Музеј Марији Калас 2015. године

Грчка оперска пjевачица Марија Калас, један од највећих сопрана у историји овог облика музичке умjетности, наредне године ће добити музеј.

Према рijечима градоначелника Атине Јоргоса Каминса, он ће бити дар поштоваоцима велике оперске диве, али и свима онима који желе да се ближе упознају са опером као музичким сценским дjелом.

У оквиру музеја ће се налазити кафе „Дивина” („Божанствена”), како су Марију Калас звали у оперским круговима, продавница сувенира, библиотека и просторија за извођење рецитала, а сваком посетиоцу ће атмосфера, сценографија и Маријин глас „дати” утисак да присуствује извођењу оперског дjела.

Биће изложени лични предмети велике диве, рукописи, писма, фотографије, архивска грађа и разне публикације.

Њен глас је био топао, лиричан, интензиван и звонак. Треперео је као пламен и испуњавао ваздух мелодичним звуцима. По свој прилици, био је феномен – „покривао” је скоро три октаве. Како је написао амерички музички критичар Џон Ардуан (1935–2001) у књизи „Калас: умjетност и живот”: „Глас Каласове је био и остао контроверзан – колико је узнемиравао, толико је инспирисао и одушевљавао.”

Кључни моменат у музичкој каријери Каласове био је наступ у Венецији 1949. године. Исте године је дебитовала у Буенос Аиресу, у миланској Скали наступила је децембра 1951. (Скали се враћала више пута током 50-тих година), у Чикагу 1954, у опери Метрополитен 1956, а у Лондону 1952. Често је говорила да је са лондонском публиком у љубавној вези, па се лондонској Краљевској оперској кући враћала неколико пута – 1953, 1957, 1958, 1959, 1964. и 1965. године. У њој је и окончала оперску каријеру 5. јула 1965.