код госпођице Милане. На једном мјесту се име Николаја Брухнера пише како Вук Ст. Караџић заповиједа, а оргинал се доноси у загради, што јасно указује да постоји свијест о страном и матерњем језику, али да нико не захтијева труд у том правцу.

Ова Фронталова анализа језичке анархије и скрнављења српског језика, а посебно одавно обављеног убиства српског писма, нема илузију да ће зауставити српску језичку пропаст у Бањој Луци, али ће остати као језички споменик времена у којем политичка и просвјетна елита ово уопште нису доживљавале као проблем.

Између Филолошког факултета и Академије умјетности у Бањој Луци, налази се само ресторан „Слободни ум“, али је очигледно непрелазна препрека.

Даље изворни текстови (комада два) који су обрађени узводно:

НАЗИВ ДЕШАВАЊА:

Концерт Симфонијског оркестра Академије умјетности УНИБЛ
„Музика као Аполон“

ЛОКАЦИЈА:

Културни центар Бански двор – Концертна дворана

ДАТУМ И ВРЕМЕ:

  1. мај 2019. (понедељак) са почетком у 20 часова

ПРОГРАМ:
Ђ. Росини: Увертира из опере „Севиљски берберин“

Ј. Свендсен: „Романса“ у Ге-дуру, оп.26 за виолину и оркестар

солиста: Милана Смиљанић, асистент

А. Скрјабин: Концерт за клавир и оркестар у фис-молу, оп.20
Allegro
Adante
Allegro moderato

солиста: Хајрудин Мухић, студент IV године клавира
класа: др Дејан Јанковић, доц.

диригент: Душан В. Урошевић, асистент

Концерт „Музика као Аполон“ је ту да нас подсети на лепоту и узвишеност уметничке музике романтичарског доба. Аполон, као грчки бог светлости, музике и поезије, представљeн је увек као идеал лепог, здравог и складног. Управо жеља младих асистената и студената који носе концерт је да кроз музику донесу тај идеал на сцени. Име Аполон је дословно некад значило „онај који тера зло, болести и несклад“, што негде може бити мото и циљ овог концерта.

Концерт органиизују Академија умјетности Универзитета у Бањој Луци и Бански Двор – Културни центар уз подршку спонзора: Асоцијација композитора музичких стваралаца БиХ, Музиколошко друштво РС, „MHS“ (Сарајево) – приватна пракса за физикалну терапију, „Pro Physio centar“ (Сарајево) – приватна пракса за физиотерапију и рехабилитацију и „Старо мјесто“ – Градишка.

Даље слиједе биографије, у које смо интервенисали једино наглашавањем појаве о којој говоримо, гдје се види да се у првој биографији аутор који користи екавски изговор (као и у првом документу) потрудио, у другој је све без посрбљења пресловљено у азбуку, а на трећем се одустало и у потпуности је латиницом.

Ђанлука, добродошао дома

Душан В. Урошевић (1990) рођен је у Лозници (Србија). Средњу музичку школу „Стеван Стојановић Мокрањац“ завршио је у Бијељини, и то на два смера – музички извођач – виолиниста и музички сарадник – теоретичар.

У академској 2009/2010. уписао се на Академију умјетности Слобомир П универзитета на два смера – дириговање и музичка теорија и педагогија.

2013. своје студије наставља на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци и то на два смера – дириговање, у класи мр Бранке Радошевић Митровић, и музичка теорија и педагогија. Априла месеца 2014. године учествује у извођењу оперете „Орфеј у подземљу“ у Народном позоришту Републике Српске као асистент диригента хора. Одржао је преко 20 самосталних концерата са оркестром, као и преко 40 заједничких.

Издвајају се: „Вече савремене музике“ композитора Републике Српске, „Вече В. А. Моцарта“, Свечани концерт Студентски бал, Концерт Гудачког оркестра Академије умјетности поводом Светског дана музике „Вријеме је за домаће!“, који је уједно био и дипломски концерт, Гала концерт Симфонијског оркестра Академије умјетности, поводом отварања Конфуцијевог института на Универзитету у Бањој Луци и тд.

Као асистент диригента издваја сарадњу са маестром Бранком Радошевић Митровић и са Симфонијским оркестром Академије умјетности УНИБЛ са којима је сарађивао кроз концерте на манифестацији Дани Владе С. Милошевића.

Децембра 2016. је успешно одбранио дипломски рад на смеру за дириговање на тему: „Примена фолклорних цитата и архаичних елемената у делима С. Шепића, С. Божића, Д. Големовића и М. Штаткића и њихова интерпретација“.

Од месеца октобра 2017. ради на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци у звању асистента на Катедри за дириговање. У исто време уписује и мастер студије дириговања на истој установи у класи проф. Бранке Радошевић Митровић.

Активно сарађује са Бањалучком филхармонијом као гостујући диригент. Са филхармонијом се издвајају наступи у Скопљу – Светосавска академија 2019. и Бања Лука – Новогодишњи концерт 2019.

Шеф диригент је Рок симфоније из Бања Луке са којом је реализовао преко 15 концерата.

До месеца септембра 2016. је био диригент Мешовитог хора „Даворин Јенко“ при удружењу Словенаца „Триглав“ Бања Лука. Са њима се издваја концерт Dobrodošli doma (Љубљана, Љубљанска филхармонија, јун 2016).

Тренутно ради и као диригент Мјешовитог хора „Пјетро Маскањи“ Удружења Италијана града Бања Луке. Члан је Музиколошког друштва РС.

Мастерцласс роцка

Милана Смиљанић је рођена 1989. год. у Сарајеву

Основну музичку школу “Владо Милошевић”, у Бањалуци, је завршила у класи проф. Душана Шестића и освојила низ првих и специјалних награда на бројним такмичењима, те остварила многе солистичке наступе на разним манифестацијама. Осваја и трећу награду на “Југословенском такмичењу музичких и балетских школа”, у Београду, као и пето мјесто на “Међународном такмичењу виолиниста Петар Тошков”, такође у Београду.

Средњошколско образовање је завршила у класи проф. Јованке Пантић и освојила више првих и специјалних награда.

По завршетку образовања у средњој музичкој школи, 2006. године, учествује на државном такмичењу и као лауреат, одлази у Грожњан и похађа мастерцласс који води проф. Геоффрy Њхартон (САД).

Исте године, уписује музичку академију у Бањалуци. Прве три године студија завршава у класи проф. Уроша Пешића. Четврту годину и дипломски испит завршава са 21 годину, у класи проф. Марије Јокановић, са највишом оцјеном. Током студија учествује на разним фестивалима, музичким манифестацијама широм БиХ, Србије, Црне Горе и на разним концертима, у оркестрима под диригентском палицом Даринке Матић- Маровић, Бранке Радошевић, Весне Шоуц, Тобy Пурцер-а (Лондон), Царлос Гарсиа Руиз-а (Меџицо), и као соло извођач и у разним ансамблима и камерним саставима.

У саставу Гудачког трија постаје члан “Удружења музичких умјетника РС“ и одржава концерте широм РС.

Од 2010. до 2016. године, ради као професор виолине у музичкој школи “Владо Милошевић” у Бањалуци.

2012. године, постаје члан танго/јазз састава Бандонеон Сqуаре.

2013. године уписује мастер студије у Бањалуци, у класи проф. Марије Јокановић.

Од 2016. године је запослена на Академији умјетности универзитета у Бањалуци, као асистент професору Ивану Оташевићу.

Члан је Бањалучке филхармоније са којом наступа широм БиХ, и у иностранству, као солиста и члан оркестра под диригентском палицом Гианлуца Марциана, Ванесе Кременовић, Микице Јевтића, Весне Шоуц, Ане Зоране Брајовић, Емира Мејремића, Огњена Бомоштара и Душана Урошевића.

Од 2018. године је члан Палладио стринг квартета.

Такође је члан састава „Роцк симфонија“, гђе учествује као један од главних вокала, и пише аранжмане за оркестар и хор.

Језичка дискриминација Хајрудина – закинут за азбуку

Hajrudin Muhić je rođen 31.05.1996. godine u Bihaću, BiH. Srednje muzičko obrazovanje, na odsjeku za klavir završio je 2015. godine u muzičkoj školi „Savo Balaban“ u Prijedoru, u klasi prof. Sofije Kovačević. Po završetku srednje škole upisao je, u svojstvu redovnog studenta, Akademiju umjetnosti u Banjoj Luci – Odsjek za klavir.

Studije započinje u klasi prof. mr Snježane Popović-Vuleta, a treutno je student četvrte godine u klasi prof. dr Dejana Jankovića. 2016. godine upisuje studije kompozicije na Akademiji umjetnosti u Banjoj Luci – kao prvoplasirani na rang listi prijemnih ispita, u klasi prof. dr Tatjane Milošević-Mijanović.

Tokom dosadašnjeg školovanja ostvaruje brojne rezultate u zemlji i regionu, u vidu učestvovanja na brojnim takmičenjima, koncertima, seminarima, kulturnim manifestacijama, kao i rezultate van okvira pijanističke i kompozitorske djelatnosti.

Usavršavao se na značajnim umjetničkim festivalima u zemlji i regionu kod eminentnih pijanista Arnufa von Arnima (Festival Ardea 2017 – Čapljina), Vladimira Krpana (LAUS Akademija 2015 – Dubrovnik), Julie Gubaidulline (Tattile 2018 – Sarajevo), Aleksandra Serdara, Vladimira Miloševića, Aleksandra Papara, i njemačkog kompozitora Nikolaja Bruhera (Nikolai Brücher).

Tokom dosadašnjeg školovanja osvaja brojne nagrade u zemlji i inostranstvu kao solista, član kamernog ansambla i kompozitor. Autor je klavirske svite “Five ways of life” koja je nagrađena drugom nagradom na 4. Međunarodnom pijanističkom takmičenju Smederevo u kategoriji Kompozicija i solo pjesme Muzika za sopran i klavir, koja je sa velikim uspjehom premijerno izvedena u okviru manifestacije Dani Vlade S. Miloševića 2017 u Banjoj Luci.

Dobitnik je je nagrade Cvjetko Rihtman za najboljeg studenta kompozicije u Bosni i Hercegovini, a nagradu je dodijelila Asocijacija muzičkih stvaralaca i kompozitora Bosne i Hercegovine.

Na Međunarodnim takmičenjima Art in Veles 2017 (Makedonija) i Aranđelovac 2018 (Srbija) dobitnik je prvih nagrada u kategoriji Klavir solo, kao i drugih nagrada na takmičenjima Banjalučki bijenale 2018 (Bosna i Hercegovina) i Daleki akordi (Hrvatska), u istoj kategoriji.

U sklopu manifestacije Dani Vlade S. Miloševića 2018 dodijeljena mu je nagrada za najboljeg studenta instrumentalnih odsjeka na Akademiji umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci.

Sa Srpskim pjevačkim društvom “Jedinstvo” ostvaruje saradnju u vidu korepetiranja hora, pod dirigentskom palicom prof. mr Nemanje Savića.

Organizator je projekta “Zvuci klasike” u sklopu kojeg je tokom 2017. godine održao solističke koncerte širom Bosne i Hercegovine sa ciljem popularizacije umjetničke muzike, izvodeći djela velikih svjetskih kompozitora i autorska djela. U sklopu projekta, tokom mjeseca septembra 2017. godine, održao je 8 solističkih koncerata širom Bosne i Hercegovine (Gradiška, Travnik, Bihać, Doboj, Prnjavor, Istočno Sarajevo, Ljubuški, Banja Luka).

Autor je muzike za nagrađivani film “In manus tuas” Milane Majar u produkciji Radio-televizije Republike Srpske.

U sklopu projekta Muzikološkog društva Republike Srpske i Akademije umjetnosti Univerziteta u Banjoj Luci, usmjerenog na rasvjetljavanje kompozicionog prosedea Vlade Miloševića, Muhić aktivno djeluje kao notograf, dizajner i tehnički urednik. Tokom akademske 2016/2017. i 2018/2019. godine, dobitnik je stipendije fonda dr Milan Jelić.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *